Pre tri godine, u februaru 2017. Vladimir Kara-Murza je odveden u moskovsku bolnicu, gde su ga zbog masivne disfunkcije organa lekari stavili na aparat za disanje, indukovali komu i očistili njegovu krv. Simptomi su bili skoro identični onima koje je imao dve godine ranije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Nekoliko dana posle drugog incidenta, supruga Kara-Murze došla je do uzoraka krvi koji su uzeli moskovski lekari i odletela u Sjedinjene Američke Države. Po dolasku se sastala s agentima FBI-ja koji su uzeli te uzorke za testiranje. Pošto su se američki senatori, uključujući republikanca s Floride Marka Rubija (Rubio) i republikanca iz Misisipija Rodžera Vikera (Roger Wicker), posebno zainteresovali za slučaj, zvaničnici FBI-ja su uveravali republikanskog senatora iz Arizone, pokojnog Džona Mekejna (John McCain), da će neki rezultati biti objavljeni.
FBI je, međutim, prema kongresnim zvaničnicima, promenio odluku i odbio da objavi rezultate. I Kara-Murzi i Kongresu.
U parnici pokrenutoj 25. februara u okružnom sudu u Vašingtonu, Kara-Murza tuži FBI da dobije dokumentaciju i rezultate testova, tvrdeći da ih je američko Ministarstvo pravde, čiji je FBI deo, nepropisno zadržalo.
"Vladimir želi da sazna šta su pronašli", rekao je za RSE Kara-Murzin advokat Stiven Rejdmejker (Stephen Rademaker). "Svako ko je bio otrovan želi da zna čime je otrovan".
FBI zasad nije odgovorio na upit RSE-a, koji je takođe tražio pristup toksikološkim dokumentima i drugim rezultatima testova te agencije.
U izjavi za RSE, Kara-Murza je rekao da veruje da bi mu dokumenta iz FBI-ja, ako se dokaže da je bio otrovan, pomogla da se zaštiti od budućih pretnji u Rusiji.
"To mi treba ne iz radoznalosti ili pukog interesovanja, već kao mala mera zaštite od novih napada na moj život", rekao je Kara-Murza.
Kara-Murza (levo) i senator Džon Mekejn pripremaju se za svedočenje pred senatskim pododborom o Perspektivama civilnog društva u Rusiji, 2017.
Tužba je podneta usred povećane zabrinutosti o aktivnostima ruskih bezbednosnih i obaveštajnih agenciji i njihovih operacija u Evropi i drugde. Trovanja bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja u Engleskoj u martu 2018. i bugarskog trgovca oružjem u Sofiji 2015, usmerila su pažnju na jedinicu kojom rukovodi ruska vojna obaveštajna služba i koja je poznata po sabotažama, nadziranju, pa čak i ubistvima izvan Rusije. Bivši ruski obaveštajni zvaničnik Aleksandar Litvinjenko umro je u Londonu 2006. pošto je otrovan veoma radioaktivnim izotopom.
Unutar Rusije je takođe bilo istaknutih slučajeva Rusa koji su se razboleli pod sumnjivim okolnostima – kao, na primer, novinara i liberalnog poslanika Jurija Ščekočihina koji je umro 2003. posle nekoliko nedelje borbe s misterioznom bolešću za koju njegove kolege veruju da je isplanirano trovanje.
Pravni postupak u američkom federalnom sudu takođe se podudara s petom godišnjicom ubistva Kara-Murzinog prijatelja i političkog mentora Borisa Njemcova koji je ubijen na mostu blizu zidina Kremlja 27. februara 2015. Njemcov, bivši zamenik premijera, bio je otvoreni protivnik predsednika Vladimira Putina i mnogi opozicioni aktivisti su ga smatrali potencijalnim rivalom Putina.
Pet muškaraca iz ruskog regiona Čečenija osuđeno je na zatvorske kazne zbog ubistva Njemcova, ali njegovi rođaci i pristalice kažu da pravda neće biti zadovoljena dok se ne identifikuju i procesuiraju ljudi koji stoje iza ubistva.
U mesecima posle ubistva Njemcova, Kara-Murza, koji ima kuću u SAD, nastavio je da putuje u Rusiju i drugde da podigne svest o istrazi ubistva Njemcova i ukaže na sve veću represiju u Rusiji pod Putinom.
Kara-Murza je takođe radio za Otvorenu Rusiju, organizaciju koju je finansirao Mihail Hodorkovski, prognani naftni tajkun koji je takođe istaknuti protivnik Kremlja. U SAD je Kara-Murza aktivno lobirao za Zakon Magnicki koji je usvojen 2012. i kojim se uvode sankcije ruskim državljanima za koje se smatra da su krivi za kršenja ljudskih prava ili finansijski kriminal.
Kara-Murza (levo) s ubijenim ruskim opozicionim liderom Borisom Njemcovim u Vašingtonu 2014.
Kara-Murza se razboleo u Moskvi 2. februara 2017. i više nedelja je bio na intenzivnoj nezi u bolnici.
Doktori su, prema tvrdnjama njegove supruge Jevgenije, prvo zaključili da je imao akutno "trovanje od neutvrđene supstance".
U prethodnom slučaju 2015, njegovi ruski lekari su sugerisali da je imao nenamerno trovanje antidepresivima koje je uzimao, mada su Kara-Murza i njegove pristalice odbacile tu mogućnost. Nezavisni toksikolozi takođe su ocenili da je taj scenario malo verovatan. On je prestao da uzima antidepresive posle incidenta 2015.
Skoro tri nedelje posle druge hospitalizacije, 18. februara 2017. supruga Jevgenija je odnela uzorke krvi u SAD na testiranje, kao i u laboratorije u Francuskoj i Izraelu.
Nijedna od laboratorija koja je testirala uzorke u ime Kara-Murze nije došla do konačnog zaključka o uzroku njegove bolesti.
Kara-Murza kaže da veruje da je njegovu bolest izazvao sofisticirani toksin koji je verovatno dostupan samo bezbednosnim službama. On je u julu 2018. formalno tražio dokumente i rezultate analize FBI-ja po američkom zakonu o dostupnosti informacija (FOIA) i zakonima o privatnosti.
FBI je, prema tužbi, tvrdio da ima relevantna dokumente, ali je odbio njegov zahtev da ih brže objavi, uprkos odredbama u zakonu koji omogućavaju hitnu proceduru "u slučajevima koji uključuju pretnju po život ili fizičku bezbednost pojedinca".
Kara-Murzin advokat u Rusiji Vadim Prohorov je podneo molbu Istražnom komitetu – ruskom ekvivalentu FBI-ja – da pomogne u istrazi oba incidenta. Zasad, rekao je za RSE, nije bilo odgovora.
"Kao i mnoge moje kolege u prodemokratskoj opoziciji, znam rizike koje uključuje naš posao", rekao je Kara-Murza. "Radimo to što radimo zato što verujmo u našu stvar – i u našu zemlju. I ako postoji neki način da se odbranimo, to je s transparentnošću i istinom. To treba da postigne moja tužba".
Kancelarije senatora Rubija i Vikera nisu odgovorile na upite o tužbi i da li imaju brige u vezi s administrativnim procedurama FBI-ja.