Evropska centralna banka očekuje pad BDP-a zemalja evrozone između pet i 12 odsto ove godine, kao odraz velike neizvesnosti oko ekonomskog uticaja korona virusa, rekla je danas predsednica te institucije Kristin Lagard.
Posle te snažne recesije bi trebalo da usledi "oporavak" ukoliko se restriktivne mere budu postepeno ukidale, međutim brzina i obim tog oporavka su visoko neizvesni, rekla je Lagard na virtuelnoj konferenciji za novinare.
"Evrozona se suočava sa ekonomskim padom čiji obim i brzina nikad nisu viđeni do sada u vreme mira", rekla je ona.
U prvom tromesečju BDP evrozone je već zabeležio istorijski pad od 3,8 odsto, prema podacima koje je danas objavila evropska kancelarija za statistiku Eurostat.
Lagard je dodala da hitni program Evropske centralne banke (ECB), koji se sastoji u masovnom otkupu javnog duga mogao da bude produžen i posle 2020. godine.
Taj otkup uveden u martu da bi se amortizovao ekonomski šok izazvan pandemijom korona virusa će se nastaviti dok ECB ne proceni da je kriza povezana sa virusom prošla, a u svakom slučaju do kraja godine, rekla je Lagard na virtuelnoj konferenciji za novinare.
Lagard je rekla da pad ekonomske aktivnosti u aprilu ukazuje da će uticaj pandemije verovatno biti veći u drugom kvartalu. Velika neizvesnost oko ekonomskog uticaja pandemije ukazuje da bi pad BDP-a u 19 zemalja evrozne ove godine mogao da bude od pet do 12 odsto.
Kako je rekla privredni rast treba da se normalizuje u narednim godinama a obim oporavka će zavisiti od trajanja restriktivnih mera i uspeha politika namenjenih ograničavanju uticaja na prihode i na radna mesta.
Evropska centralna banka danas je na sastanku saveta guvernera uglavnom zadržala svoje mere donete sredinom marta da amortizuju krizu izazvanu pandemijom, a dodatno je učinila još povoljnijim velike zajmove bankama i navela je da je spremna da poveća obim otkupa duga.
Banka je danas smanjila kamantnu stopu na jeftine dugoročne zajmove bankama.
Ona je takođe ponudila niz kreditnih linija bankama po negativnoj kamatnoj stopi, što znači da se bankama plaća bonus kao podsticaj da uzimaju zajmove i onda da ih dalje daju kompanijama.
Ideja je da se podrže banke da bi mogle da nastave da pružaju zajmove firmama, i time da pomognu privredi koja je pala rekordnih 3,8 odsto u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prethodni kvartal, prema novim zvaničnim podacima.