Vesti

Oko 100.000 ljudi na protestu u Minsku

Vaš browser nepodržava HTML5

Masovni protest u Minsku dve sedmice nakon izbora

Oko 100.000 ljudi protestovalo je u nedelju u Minsku, tačno dve sedmice nakon kontroverznih predsedničkih izbora u Belorusiji na kojima je je višedecenijski predsednik Aleksandar Lukašenko proglasio izbornu pobedu, uprkos brojnim neregularnostima.

Dok su demonstranti šetali centrom beloruske prestonice, noseći belo-crvene zastave i skandirajući, pripadnici vojske bili su raspoređeni na više punktova u gradu. Dan ranije Lukašenko je stavio oružane snage Belorusije u stanje „visoke pripravnosti“ tvrdeći da NATO nagomilava vojsku na granici Litvanije i Poljske.

Masa ljudi okupila se petnaesti dan zaredom u centru glavog grada na demonstracijama koje nose moto “Marš nove Belorusije”.

Okupljeni skandiraju “Odlazi”, zahtevajući od Lukašenka da siđe sa vlasti nakon 26 godina autoritarne vladavine.


Vojska čuva spomenike

Uoči protesta, belorusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da će pripadnici vojske čuvati nacionalne spomenike od demonstranata.

U saopštenju se navodi da na nerede u blizini spomenika i statua neće više odgovarati policijske snage, već vojska.

Saopštenje je objavljeno nakon što je primećeno da vojne snage stižu u Minsk u transporterima,

U međuvremenu, portal Nasha Niva objavio je 23. avgusta vest da je da je telo Mikite Kriutsova pronađeno u šumi u blizini Minska sa znakovima višestrukog premlaćivanja.

Kriutsov nestanak je prijavljen nakon učešća u protestima u Minsku 12. avgusta. Do sada je potvrđeno da su dve osobe ubijene na protestima zbog izbora u Belorusiji.

Sveatlana Tihanovskaja, opoziciona kandidatkinja koja je pobegla u Litvaniju nakon izbora, na kojima je, prema tvrdnjama njenog izbornog štaba osvojila od 60 do 70 posto glasova, 22. avgusta je izjavila da se Belorusi moraju "boriti za svoja prava" i da ih ne smeju omesti Lukašenkove tvrdnje da je zemlja pod vojnom pretnjom.

"Mi smo narod Belorusije i u većini smo, i nećemo odstupiti. Ne plašimo se više njih", rekla je ona agenciji AFP.

Lukašenko optužio NATO da nagomilava trupe, Alijansa demantuje

Njeni komentari usledili su nakon što je Lukašenko ponovo izjavio da se trupe NATO u Poljskoj i Litvaniji "ozbiljno raspoređuju" blizu beloruskih granica.

Obučen u vojnu uniformu, Lukašenko je vojnoj jedinici u Hrodni rekao da beloruska vojska mora da „zaštiti teritorijalni integritet naše zemlje“, dodajući da je „vojna podrška evidentna“.

NATO je saopštio da su te tvrdnje "neosnovane".

"Kao što smo već jasno saopštili, NATO ne predstavlja pretnju za Belorusiju ili bilo koju drugu zemlju i nema vojnu izgradnju u regionu", navodi se u izjavi.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda takođe je u subotu negirao Lukašenkove optužbe.

"Režim pokušava da po svaku cenu skrene pažnju sa beloruskih unutrašnjih problema potpuno neutemeljenim izjavama o zamišljenim spoljnim pretnjama", rekao je Nauseda za AFP.

Litvansko ministarstvo spoljnih poslova takođe je 22. avgusta saopštilo da će američki zamenik državnog sekretara Stiven Bigan sledeće nedelje posetiti Litvaniju i Rusiju i da će na dnevnom redu biti beloruska kriza.

Iz štaba Svetlane Tihanovske je saopšteno u subotu da će se beloruska opozicionarka 24. avgusta sa Biganom u Litvaniji.

Najavljeno je da će u nedelju tokom dana u 26 zemalja biti napravljeni “ljudski lanci” solidarnosti sa Belorusijom, u kojima bi trebalo da učestvuju predsednici i drugi visoki pojedinci.

Hiljade ljudi izašle su na ulice gradova Belorusije otkako je Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, proglašen pobednikom u na izborima 9. avgusta. Više od 7.000 je pritvoreno, a stotine pretučeno od strane policije.

EU i Sjedinjene Države kritikovale su izbore i osudile postizborne poteze režima.