Sa širenjem smrtonosnog virusa koronavirusa iz centralne Kine na ostatak te zemlje, raste bojazan i od ekonomskih posledica zaraze. Ipak, neke procene ukazuju da će posledice po svetsku privredu biti ograničene i kratkoročne.
Širenje opasnog virusa iz centralne Kine uplašilo je globalna tržišta i ugrozilo izglede za ekonomski rast, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da su berzanski indeksi u ponedeljak pretrpeli velike gubitke.
Pre pojave misteriozne respiratorne bolesti u Kini i širenja smrtonosnih posledica najmnogljudnijom zemljom sveta, zabrinutost za zdravlje globalne ekonomije bila je ublažena pauzom u trgovinskom ratu SAD i Kine i smanjenjem geopolitičkih napetosti, ocenjuje njujorški list.
Svet je, međutim, opet zabrinut, pošto je širenje bolesti u Kini i izvan njenih granica negativno uticalo na tržišta, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da je bolest donela upozorenje da bi svetska ekonomija mogla da se suoči s još jednim šokom koji bi dao novi razlog kompanijama i domaćinstvima da se pritaje.
Koronavirus je ubio više od 100 ljudi u Kini, dok je više od 4.000 zaraženo, većinom u Kini, ali i u Tajlandu, SAD, Australiji, Južnoj Koreji, Singapuru, Maleziji, Japanu, Francuskoj, Vijetnamu, Nepalu, Kanadi, Kambodži, Nemačkoj i Šri Lanci.
Mada je ekonomsku cenu koronavirusa iz Vuhana teško proceniti, postoje neke naznake koje ukazuju da posledice na svetsku privredu neće biti značajno velike, mada bi u Kini mogle biti poprilične, piše Konverzjšn (The Conversation) uz ocenu da bi posledice po privredu ipak trebalo da budu kratkoročne.
O ekonomskim posledicama određeni uvid mogu dati prethodne pandemije, navodi australijski analitički portal.
Od španske groznice 1918. je bilo zaraženo 500 miliona ljudi u svetu, dok je umrlo 50 miliona ljudi. Svetska banka je 2006. godine procenila da bi u slučaju ozbiljne pandemije sa smrću 71 miliona ljudi, svetski BDP bio smanjen za oko pet odsto.
U epidemiji SARS-om 2001-02. širom sveta je, prema nekim procenama, zaraženo 8.100 ljudi, dok su 774 osobe umrle, što je stopa smrtnosti od 9,4 odsto. Mada su ekonomske posledice te zaraze otvorene za debatu, ukazuje Konverzejšn, procenjuje se da je SARS smanjio BDP Kine za 1,1 odsto, a Hongkonga za 2,6 odsto, dok je su ekonomske posledice u svetu bile male.
Ekonomske posledice koronavirusa iz Vuhana bi, ocenjuje Konverzejšn, trebalo da budu manje s obzirom na dosadašnju stopu smrtnosti od oko tri odsto, ali i na agresivne mere Kine na suzbijanju širenja virusa. Van Kine zasad ima malo slučajeva i, dodaje se u tekstu, zemlje s malim brojem zaraženih bi trebalo da osete male posledice po ekonomiju.
Posledice u Kini su već očigledne, s ograničenim kretanjem za 35 miliona ljudi, obustavljanjem dela vazdušnog saobraćaja i zatvaranjem nekih turističkih destinacija.
S druge strane, ekonomske posledice koronavirusa bi trebalo da budu kratkoročne, ocenjuje Konverzejšn, ukazujući da su se u slučaju SARS ekonomije Kine i ostatka sveta brzo oporavila, dok neki procenjuju i da su posledice ozbiljne pandemije iz 2018. bile kratkoročne.