Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici (Sem Fabrizi) izjavio je da su odnosi između Unije i Srbije bliski i bolji nego što su bili pre dva meseca. Fabrici tokom onlajn panela „Dan Evrope 2020“, posvećenog 70. rođendana EU rekao i da postoji želja obe strane da se učini još više.
„Kriza izazvana pandemijom virusa korona podstiče na jaču saradnju i pokazala je da Brisel i Beograd dele iste izazove i da je Srbija deo zajedničkog zdravstvenog i ekonomskog sistema“, rekao je Fabrici na panelu koji je organizovala Delegacija EU u Srbiji.
Fabrici je naveo i da je EU odredila 3,3 milijarde evra kao pomoć zemljama Zapadnog Balkana i da će, pored toga, tokom godine biti napravljen robustan plan ekonomskog oporavka regiona.
"To bi trebalo da bude praćeno elementom odgovornosti, odnosno sprovođenjem reformi u zemljama Zapadnog Balkana", ocenio je Fabrici.
Ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni (Jean-Louis Falconi) rekao je da je za Srbiju, kada su integracije u pitanju, najveći izazov - sama Srbija, odnosno da se reforme moraju sprovesti i da je to ključno. „Paralelno se dešava nova metodologija, ali na reformama mora da se radi, one su ključne“, rekao je Falkoni.
I ambasador Italije u Srbiji Karlo Lo Kašo (Carlo Lo Cascio) istakao je da su reforme „apsolutno neophodne“ kako bi proces integracija išao napred.
Ambasador Holandije Žil Bešor Plug (Gilles Beschoor Plug) je, govoreći o opreznim formulacijama o proširenju EU tokom online samita EU – Zapadni Balkan koji je održan 6. maja u Zagrebu, rekao da je proširenje proces koji je započet odavno i da su mu EU i države članice ostale posvećene, ali da je to i proces koji zahteva vreme, a da primećuje zabrinutost i sa strane EU i sa strane Srbije. „Moramo da imamo diskusiju o tome šta su prednosti proširenja i šta članstvo tačno znači i u zemljama kandidatima i u svojim zemljama“, rekao je Plug.
Ambasadorka Rumunije u Srbiji, Oana-Kristina Popa (Oana-Cristina Popa) rekla je da se proces integracija ne zaustavlja sa prijemom u EU i da to moraju da shvate i zemlje kandidati. „Put ka članstvu je važan koliko je vežno i biti član“, rekla je Popa. Ona je istakla da se njena zemlja, koja se EU priključila 2007. godine, zalaže za to da se EU proširi na ceo Zapadni Balkan.
- Nakon zagrebačkog samita: EU članice oprezno o proširenju
- Samit u Zagrebu: Podrška EU Zapadnom Balkanu na putu ka pridruživanju
Ambasadori Holandije, Francuske, Italije, EU i Rumunije u Srbiji tokom online konferencije
Ekonomska kriza i proces proširenja Zapadnog Balkana
Ambasador Holandije u Srbiji Žil Bešor Plug rekao je da usporavanje ekonomije unutar država članica EU usled krize izazvane sa COVID-19, iako je izvor brige, nije razlog i za usporavanje procesa integracije država Zapadnog Balkana. Sam tim je saglasan i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, koji je rekao da se Evropa konsoliduje i da ih kriza neće usporiti, kao ni Zapadni Balkan. „To je odgovornost obe strane“, rekao je Fabrici.
„Bolna kriza je i prilika da se uradi više“, naveo je ambasador Italije Karlo Lo Kašo, dok je ambasadorka Rumunije Oana-Kristina Popa istakla da kriza može biti povod i za ubrzanje.
Ambasador Francuske Falkoni rekao je da najteže reforme u Srbiji nisu obavezno vezane za ekonomiju, već da se odnose na problem sa korupcijom i na vladavinu prava i da to, kako je istakao, može da se uradi uvek, pa i u vremenima krize.
’Solidarnost je i dalje ključna reč’
Kada je u pitanju aktuelna globalna zdravstvena kriza izazvana korona virusom, ambasador Italije rekao je da je na početku bilo je konfuzije, ali da je to kriza bez presedana sa kakvom se svet do sada nije suočio. „Borimo se sa nevidljivim neprijatelje“, rekao je Karlo Lo Kašo i ukazao da su se države članice sada organizovale i da zajedno idu u istom smeru. „Solidarnost se vratila“, rekao je Lo Kašo.
BLOG uživo o korona virusu
„Solidarnost je bila ključna reč kada je osnivana Evropska unija (EU), ideja solidarnosti bila je temelj. Danas kada se borimo protiv bolesti COVID-19, ova reč i dalje ima isto značenje. Solidarnost radi bolje budućnosti“, rekao je ambasador Sem Fabrici povodom Dana Evrope, koji se obeležava 9. maja.
„Ove godine, obeležava se tačno sedam decenija od objavljivanja Šumanove deklaracije, prvog i temeljnog dokumenta evropskog ujedinjenja, a blok koji je svoj razvoj počeo od dogovora Francuske i Nemačke danas ima 27 članica“, saopštila je Delegacija EU u Srbiji povodom Dana Evrope.
Fabrici je rekao i da se Dan Evrope ove godine dočekuje uz žaljenje za hiljadama preminulih od posledica korona virusa i da to pokazuje da je solidarnost značajnija nego ikada ranije.
Žan-Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji, zemlje koja je sa Nemačkom potpisala Šumanovu deklaraciju, rekao je da je to bio veoma značajan trenutak, da se deklaracija zasnivala na solidarnosti, deljenju i anti-populizmu što je Evropi donelo 70 godina slobode i napretka.
Falkoni je rekao da se Evropa mora vratiti na nivo na kome ljudi benefite evropskog zajedništva vide u svom svakodnevnom životu.
Ambasador Italije u Srbiji, Karlo Lo Kašo ukazao je da su mir, prosperitet i jedinstvo najveća dostignuća EU, a da danas imamo tendenciju da te vrednosti uzimamo zdravo za gotovo. „Potrebno je jedinstvo za suočavanje sa zajedničkim izazovima“, rekao je Lo Kašo. Sa ovim stavom saglasan je i ambasador Holandije u Srbiji, Žil Bešor Plug, koji je rekao da današnje generacije teško mogu da shvate da evropske vrednosti moraju da se neguju i da stvari mogu i drugačije da stoje. On je ukazao i na važnost borbe protiv siromaštva i solidarnost, kao i da je važno obezbediti mir i stabilnost.
Šumanova deklaracija čija je godišnjica povod konferencije, predstavlja inicijalni dokument čijim se potpisivanjem započinju prvi koraci saradnje evropskih država u postratnom periodu, a glavni zagovornik ove ideje bio je Robert Šuman, tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske.