Skoro 3,3 miliona Amerikanaca podnelo je prošle nedelje zahtev za dobijanje naknade za nezaposlenost, što je najveći broj ikada u jednoj nedelji, pokazuju podaci američkog Ministarstva za rad.
Pre samo tri nedelje, za ovu vrstu državne pomoći prijavilo se tek 200 hiljada građana. U februaru je nezaposlenost iznosila svega 3,5 odsto, što je bila najniža stopa u poslednja pola veka, čime se predsednik SAD Donald Tramp hvalio.
U poslednjih pola veka, od kada se prati ova statistika, prethodno je najviše zahteva u jednoj nedelji bilo podneto 1982. godine – 695 hiljada hiljada.
Rekordna nezaposlenost je posledica pandemije korona virusa zbog koje su zatvoreni restorani, bioskopi, hoteli, fabrike, avioprevoznici prizemljeni i mnoge druge delatnosti.
Kako javlja Vošington post (the Washington Post), ovi podaci su skoro pet puta veći nego u najgorim trenucima krize 2008.
Naime, tada se u jednoj sedmici najviše prijavilo 665 hiljada građana za naknade. Kako prenosi ovaj list, mnogi ekonomisti smatraju da je ovo samo početak rasta nezaposlenosti te da bi aprila moglo da ostane bez posla do 40 miliona Amerikanaca.
Ministar finansija Stiven Mnučin (Steven Mnuchin) je nedavno izjavio da je moguća nezaposlenost od 20 odsto.
Mada su pojedini trgovinski lanci, poput Volmarta i Amazona, najavili da planiraju da zapošljavaju nove radnike zbog rasta tražnje za dostavom robe, to po oceni ekonomista ne može ni izbliza da pokrije tako veliki rast nezaposlenosti.
Otpušteni radnici su rekli da su satima čekali na telefonu da bi se prijavili za pomoć, a vebstranice biroa za rad u nekoliko država, uključujući Njujork, pale su jer je mnogo ljudi istovremeno pokušavalo da se prijavi za naknadu.
Pomenuti broj od 3,3 miliona je prema pisanju Vošington posta verovatno mnogo veći, jer građani koji rade u sopstvenom aranžmanu, zatim honorarno (gig), kao i oni koji su u prethodnoj godini radili manje od šest meseci – nemaju pravo da se prijave za dobijanje naknade u većini američkih država.
“Pišem o američkoj ekonomiji od 1996. i ovoj je pojedinačno najgori podatak, koji sam ikada video,” kazao je za BBC Jan Šepherdson (Ian Shepherdson), glavni ekonomista “Pantheon Economics”.
Time je, kako ocenjuju stručnjaci, okončana prethodna dekada ekonomske ekspanzije.
Doduše, indeksi na američkim berzama su porasli i u četvrtak, treći dan za redom, nakon što je Kongres usvojio paket pomoći od skoro dve hiljade milijardi dolara. Njime je, između ostalog, predviđeno i po 1.200 dolara za većinu Amerikanaca kao i dodatni novac za otpuštene radnike.
Investitori se nadaju da će to pomoći zaposlenima i kompanijama kakok bi se sprečio dalji pad koji može prerasti u dugotrajnu depresiju kao 1930-ih godina.
Šef Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powell) kazao je u četvrtak za NBC da je američka ekonomija možda već u recesiciji, ali da je za sada najvažnije staviti pod kontrolu korona virus a onda obnoviti ekonomske aktivnosti.
"Znamo da će ekonomska aktivnost značajno pasti u drugom kvartalu, ali očekujem da će se obnoviti u drugom delu godine,” kazao je Pauel.
Međutim, eksperti su oprezniji u procenama.
“Kada prođu rizici od virusa, neće biti lako da se kao pritiskom na prekidač zaposlenost vrati na nivo pre krize,” smatra Džozef Brasuelas (Joseph Brusuelas), glavni ekonomista RSM-a, računovodstvene firme iz Londona.
“To tako ne funkcioniše i biće potrebna dodatna pomoć,2 dodao je Brasuelas.