Telekom Srbija: 'Zlatna koka' među javnim preduzećima

Dve tužbe sa dve strane za sada su epilog primedbi na poslovanje Telekoma Srbija, koje u medijima poprimaju obrise nove afere. Ključno pitanje, javno postavljeno od strane pojedinih političara i ekonomista, je kako to državno preduzeće troši novac građana.

„Očekujem da tužilaštvo pokrene istragu jer radi se o nezapamćenoj pljački u Srbiji“, kaže Miroslav Aleksić, potpredsednik opozicione Narodne stranke, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodna stranka, dolazi na Fakultet političkih nauka u Beogradu, prilikom neuspešnog pokušaja dijaloga vlasti i opozicije, avgusta 2019.

Aleksić je 12. avgusta 2020. Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu podneo krivičnu prijavu protiv članova Nadzornog odbora Telekoma Srbija i državnog revizora zbog sumnje da su, kako se navodi u tužbi, odobrili nezakonitu kupovinu nekoliko kablovskih operatera kojom je Telekom oštećen za 500 miliona evra.

„Suština je izvlačenje novca iz te državne kompanije“, rekao je Miroslav Aleksić, narodni poslanik u prethodnom sazivu Skupštine Srbije.

Telekom demantuje

Rukovodstvo Telekoma Srbija demantovalo je ove navode konstatujući da su akvizicije bile u korist tog akcionarskog društva za telekomunikacije.

„Sve naše investicije zbog kojih smo podigli zaduženost dobro su tempirane i već daju rezultate. Itekako se to već oplođuje“, rekao je generalni direktor Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk.

Prvi čovek kompanije tako je 14. avgusta na konferenciji za novinare odgovorio na konstataciju novinara da je zaduženost Telekoma prema bankama u dve godine povećana za 300 odsto, odnosno da u izveštaju ovog većinski državnog preduzeća u Agenciji za privredne registre stoji da je u 2017. dugovanje bilo 396 miliona evra, 2018. 770 miliona, a 2019. milijardu i 152 miliona evra.

Menadžment Telekoma saopštio je tog dana da je operativna dobit uvećana za 25 odsto i da podnosi tužbu protiv Junajted grupe, privatne telekomunikacione kompanije u okviru koje u Srbiji rade televizije N1 i NovaS.

„Na to smo se odlučili zbog niza neistina koje je Junajted Grupa preko svojih medija iznela o nama. Smatramo da je u pitanju kampanja konkurencije protiv nas. U poslednje dve godine preko kanala Junajted Grupe bilo je 446 negativnih objava o Telekomu Srbija“, sumirao je Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekoma.

Poslovnu poltiku kojom su zadužili Telekom, a čiji vlasnici su građani Srbije, objasnili su odlukama statutarnih organa, strateškim planom od 2018. do 2021., aranžmanima sa bankama i sagledavanjem telekomunikacionog tržišta.

Šta je 'sporno'

Najkritičniji potezi Telekoma, kako to vide bivši narodni poslanici Miroslav Aleksić i Marinika Tepić, potpredsednica Stranke Slobode i pravde, u poslednjih nekoliko godina su kupovina pojedinih privatnih kablovskih operatera. Aleksić tvrdi da su ta preduzeća plaćena mnogo više nego što realno vrede, neka, kako navodi, i po 20 puta više.

„Nadzorni odbor Telekoma doneo je odluku da Kopernikus tehnolodži plati 195 miliona evra, mada je vrednost kapitala te firme bila 10 miliona evra. Radijus vektor plaćen je 110 miliona evra, kada je vrednost njegovog kapitala bila 4,5 miliona evra“, naveo je Aleksić objašnjavajući da se radi o zvaničnim podacima iz finansijskih izveštaja objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR).

On je u krivičnoj prijavi tužilaštvu, tvrdeći da se radi o istom principu, naveo i Telekomove kupovine firmi Av.com, BPP ING iz Grocke, Telemark iz Čačka, Exe net iz Niša i Meteor SAT TV iz Užica.

Još jedna od zamerki opozicije je i plata čelnika Telekoma Srbije, koja iznosi oko 3.600 evra, što se vidi u registrima Agencije za borbu protiv korupcije.

Može li rad Telekoma biti transparentniji?

Ekonomista i konsultant za investicije Milan Kovačević smatra da bi sumnji u poslovanje Telekoma bilo manje da je to akcionarsko društvo kotirano na berzi.

„Berza bi onda ocenjivala to sa čime se sada mučimo. Tako da se ovde očito radi o političkom uticaju na neku strategiju, a ne o ekonomskom pitanju“, ocenjuje Kovačević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javnosti je preneo da država pomaže Telekomu Srbija da, kako je rekao, ostvari svoj potencijal.

“Telekom je drugi operater u Bosni i Hercegovini, prvi u Crnoj Gori, a nisu nam dozvolili da uđemo na Kosovo i u Albaniju. I onda sa obrazloženjem da je to partijska kasa dođu neki političari da ruše takav javni resurs", objasnio je Vučić u gostovanju na Televiziji Pink 14. avgusta.

Krajem 2018. godine, srpski Telekom pokušao je da uđe i na tržište Albanije. Tada je iz Vlade Srbije potvrđeno da je srpska kompanija dala ponudu za kupovinu Telekoma Albanije, drugog po snazi teleoperatera u toj državi, koji je tada bio u vlasništvu nemačkog Dojče telekoma.

Vlada Albanije nije dala podršku ovoj prodaji. Premijer te države Edi Rama izjavio je u oktobru 2018. da su srpski biznisi dobrodošli, ali da "u ovom strateškom sektoru to nije preferencija".

Tenzije zbog Telekoma

Država u kompaniji Telekom Srbija a.d. ima 58,11 odsto akcija, građani Srbije poseduju 14,95 odsto kapitala, bivši i sadašnji radnici 6,94 odsto, dok su 20 odsto akcije tog preduzeća.

Od 2007. Telekom Srbija vlasnik je 65 odsto Telekoma Srpske iz Banjaluke kojim pokriva celu teritoriju Bosne i Hercegovine, kao i 51 odsto M:tel d.o.o. Podgorica gde je 49 odsto tog operatora mobilne telefonije iz Crne Gore u vlasništvu Telekoma Srpske. Zvaničnici Srbije Telekom označavaju kao jedno od najprofitabilnijih srpskih preduzeća.

Narodni poslanici Miroslav Aleksić i Marinika Tepić u poslednjih sedam meseci ukazivali su na, kako su više puta objašnjavali, navodno nelogično poslovanje Telekoma. Sa intenziviranjem obraćanja javnosti rasle su i tenzije pa se 12. avgusta dogodio incident kada je izvršni direktor za ljudske resurse Telekoma Srbija Draško Marković prekinuo konferenciju za novinare Marinike Tepić ispred zgrade te kompanije u Beogradu oduzevši joj mikrofon.

Očito je da smo dirnuli u najveću kasu Srpske napredne stranke (vladajuća stranka na čijem čelu je Aleksandar Vučić) u državi, rekla je Marinika Tepić.

“Telekom pripada svim građanima i nikada neću pristati da ga njegova uprava Srpske napredne stranke zloupotrebljava za partiju i bratiju. On sada ne vredi ni jedan jedini evro”, navela je Tepić.

Koliko vredi Telekom Srbija?

Po tvrdnjama jednog od njegovih direktora Vladimira Lučića, trenutna vrednost Telekoma Srbija je veća od dve milijarde evra. Finansijski izveštaj pokazuje da je Telekom u 2018. godini imao dobit od 86 miliona evra, dok je 2017. neto dobitak iznosio više od 120 miliona.

Ekonomista Milan Kovačević smatra da nedoumice oko poslovanja Telekoma Srbija formalno neće biti razrešene.

„Mislim da će to sve otići pod tepih, jer kod nas odavno tužilaštvo i sudstvo ne funkcionišu kako bi trebalo. Čak se i Zakon o privrednim društvima u mnogim stvarima krši“, zaključio je Kovačević.

Srbija je od 2010. godine dva puta bezuspešno pokušavala da proda Telekom Srbija.

Prvi put za vreme vlade premijera Mirka Cvetkovića i Demokratske stranke, a drugi tokom vladavine Srpske napredne stranke, u vreme premijerskog mandatara Aleksandra Vučića, 2015. godine. Prvi put ponuđen je po ceni od 1,4 milijarde evra za 51 odsto kapitala ali je prodaja propala jer je Telekom Austrija bio spreman da plati samo 1,1 milijardu, dok i u drugom pokušaju država nije bila zadovoljna ponudom.

• Vlada prodaje akcije u Telekomu

Telekom Srbija, osnovan 1997. u restrukturiranju PTT-a, 2015. imao je godišnji profit od 150 miliona evra, nekoliko firmi za telekomunikacije, banku i televiziju Arena sport. Tri godine pre Telekom je za 380 miliona evra otkupio 20 odsto akcija koje je grčka kompanija OTE imala u tom srpskom preduzeću.

Iako je procenjen kao strateški resurs Srbije i često nazivan državna “zlatna koka”, protiv čije prodaje je svojevremeno bilo više od 65 odsto građana, liberalni ekonomisti smatraju da samo tržište može da kaže pravu cenu Telekoma Srbija.