Nacistički logor smrti Aušvic u Poljskoj u kojem je ubijeno više od milion Jevreja, Poljaka i pripadnika drugih naroda oslobodila je Crvena armija 27. januara 1945.
Toliko se Poljska i Rusija mogu složiti.
Ali ne i o mnogo čemu drugom kad je reč o Drugom svetskom ratu. Ili o sve većem broju predratnih i posleratnih, hladnoratovskih događaja, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
A svakako se ne mogu saglasiti o prikladnom načinu da se obeleži 75. godišnjica oslobađanja Aušvica ili koji predsednici država treba da imaju počasno mesto, gde i kako.
Godinama su Rusija i njen bivši sovjetski satelit ukrštali koplja kako pravilno interpretirati ratne godine i njihove posledice, što je delimično odraženo u naporima predsednika Vladimira Putina da uzdiže sovjetske ratne pobede i, šire, sovjetske uspeha. Poljska nacionalistička vladajuća partija je od sukobljavanja s Rusijom i branjenja određenih aspekata poljske istorije, napravila istaknuto načelo svoje filozofije.
Poljsko-ruske čarke su, međutim, podignute na novi nivo poslednjih nedelja, pred 75. godišnjicu oslobađanja Aušvica.
Putin je, prema organizatorima, odbio poziv da prisustvuje zvaničnim poljskim ceremonijama u Aušvicu 27. januara. Umesto toga, Putin bi trebalo da ide u Jerusalim četiri dana ranije da prisustvuje alternativnoj komemoraciji u organizaciji tajkuna povezanog s Kremljem. Poljski predsednik je pozvan u Jerusalim, ali je odbio da ide zato što mu nije dozvoljeno da tamo održi govor.
Pročitajte i ovo: Svetski lideri u Izraelu na obeležavanju 75. godišnjice oslobođenja logora Aušvic-Birkenau"Izuzetno sam uznemirena i zabrinuta zbog nove situacije u odnosima naših zemalja", rekla je Natalija Lebedeva, istaknuta ruska istoričarka i ekspertkinja za sovjetsko-poljske odnose.
"Bojim se da ovo nije samo rat rečima, nego nešto mnogo ozbiljnije", navela je za RSE u imejlu.
Hladna istorija
Animozitet Varšave prema istočnom susedu je ukorenjen u vekovima rivalskih carstava i osvajačkih vojski koje su teritoriju sadašnje Poljske smatrale rutom u invazijama ili prosto dodatkom moćnijih imperija.
Vekovima su teritoriju moderne Poljske rasparčavale Rusije, Prusija i Austrougarska monarhija. Posle Prvog svetskog rat je ustanovljena nezavisna država – Druga Poljska Republika, ali je trajala samo do 1939, kada su Moskva i Berlin potpisali pakt o nenapadanju koji je sadržao i tajni protokol koji je omogućio novo rasparčavanje Poljske.
Ruski predsednik Vladimir Putin s veteranom iz Drugog svetskog rata na putu predsedničkim avionom na svečanost obeležavanja 60. godišnjice oslobađanja Aušvica 2005. godine.
Taj sporazum, deo Pakta Molotov-Ribentrop, stupio je na snagu kada je počeo Drugi svetski rat, a nacističke i sovjetske vojske napale Poljsku.
Mada je sporazum objavljen na Zapadu posle rata, Sovjetski Savez je njegovo postojanje decenijama negirao, sve do 1989; sovjetski dokument s kojeg je skinuta oznaka tajnosti je objavljen u Rusiji 1992.
Prošle godine, pakt i tajni protokol su privikli novu pažnju na 80. godišnjicu njegovog potpisivanja 23. avgusta 1939.
Poljaci i većina zapadnih istoričara smatraju da je pakt podmukao. Ruski zvaničnici, međutim, nastojali su da ga racionalizuju, objavljujući arhivske dokumente za koje tvrde da pokazuju da je Hitler, a ne Staljin, insistirao na paktu i da Sovjetski Savez nije imao drugi izbor nego da ga potpiše kako bi kupio vreme i osigurao svoju bezbednost.
Sam Putin je 10 godina ranije izneo nešto pomirljivije komentare u članku koji je napisao za jedan poljski list u kojem je pakt nazvao "besmislenim, štetnim i opasnim".
'Trijumf sovjetske diplomatije'
Tokom prva dva predsednička mandata u 2000-im, Putin je jasno stavio do znanja da misli da je sovjetska istorije nepravično iskrivljena. On je 2005. ocenio da je krah Sovjetskog Savezu "najveća geopolitička katastrofa veka".
Taj se trend, međutim, ubrzao kada se vratio na predsednički položaj 2012, posle čestiti godine pauze na funkciji premijera. I otišao je još dalje pošto je 2014. Rusija anketirala ukrajinsko Krimsko poluostrvo, koje se smatra svetom zemljom za Kremlj.
Prošlog septembra, Evropski parlament usvojio je rezoluciju koja je pakt o nenapadanju iz 1939. okrivila za izbijanje Drugog svetskog rata. Rusija je odgovorila višenedeljnim ljutitim kritikama rezolucije. Ruski ministar kulture je rekao da je pakt iz 1939. "trijumf sovjetske diplomatije".
Putin je 19. decembra na godišnjoj maratonskoj konferencije za novinare rekao da je "potpuno neprihvatljiva i neispravno" kriviti i Hitlera i Staljina za izbijanje rata.
On je takođe ponovio argument Kremlja da je Staljin bio primoran da potpiše pakt, samo zato što su Velika Britanija i Francuska izdale Moskvu 1938. potpisivanjem Minhenskog sporazuma s Hitlerom.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pakt kojim su prekrojene evropske granice
Dan posle konferencije za novinare, na sastanku sa šefovima država bivših sovjetskih republika, Putin je održao jednočasovno predavanje o ratu.
On se 25. decembra obrušio na poljskog predratnog izaslanika u nacističkoj Nemačkoj, rekavši ruskim odbrambenim zvaničnicima da je, prema sovjetskim beleškama, izaslanik tražio od Hitlera da protera nemačke Jevreje u Afriku i obećao spomenik nacističkom vođi u Varšavi ako to uradi.
"To kopile! Ta antisemitska svinja", rekao je Putin.
To je izgleda bila kap koja je prelila čašu u Varšavi. Premijer Mateuš Moravjecki (Mateusz Morawiecki) 29. decembra je objavio žestoko saopštenje od 1.300 reči kritikujući Moskvu.
"Danas, kada određeni pojedinci žele da pogaze sećanja na te događaje zarad svojih političkih ciljeva, Poljska mora stati u odbranu istine. Ne zarad svojih interesa, već zbog onoga što definiše Evropu", naveo je Moravjecki.
I, onda, tu je Aušvic: mreža nacističkih objekata zvanično poznata kao Aušvic-Birkenau, koji je sada sinonim za genocidnu ideologiju nacista. Ukupno je više od tri miliona poljskih Jevreje ubijeno tokom rata, pokazuju podaci Američkog Memorijalnog muzeja holokausta.
Crvena armija ušla je u grad na jugu Poljske i oslobodila logor 27. januara 1945. godine – što se sada obeležava kao Međunarodni dan sećanja na holokaust.
Kao i prethodnih godina, Poljska 27. januara organizuje ceremoniju u Aušvicu, kojoj će prisustvovati više od 100 preživelih iz logora, kao i šefovi država i zvaničnici iz skoro 50 zemalja.
Putin, koji nije prisustvovao događajima na 70. godišnjicu, pozvan je na ovogodišnje ceremonije, ali je odbio; ruski ambasador u Poljskoj je na listi pozvanih gostiju.
"Svaka zemlja odlučuje o svojoj delegaciji na komemorativnom događaju", rekao je za RSE portparol organizatora ceremonije Pavel Savicki (Pawel Sawicki). "To znači da je odluku o ruskoj delegaciji nezavisno donela Rusija koja je izabrala da je predstavlja njen ambasador u Poljskoj".
Putin će umesto toga prisustvovati događaju 23. januara u jerusalimskom memorijalu Jad Vašem, u organizaciji Fondacije svetskog foruma sećanja na holokaust koju je osnovao ruski jevrejski biznismen Vjačeslav Kantor.
Poznatiji kao Moše, Kantor predvodi Evropski jevrejski kongres. On je takođe od 2018. na takozvanoj "listi oligarha" koju je sastavilo američko Ministarstvo finansija, s otprilke 200 biznismena i političkih ličnosti za koje se navodi da imaju bliske veze s Kremljem.
Tela poljskih vojnika ubijenih u Katinju 1940.
Poljski predsednik Andžej Duda (Andrzej) pozvan je na skup, ali je odustao, pošto su organizatori odbili njegov zahtev da govori na ceremoniji "pre ili posle Vladimira Putina".
"Preduslov je da kao predstavnik zemlje koja ima najviše građana ubijenih u Aušvicu govorim o istorijskoj istini", rekao je Duda.
Rat sećanja
Decenijama je jedan od najbolnijih aspekata rusko-poljske istorije bio masakr u Katinjskoj šumi 1940. kada je ubijeno 22.000 poljskih vojnih oficira i civila. Sovjetski lider Mihail Gorbačov je 1990. priznao da je sovjetska tajna policija izvršila pogubljenja.
Poslednjih godine, ruski i poljski istoričari su sarađivali u poluzvaničnom kapacitetu u organizaciji nazvanoj Poljsko-ruska grupa za teška pitanje. Akademici su objavili zajedničke članke ispitujući različite delove zajedničke istorije dve zemlje.
Ali, prema rečima poljskog istoričara i šefa Poljskog instituta za međunarodna pitanja Slavomira Debskog (Slawomir Debski), posle aneksije Krima 2014. došlo je do promene kako Rusija nastoji da reinterpretira istoriju 20. veka.
"Ruska strana je izgubila interesovanje za bilo kakav istorijski dijalog", rekao je Debski za RSE.
Šef Ruskog državnog arhiva Andrej Artizov 2015. je u intervjuu za ruski vladin dnevnik Rosiskaja gazeta skrenuo krivicu s Rusije ili Sovjetskog Saveza.
"Rat istorijskih sećanja nije naš izbor", rekao je Artizov za list. "Nismo mi počeli rat".
Poljska politika je takođe skrenula više u nacionalizam pod partijom Pravo i pravda koja je osvojila apsolutnu većinu u parlamentu 2015. Duda je 2018. potpisao zakon kojima je nelegalno reći da je Poljska bila saučesnik tokom holokausta.
Posle prigovora iz Sjedinjenih Američkih Dračava i Evropske unije, poslanici su uklonili krivične kazne i pozvali samo na prekršajne kazne.
Poljski parlament je 9. januara usvojio rezoluciju protiv, kako je naveo, "manipulacije činjenicama i izvrtanja istorije od strane ruskih političara s ciljem da se diskredituje Poljska i pogoršaju poljsko-ruski odnosi".
Istaknuti ruski poslanici su odgovorili u potonjim danima, tvrdeći da je Poljska ta koja menja istoriju.
Na godišnjicu kada je Crvena armija oslobodila Varšavu 17. januara, ruski zvaničnici su organizovali vatromet nad Moskvom. Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je, kako je navelo, pokušaje Moskve da menja istoriju i pozvalo Rusiju da "prihvati svoju tešku prošlost".
"Poštujemo krvavo žrtvovanje vojnika u borbi protiv nacizma, ali je 1945. Staljinov režim doneo (Poljskoj) teror, zverstva i ekonomsku eksploataciju", navele je poljska ambasada u Moskvi na Tviteru (Twitter). "Crvena armija je oslobodila Varšavu do nacista, ali nije donela slobodu Poljacima!"
Lebedeva, koja je poznata po svojim istraživanjima o ubistvima u Katinju, rekla je da je šokirana što ruski poslanici u svojim govorima ne spominju katinjski masakr i druge masakre iz 1940; zatim retoričke napade, za koje kaže, "ne samo da su direktno usmereni protiv Poljske, već takođe, u određenoj meri, imaju za cilj obnavljanje kulta Staljina".
"Zar ne bi naša zemlja trebalo da žali zbog tih ubistava", rekla je ona za RSE. Lebedeva je rekla da je iznela svoje mišljenje, a ne stavove svog poslodavca - Instituta ratne istorije Ruske akademije nauke.
"Mislim da bi to bilo važno ne samo zbog obnavljanja istorijske istine, već i zato da se u našoj zemlji opet ne dogodi nešto poput represije protiv našeg i drugih naroda pod Staljinom vladavinom ", rekla je ona.