Pandemija korona virusa pogoršava humanitarnu situaciju u područjima najtežih sukoba u svetu i preti ekonomskim propadanjem koje će imati za posledicu dalje jačanje nasilja, upozorili su diplomate i stručnjaci Ujedinjenih nacija.
"Tek smo u prvom činu vrlo duge drame", rekao je za AFP diplomatski stručnjak Ričard Gouan.
Skretanjem pažnje i resursa velikih sila suviše zauzetih borbom protiv korona virusa na svom tlu, pandemija ugrožava brojne programe pomoći i ekonomije zemalja pogođenih ratom.
"Vlada velika zabrinutost da bi ekonomske posledice krize COVIDa- 19 mogle da izazovu više nereda i više sukoba", upozorio je Gouan.
Zbog toga je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u martu zatražio svetski prekid vatre ali to se teško realizuje u Libiji i Siriji gde se i dalje vode borbe.
Mere izolacije zbog kojih je neko vreme više od pola čovečanstva bilo zatvoreno u svojim kućama, zakočile su operacije održavanja mira nevladinih organizacija i sprečavaju važnu raspodelu pomoći.
U Jemenu gde je prema UN najgora humanitarna kriza na svetu, borbe čak jačaju prema ocenama diplomata.
"Još jednom se pojavljuje glad, još jednom se pojačavaju sukobi, još jednom je ekonomija rasturena a humanitarne agencije rade takoreći na prazno. I na to se nadovezuje novi problem, širenje COVIDa-19 koje je van kontrole", rekao je pomoćnik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Mark Loukok prošle nedelje.
Taj britanski diplomata rekao je na Savetu bezbednosti UN da je zbog pandemije za gotovo 70 odsto Jemenaca opalo dostavljanje deviza iz inostranstva koje je dugo bilo izvor pomoći za privredu zemlje.
"Pomognite Jemenu sada ili gledajte kako pada u propast", rekao je on.
On je takođe izrazio zabrinutost zbog stanja privrede u Siriji koja je već pogođena desetogodišnjim građanskim ratom.
Mere izolacije uvedene da bi se sprečilo širenje pandemije su prema Loukoku doprinele smanjenju sirijskog BDP-a za preko sedam odsto ove godine.
Prema navodima diplomata pandemija je takođe primorala velike sile da smanje iznos pomoći zonama gde vlada humanitarna kriza.
U januaru na samitu u Berlinu, svetske vođe su se obavezale da se neće mešati u građanski rat u Libiji i da će konačno poštovati embargo o slanju oružja toj zemlji, prema odluci UN iz 2011. godine.
Međutim prošlog meseca je generalni sekretar UN Antonio Gutereš ocenio da je to mešanje u Libiji "dostiglo nivoe bez presedana". U toj zemlji Rusija i Turska podržavaju rivalske strane.
Ričard Gouan iz istraživačkog centra Međunarodna krizna grupa, rekao je da je sada Nemačka više posvećena oporavku evropske privrede nego libijskoj krizi.
Stručnjaci takođe motre na situaciju u Libanu koji je zapao u najtežu ekonomsku krizu u više decenija, obeleženu neviđenjim padom vrednosti lokalne valute, hiperinflacijom, masovnim otpuštanjima i drastičnim bankarskim restrikcijama zbog kojih već mesecima raste socijalno nezadovoljstvo.
"Sve u svemu dosta mračna i deprimirajuća slika", rekao je jedan diplomata.