Zvanični nastavak dijaloga Srbije i Kosova je odložen za naredni četvrtak, 16. juli, potvrđeno je u francusko-nemačkom saopštenju izdatom nakon video konferencije EU, Nemačke, Francuske, Kosova i Srbije u petak (10. jula).
U ovom zajedničkom saopštenju stoji da će se strane sastati virtuelno u nedelju, te da će se fizički pojaviti u evropskoj prestonici, u četvrtak 16 jula.
"Predsjednik Makron i kancelarka Merkel ohrabrili su predsednika Vučića i premijera Hotija da postignu značajan napredak u pregovorima tokom narednih meseci", stoji u zajedničkom francusko-nemačkom saopštenju.
Nemačka kancelarka i francuski predsednik su, prema navodima u saopštenju, izrazili spremnost da održe još jedan samit kasnije u toku pregovaračkog procesa. Oni su takođe upozorili da je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije izuzetno važna za bezbednost i stabilnost u regionu, ali takođe i od velikog značaja za perspektivu pridruživanja obe zemlje Evropskoj uniji.
Vučić: Teški zadaci za srpsku stranu
Nakon video konferencije u petak predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je kako je sastanak "bio težak, jer Srbija ima jedina različite stavove", dok je premijer Kosova Avdulah Hoti (Avdullah Hoti) naveo kako je od sagovornika zatražio jasan vremenski okvir za dijalog.
"Albanska strana izašla je sa zahtevima koje smo pažljivo zapisali. Traže očuvanje teritorijalnog integriteta Kosova, Ustava Kosova, uzajamno priznanje, članstvo u UN, da ostale zemlje EU priznaju Kosovo, a tek onda će se baviti nestalima i pitanjem štete. Ako je to suština, onda je sve besmisleno", izjavio je Vučić u Parizu za Televiziju Pink, ekipu koja prati njegovu posetu francuskoj prestonici.
On je istakao da je spreman da razgovara o poboljšanju odnosa, ali neće biti razgovora o priznavanju ultimatuma. Predsednik Srbije je takođe najavio da će srpska strana "očigledno imati mnogo posla i teških zadataka".
Govoreći o stajalištu francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i nemačke kancelarke Angele Merkel, Vučić je podvukao da se radi o liderima zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.
"Oni razumeju našu poziciju. Merkel i Makron su iskusni političari i znaju šta je realno a šta ne. Od njih dvoje nismo bili izloženi pritiscima i trudio sam se da na hrabar način odgovorim na ultimatume. Mislim da su Makron i Merkel to razumeli. U svakom slučaju, moramo da naučimo da razgovaramo sa onima koji ne žive u realnosti", izjavio je Vučić novinarima u Parizu.
Pročitajte i ovo: Kako nastaviti pregovore Kosova i Srbije?Hoti: Samo uzajamno formalno priznanje
Premijer Kosova, Avdulah Hoti je prisutne na samitu izneo da je od početka dijaloga, 2011 godine, Srbija "nije pokazala istinske namere ka normalizaciji odnosa", te da je odlagala proces takozvanom kupovinom vremena i nastavkom kampanje protiv suvereniteta Kosova.
"Međutim, i dalje smo posvećeni mirnom procesu normalizacije naših odnosa, koji se može postići samo ako Kosovo i Srbija poštuju državnost jednih drugih", rekao je Hoti u svom govoru, koji je nakon samita dostavljen medijima.
Hoti tokom video samita
On je istakao da je novoizabrana Vlada Kosova, pokazala "istinsku dobrodušnost" ukidanjem svih carinskih barijera na robu iz Srbije, pre svega dajući šansu dijalogu i postizanju konačnog, pravno obavezujućeg, sporazuma Kosova i Srbije, koji bi trebalo da bude postignut "uzajamnim formalnim priznanjem između dve zemlje".
Kako stoji u Hotijevom govoru, on je istakao da bi za proces bio uspešan, isti bi trebao da se rukovodi konkretnim principima. Prema šefu kosovske Vlade, to podrazumeva da se ne može pregovarati o teritorijalnom integritetu Kosova, da sporazum ne sme uticati na ustavnu organizaciju Republike Kosovo, te da sporazum sa Srbijom mora biti u potpunosti u skladu sa ustavom Kosova.
"Sveobuhvatni mirovni sporazum između Republike Kosovo i Republike Srbije trebalo bi da rezultira međusobnim priznanjem. Bez takvog okončanja ovog procesa, sporazum ne može uspeti. Uzajamno priznanje dveju zemalja je jedini način da se normalizuju odnosi i otvori put za obe zemlje u procesu integracija u EU", rekao je Hoti u govoru u toku samita u Parizu.
Video konferencija, pa samit u Briselu
Samit u petak održan je putem video linka, a prisustvovali su francuski predsednik Makron, nemačka kancelarka Merkel, šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) i specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak. Sa kosovske strane samitu je prisustvovao premijer Hoti a sa srpske predsednik Vučić.
Dok je trajao samit u Parizu, Radio Slobodna Evropa je saznao kako je susret Vučića i Hotija, najavljen za nedelju 12. jula u Briselu, promenjen u formatu i biće organizovan u obliku video-konferencije, a tek naredne sedmice susret u Briselu.
Makron tokom video samita
Ovo je najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nakon završetka video samita u Parizu potvrdio da se vraća u Beograd.
"Bićemo izloženi velikim očekivanjima evropskih partnera i predstoji nam, umesto sutrašnje večere, da idemo nazad. Imamo u nedelju video konferenciju, a onda i nastavak dijaloga", izjavio je Vučić u Parizu.
Predsednik Srbije je trebao iz Pariza da doputuje u Brisel kako bi u subotu uveče, zajedno sa kosovskim premijerom prisustvovao radnoj večeri sa predsednikom Evropskog saveta Šarl Mišelom (Charles Michel) i evropskim šefom diplomatije Boreljom.
Dan kasnije, odnosno u nedelju je trebalo da se održi prva runda političkog dijaloga, kako bi se obeležilo obnavljanje pregovaračkog procesa koji je u zastoju od novembra 2018 godine. Dve strane teže postizanju konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa koji bi, kako je EU posrednik Miroslav Lajčak izjavio nedavno u Prištini, trebao biti održiv, prihvatljiv kako za region tako i za EU, ali i koji će rešiti sva nerešena pitanja.
Veber: Ciljevi dijaloga treba da budu jasno izrečeni
Bodo Veber (Bodo Weber), viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, za RSR je ocenio kako su "sada u dugogodišnjoj krizi izgubljeni prvobitni okvir i principi političkog dijaloga iz 2012-2013. Taj dijalog, ocenio je, je jasno povezivao perspektivu i članstvo Srbije u EU sa prihvatanjem realnosti o gubitku Kosova, odustajanje od blokade učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije.
"Trebalo je doći do nekog resetovanja", smatra Veber i navodi kako to zahteva jasnu političku poziciju Makrona i Merkel o tome "šta je cilj dijaloga i šta je okvir u kojem se razgovara"
"I to treba jasno staviti do znanja predsedniku Vučiću i Beogradu i onda to treba biti okvir po kojem bi pregovarali predstavnici EU, g. Borel i g. Lajčak", navodi Veber.
Važno je, ocenio je Veber, da ciljevi dijaloga budu jasno i javno izrečeni, "kako se ne bi radilo o nekom tipu, kako Srbija tvrdi, kompromisa u kojem je sve otvoreno što se Kosova tiče".
Sastanci Hotija i Vučića sa Makronom
Francuski predsednik Makron inače je ove nedelje u Parizu odvojeno ugostio i Hotija i Vučića, a jedna od tema njihovih razgovora bio je i dijalog Kosova i Srbije.
Hoti je Makronu preneo da je Kosovo odlučno da preduzme sve neophodne mere kako bi pokazalo svoju odlučnost po pitanju evropskih integracija, kao jedinoj mogućnosti za postizanje mira, stabilnosti i prosperiteta. Kako je prenesno iz ureda premijera, Francuska ostaje posvećena u pružanju podrške Kosovu po pitanju dijaloga Prištine i Beograda.
Hoti je u nekoliko navrata izjavio da dijalog sa Srbijom ima smisla jedino ukoliko se on okonča recipročnim priznanjem, ali i naglasio da on nema mandat da pregovara o teritorijalnom integritetu i suverenitetu i unutrašnjem uređenju Kosova.
S druge strane, Vučić je ove nedelje izjavio da Srbiju očekuju "teško leto i jesen" po pitanju Kosova.
"Niko ništa neće da nam da već će da nas pritiskaju da izgubimo. Zato nam je potrebno jedinstvo", poručio je Vučić.
Pročitajte i ovo: Briselski dijalog bez jednog od ključnih pregovaračaOvim događajima, međutim, ne prisustvuje donedavni glavni akter u dijalogu sa kosovske strane, Hašim Tači (Hashim Thaci), protiv kojeg je sada pred Specijalizovanim većima u Hagu podneta optužnica za ratne zločine. Sudija prethodnog postupka ima šest meseci da potvrdi ili odbaci optužnicu, od dana kada je ona podneta u aprilu.
Specijalizovano tužilaštvo je 24. juna saopštilo da je optužnica protiv Tačija podneta na dan kada je Tači krenuo put Vašingtona, gde je 27. juna trebao da se održi sastanak Kosova i Srbije u Beloj kući, uz posredstvo specijalnog izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela (Richard Grenell). Na pola puta, Tači je otkazao dalje putovanje, a ubrzo je otkazan i sastanak u Beloj kući.
Grenel je inače pozdravio je sastanak predstavnika dve strane najavljen za petak.
Pročitajte i ovo: Grenel pozdravio obnovu razgovora Kosova i SrbijeDijalog Kosova i Srbije uz posredstvo EU je suspendovan u novembru 2018. nakon što je Vlada Ramuša Haradinaja uvela takse od 100 odsto na uvoznu robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Taksa je naknadno ukinuta, a vlada Avdulaha Hotija ukinula je i mere reciprociteta koje je uvela bivša vlada Aljbina Kurtija u cilju nastavka dijaloga.
Podsetimo, Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron organizovali su susret lidera regiona u Berlinu krajem aprila 2018, a tada najavili i novi susret Kosova i Srbije u Parizu 1. jula koji se nikada nije održao. Zvanični Beograd je nastavak Briselskog dijaloga uslovljavao ukidanjem takse, dok tadašnji premijer Kosova Ramuš Haradinaj nije odustajao od stava da će taksa ostati na snazi dok Srbija ne prizna Kosovo.