Zamolio sam srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika i predsednicu Republike Srpske (RS) Željku Cvijanović da se za interese RS bore pravno i da ne ugroze stabilnost regiona, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon sastanka sa predstavnicima Srba iz regiona.
Sastanak je organizovan tri dana nakon što su predstavnici bh. entiteta Republika Srpska u institucijama Bosne i Hercegovine obustavili svoj rad u odlučivanju u bilo kom pitanju iz nadležnosti organa BiH, dok se ne usvoji novi zakon o Ustavnom sudu BiH u čijem sastavu ne bi bilo stranih sudija.
To je odgovor zvaničnika RS na odluku koju je Ustavni sud BiH doneo početkom februara da suspenduje Zakon o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske, čime se poljoprivredno zemljište u Republici Srpskoj smatra imovinom Bosne i Hercegovine, a ne tog entiteta.
"Ja razumem i njihovu bojazan i sve probleme sa kojima se suočavaju. Razumem šta znači udar na identitet, pa udar na imovinu. Predsednik Dodik nas je obavestio da se iza svega toga krije ideja da se Republici Srpskoj uzmi i šume i vode, a kasnije i vrtići i škole, ali ja sam njega zamolio da sve što rade, rade pravno, demokratski kroz institucije, bez bilo kakve šire destabilizacije celog regiona", rekao je Vučić.
On je kazao da nije "ni kukavica ni plašljivac", ali da je zamolio sve prisutne da znaju da je "najveći uspeh Srbije u tome koliko dugo može da se čuva mir".
Vučić je rekao da odluka Vlade Kosova iz decembra 2018. godine da uvede takse na robu iz Srbije, kao i donošenje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori krajem prošle godine ima za cilj "suzbijanje ekonomske moći Srbije".
Dodik: Pređena 'crvena linija'
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je nakon sastanka da je, nakon odluke Ustavnog suda te zemlje, u Republici Srpskoj ojačalo saznanje da RS treba da "ide svojim putem".
"Mi ćemo iskoristiti sve naše institucionalne mogučnosti putem Narodne skupštine Republike Srpske i učešćem u institucijama BiH, ali obavjestio sam predsednika Vučića da u RS ovo saznanje da je pređena 'crvena linija' jača u smislu da Republika Srpska treba da ide svojim putem, da odluči o svom statusu i u dogledno vrijeme donese odluku o svojoj samostalnosti", rekao je Dodik.
On je rekao da poštovanje odluka Ustavnog suda nije sporno, ali da te odluke nisu prihvatljive kada se "zađe u konfiguraciju koja je napravljena na nivou BiH. Dodik je rekao da je potrebna promena aranžmana u Ustavnom sudu BiH, u kojem ne treba da budu stranci.
"Oni donose odluke tako što tri stranca i dva Bošnjaka najčešće glasaju protiv Republike Srpske, i onda nam kažu da to treba da poštujemo", rekao je Dodik.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Nova' politička kriza u BiH
Na sastanku i predstavnici Srba iz Crne Gore
Susretu su prisustvovali i predsednik Nove srpske demokratije iz Crne Gore Andrija Mandić, lider Prave Crne Gore Marko Milačić, predsedednik Demokratske narodne partije Milan Knežević, kao i patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej.
Na sastanku su i ministri u Vladi Srbije: prvi čovek Ministarstva unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, šef diplomatije Ivica Dačić, ministar privrede Goran Knežević, ministar odbrane Aleksandar Vulin, kao i generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković.
Andrija Mandić, funkcioner Nove srpske demokratije i jedan od lidera opozicionog Demokratskog fronta u Crnoj Gori rekao je posle sastanka u Beogradu da je "srećan jer je snaga srpske solidarnosti pokazala najlepše lice" posle usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.
Mandić je "zahvalio svima koji su stali uz Srbe u Crnoj Gori".
Čuli smo izveštaje predstavnika našeg naroda iz Crne Gore i Republike Srpske i konstatovali da to za nas nije ništa novo, rekao je partrijarh Irinej nakon sastanka u Predsedništvu. On je dodao da to nije ništa novo, te da je potrebno “jedinstvo u punom smislu reči”.
“Mi nismo veliki narod i zato je potrebno da budemo jedinstveni, jer to nas je uvek spašavalo”, rekao je Irinej.
Šta znači odluka Ustavnog suda BiH?
Ustavni sud BiH je 7. februara proglasio neustavnim Zakon o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske, čime je odlučio u korist Bošnjaka i Hrvata (sedam delegata Veća naroda Republike Srpske) da se sve poljoprivredno zemljište u Republici Srpskoj smatra imovinom Bosne i Hercegovine, a ne entiteta, kako je to izglasala Skupština RS, krajem 2019. godine.
"Ustavni sud je utvrdio da je osporena odredba protivna članu I/1, članu III/3.b) i članu IV/4.e) Ustava BiH jer se radi o isključivoj nadležnosti BiH u reguliranju pitanja državne imovine", saopšteno je iz ovog suda.
Članom 53. Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske je propisano da predmetno poljoprivredno zemljište koje je po svojoj prirodi javno dobro, odnosno državno vlasništvo, po sili zakona postaje vlasništvo i posed Republike Srpske.
Dodik je odluku Ustavnog suda BiH nazvao "državnim udarom", jer, kako je rekao, "predstavlja napad na teritorijalnu organizaciju", prema kojoj Republici Srpskoj pripada 49 odsto, a Federaciji BiH 51 odsto teritorije.
Srpski član predsedništva BiH je 12. februara rekao novinarima da bi sednica Narodne Skupštine Republike Srpske o ovoj temi trebalo da bude održana u ponedeljak 17. februara, te da će na njoj biti doneto nekoliko odluka o ovoj temi.
"Mi smatramo da trebaju da izađu sudije Ustavnog suda, ako ne izađu, Narodna skupština koja je imenovala sudije Ustavnog suda u ponedjeljak će donijeti odluku da ih povlači iz Ustavnog suda, tako da, naprosto, ili ćemo se nanovo dogovoriti ili od ove zemlje (BiH) nema ništa", rekao je Dodik.Rekacija zvaničnika iz manjeg bh. entiteta usledila je nakon što je 7. februara
Komentarišući odluku predstavnika Republike Srpske, ambasadori zemalja Kvinte i Delegacija Evropske unije (EU) u Bosni i Hercegovini istakli su u zajedničkoj izjavi da su odluke Ustavnog suda BiH, kao i u bilo kojoj zemlji, konačne i obavezujuće i da se moraju sprovesti, ali da to prečesto nije bio slučaj.
"Jednostrano povlačenje iz institucija ili blokiranje procesa donošenja odluka u njima, je neprihvatljivo i kontraproduktivno bez obzira sa koje strane dolazi i može samo oslabiti upravo ona poboljšanja i napredak koji građani žele da vide", navodi se u izjavi.