Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je u utorak, 16. juna, uredbu koja će, kako je naveo, reformisati rad policije i istovremeno održati "red i mir".
"Moramo razbiti stare obrasce neuspeha", rekao je Tramp neposredno pre potpisivanja naredbe.
Naredba daje prioritet policijskim odeljenjima koja se pridržavaju novih, viših standarda, za savezne grantove, rekao je Tramp.
Tramp je na početku izrazio saučešće porodicama žrtava policijskog nasilja, ali je ubrzo nakon toga pozvao na povratak "zakona i reda" i zapretio da će kazniti one koji pljačkaju. Predsednik se prethodno u Beloj kući sastao sa porodicama žrtava policijskog nasilja.
“Svim porodicama koje pate, želim da znate da svi Amerikanci žale uz vas. Smrt vaših voljenih neće biti uzaludna", naglasio je, ali je ipak pozdravio većinu policajaca kao nesebične javne službenike.
“Smanjenje kriminala i povećanje standarda nisu suprostavljeni ciljevi", naglasio je Tramp.
- Zašto pozivi za smanjenje finansiranja policije izazivaju raspravu u SAD?
- Moćni policijski sindikati u SAD sprečavaju reformisanje svoje pozicije
- Sociološkinja Sabrina Strings o protestima u SAD: Pokret izrastao iz nepravde
Uredbom se predviđa uspostavljanje baze podataka kako bi se pratili policajci protiv kojih su podnete žalbe za prekomernu upotrebu sile. Takođe, ohrabrilo bi se sprovođenje programa prema kojem bi socijalni radnici zajedno sa policijom reagovali na nenasilne slučajeve, među kojima su problemi povezani za mentalnim zdravljem, zavisnošću i beskućništvom.
Tramp je rekao i da bi bio zabranjen policijski zahvat poznat kao "kragna" osim kada je "ugrožen život policajaca". Taj zahvat je već uglavnom zabranjen u policijskim službama širom zemlje.
Tramp je ponovio da je protiv ukidanja finansiranja policije izmenom rada gradskih policijskih službi, ocenivši da je to "radikalno i opasno".
Vaš browser nepodržava HTML5
SAD: Rasna ravnopravnost i reforma policije
Trampov potez dolazi nakon nekoliko nedelja protesta širom SAD protiv rasizma i policijske brutalnosti organizovanih posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda 25. maja tokom policijskog privođenja u Mineapolisu.
Pokret Black Lives Matter i aktivisti pozvali su na potpuno preispitivanje krivično-pravnog sistema u zemlji jer je u suprotnosti sa pitanjima oko policijske brutalnosti i rasne nejednakosti.
Kakva je situacija u Senatu i Kongresu?
Demokrate su takođe prethodne nedelje pozvale na reformu policije. Predstavnički dom bi trebalo da glasa kasnije ovog meseca o predlogu koji uključuje rešenja koja bi učinila lakšim podnošenje građanskih tužbi protiv policajaca koji krše nečija prava. Međutim, republikanci se tome protive.
Republikanci u Senatu trebalo bi u sredu da predstave svoj zakonski predlog koji je više usredsređen na prikupljanje podataka nego na promene u oblastima povezanim sa upotrebom smrtonosne sile.
Dve strane nisu saglasne ni u pogledu predloga demokrata da se zabrani grubi policijski zahvat poznat kao "kragna".
Reforme na lokalu
Međutim, šta god da se dogodi u Vašingtonu, mnoge od reformi biće sprovedene na lokalnom nivou. Nekoliko gradova i saveznih država već je promenilo politiku upravljanja u policiji ili su u procesu, uključujući Mineapolis gde je 25. maja ubijen Flojd.
U jednom od poslednjih slučajeva, gradonačelnica Atlante najavila je 16. juna policijsku reformu nakon šo je za vikend policija pucala na još jednog Afroamerikanca, što je izazvalo dodatne nemire u gradu.
Raišarda Bruksa smrtno je pogodila policija u onome što je gradonačelnica Atlante Keiša Lens Botoms nazvala ubistvom. U obraćanju je podcrtala da se nada da će reforme policijske službenike pretvoriti u „čuvare, a ne ratnike u našim zajednicama“.
U međuvremenu, Gradsko veće Sijetla jednoglasno je glasalo da zabrani policiji da koristi suzavac, biber sprej i druge uređaje za kontrolu mase. Sijetl je postao centar protesta širom zemlje, aktivisti su okupirali „autonomnu zonu brda Kapitola“ nedelju dana nakon što su demonstranti prisilili policiju da evakuiše policijsku stanicu.
Inače, policijska uprava Njujorka 15. juna objavila je da raspušta jednu od protivkriminalističkih jedinica zbog velikog broja pritužbi i nesrazmernog broja pucnjava.
Protesti protiv rasizma organizovani su širom sveta nakon smrti Afroamerikanca Džordža Flojda tokom privođenja u Mineapolisu u SAD 25. maja. Na video snimku Flojdovog hapšenja vidi se kako mu policajac Derek Šovin (Chauvin) drži koleno na vratu skoro devet minuta, iako Flojd govori da ne može da diše.
Šovin je optužen za drugostepeno ubistvo i preti mu kazna zatvora do 40 godina, a s njim su optužena i trojica policajaca koja su mu pomagala. Flojdova smrt izazvala je proteste širom SAD i sveta, koji su pokrenuli pitanje reforme policije u toj zemlji i odnosa prema kolonijalizmu na globalnom nivou.