Erik Gordi (Eric Gordy), profesor političke sociologije na Odseku za slavističke i istočnoevropske studije Univerziteta u Londonu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić neće imati više na koga da prebaci krivicu za svoje neuspehe, što će mu, kaže, posebno teško pasti u vezi sa predstojećim pregovorima sa Kosovom.

„Ovo će biti Skupština bez ikakve ozbiljne opozicije, mada mislim da je bio cilj i da se investiralo u to da (Aleksandar) Šapić (lider Srpskog patriotskog saveza, SPAS, i nosilac izborne liste "Pobeda za Srbiju") glumi opoziciju“, rekao je Gordi.

Prema još ne konačnim procenama izbornih rezultata, na osnovu 88 odsto obrađenog uzorka, koje su objavile agencije za nadgledanje izbora Ipsos i Cesid, koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS), odnosno, lista “Aleksandar Vučić-Za našu decu“, odnela je ubedljivu pobedu osvojivši 62,7 odsto glasova.

• Ubedljiva pobeda SNS, izlaznost manja nego 2016. godine

Izborni prag od tri odsto prešle su još samo dve izborne liste - Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-JS) sa 10,8 odsto i lista Aleksandra Šapića SPAS sa 4,2 odsto glasova.

U nacionalni parlament ulaze još samo stranke nacionalnih manjina, na koje se ne primenjuje izborni cenzus već prirodni prag (jedan njihov mandat se dobija kad se broj važećih glasova podeli sa brojem poslanika u parlamentu – 250).

U Skupštinu Srbije ulaze sve četiri izborne liste nacionalnih manjina - Savez vojvođanskih Mađara, SVM (2,2 odsto glasova), Albanska demokratska alternativa, ADA (0,9 odsto), lista koju predvodi Muamer Zukorlić (0,9 odsto) i Stranka demokratske akcije Sandžaka (0,6 odsto).

U takvoj raspodeli poslaničkih mandata, u parlamentu Srbije SNS bi imao 189 poslanika, SPS-JS 32 i Šapićev SPAS 12 poslaničkih mandata.

Dragan Đilas, predsedavajući opozicionog Saveza za Srbiju (SzS), koji je bojkotovao izbore, izjavio je na konferenciji za medije da, prema poslednjim projekcijama kojima raspolaže, izlaznost birača u Srbiji nije premašila 42 odsto, a u Beogradu 36 odsto, i procenio „da je bojkot uspeo i da vlast koja će biti formirana neće imati legitimitet.

'Bojkot nije uspeo'

Erik Gordi procenjuje da je izlaznost, o kojoj još nema zvaničnih rezultata, verovatno negde između 40 i 50 odsto.

Čak i ako se, dodaje on, prihvati da je 50,1 odsto, kako je saopštila SNS, to je najmanja izlaznost na bilo kojim izborima u poslednjih 10 godina.

Na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim 2016. godine, izlaznost je bila 56,7 odsto.

Erik Gordi vidi više faktora koji su do doveli do male izlaznosti – od bojkota, preko izbora u vreme pandemije i velikog broja građana koji su digli ruke od politike zbog beznadežne situacije.

„Bojkot jedino može uspeti ako ima ogroman broj pristalica koji pokazuju da izbori ne mogu uspeti bez njihovog učešća. U tom smislu, nažalost, mislim da bojkot nije uspeo“, ocenjuje Gordi.

Gordi dodaje i da je problem sa državom koja nema opoziciju i to „da nema na koga da prebaci krivicu za svoje neuspehe“.

„Znači, Vučić će morati da radi nešto što u životu nije radio – a to je da preuzme odgovornost za sve svoje poteze – što će mu teško pasti. Naročito će mu teško pasti ako bude bilo kakvog razvoja u pregovorima sa Kosovom“, ocenjuje Gordi.

Pročitajte i ovo: Kapčan: Čudno bi bilo da se iz SAD-a na Kosovo i u Srbiju vrate bez ičega

„Mislim da su i Amerika i Evropska unija sve prećutkivale do sada, pa ne vidim razlog da to ne budu radile i ubuduće“, kaže Gordi.

On smatra da će buduća vlada nekako funkcionisati do prve velike krize, koja će uslediti zbog velikog manjka legitimiteta vlasti, s obzirom na to da je nezadovoljstvo njome ogromno. Dodaje, međutim, da na domaćem planu nema šta da se očekuje od postojećih opozicionih političara i stranaka.

'Srbija kao Belorusija'

Aleksandar Popov iz nevladine organizacije Centar za regionalizam iz Novog Sada ocenjuje da niža izlaznost govori o, kako kaže, nelegitimnosti budućeg parlamenta i vlasti.

„Ovakva skupština kakva će biti na republičkom nivou više će ličiti na belorusku skupštinu nego na bilo koji drugi evropski parlament“, ocenjuje Popov za RSE.

Odgovornost za malu izlaznost građana na izbore on pripisuje kako vlasti Srpske napredne stranke, tako i delovima opozicije koji su, kako ocenjuje, „izneverili nade građana i potrošili energiju hiljada ljudi koji su u prethodnih par godina protestovali protiv Vučićevog režima“.

„Rezultat ovako male izlaznosti nije rezultat poziva na bojkot izbora bilo kojeg lidera opozicije nego toga da se građanima koji su želeli normalnu Srbiju smučila cela politička scena i jednostavno su odlučili zbog mentalnog i drugog zdravlja da ostanu kod kuće“, kaže Popov.

On smatra i da bi opoziciona scena u Srbiji trebalo da otvori prostor za nove ljude „koji možda imaju viziju kako treba ići dalje“.

Pročitajte i ovo: 'Učvršćivanje Vučićeve dominacije'

Nizak procenat izlaznosti – od 49 ili 50 odsto, niži je za 6 procentnih poena u odnosu na izlaznost na izbore 2016. godine, što, po sudu Dušana Spasojevića, docenta sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, zapravo govori o realnoj snazi Saveza za Srbiju, opozicionog bloka koji je bojkotovao izbore.

Spasojević: Rano je za procenu dometa bojkota

"A šta će biti ishodi i dometi bojkota, to ćemo videti u narednim mesecima ili godinama, sad je prerano da se kaže. Mislim da su stranke koje su bojkotovale izbore na neki način uspele da sačuvaju sebe i da zadrže taktičku prednost“, kaže Spasojević za RSE.

On dodaje da je kampanja bojkota bila prevashodno fokusirana na stranke koje su izašle na izbore, pre svih na Pokret slobodnih građana (PSG).

„I tu su uspele njih da oštete i tu je kampanja bojkota prilično uspela u tom destruktivnom delu. Sad je pitanje hoće li umeti da naprave nešto nakon izbora“, ocenjuje Spasojević.

'Dva iznenađenja izbora'

Prvi rezultati izbora, po mišljenju Dušana Spasojevića, deluju prilično očekivano. Ističe samo dva iznenađenja u odnosu na predizborne procene:

„To je neulazak Pokreta slobodnih građana (PSG, Sergeja Trifunovića) i ’Suverenista’ (lista pokreta Dosta je bilo Saše Radulovića) i Radikala (Srpske radikalne stranke, SRS, Vojislava Šešelja) u Parlament“.

On primećuje da ni liste ekstremne desnice, ni proevropske opcije nisu ušle u Parlament.

„Postoje četiri suverenističko-desne liste sa gotovo 10 procenata glasova, koje nisu ušle u Parlament. To nas podseća na 2014. godinu, kada su i Radikali (SRS) i DSS (Demokratska stranka Srbije) ostali ispod cenzusa. To govori o potrebi da se stranke ukrupnjuju i da ovaj sramotno nizak cenzus od tri odsto nije pomogao.“

Pročitajte i ovo: Biber: SNS prevazišao Putinovu Jedinstvenu Rusiju

Na drugoj, demokratskoj i proevropskoj strani, kaže Spasojević, su UDS (Ujedinjena demokratska Srbija) i Pokret slobodnih građana (PSG), koji su očigledno bili pod prevelikim udarima bojkota.

„Naprosto, birači su ih kaznili, po svemu sudeći, birači iz Beograda i Novog Sada, kao centri takvih ideja jer se čini da je izlaznost tu bila najmanja i verovatno tu treba tražiti razloge za njihov neuspeh. Kod PSG-a je verovatno to što su promenili odluku (prekinuli bojkot) pred same izbore, što je prosto onda dovelo do donekle neočekivanog lošeg rezultata, mada su kod njih istraživanja pokazivala da mogu da idu i niže, ali i čak do 5-6 odsto“, kaže Spasojević.

• Kako je Srbija glasala pre četiri godine

Izbori u Srbiji prvobitno su, 4. marta, bili zakazani za 26. april, ali su izborne radnje prekinute 16. marta zbog uvođenja vanrednog stanja u Srbiji dan ranije zbog epidemije korona virusa.

Po ukidanju vanrednog stanja 6. maja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izbore je zakazao za 21. jun, a odlukom Republičke izborne komisije 11. maja nastavljeno je sprovođenje izbornih radnji.

Popov: Rezultati u Vojvodini očekivani

U osvrtu na izbore u Vojvodini, Aleksandar Popov kaže da su rezultati očekivani. SNS je osvojila 57 odsto glasova, sledi SPS, Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV). To su četiri strane koje će činiti Skupštinu AP Vojvodine, koja broji 120 poslanika, što je, kaže, bilo i očekivano.

Lokalna pitanja, kao i pitanja autonomije Vojvodine, gotovo uopšte nisu bila zastupljena u kampanji pred izbore u Srbiji, kaže Popov.

Tema autonomije Vojvodine, dodaje on, bila je zastupljena samo kod Vojvođanskog fronta, ali to pitanje se obično pominje jednom u četiri godine, a onda se nastavlja status kvo.