Raspoloživi dohodak u Rusiji se smanjuje. Porezi se povećavaju. Bankrotstva su u porastu. Nivo siromaštva se povećava. Penzije su praktično smanjenje. Reč "stagnacija" se sve češće čuje. Ova godina bi mogla biti teška za Kremlj, a s parlamentarnim izborima na horizontu, ekonomski problemi teško da su mogli doći u gore vreme za predsednika Vladimira Putina, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ivan Šadrin je 45 godina čekao da se izgradi most preko moćne sibirske reke Lene.
Zimi i nije tako loše. Subarktičke temperature zamrzavaju Lenu, omogućavajući vozačima kamiona kao što je Šadrin da voze preko leda, što olakšava vožnju kojim se donosi, recimo, građevinska oprema iz njegovog rodnog grada Jakutska do pacifičke luke Magadan, 2.200 kilometara istočno.
Leti je prelaženje reke teže: potrebna su dva sata da se pređe trajektom i teretni saobraćaj iz i u grad Jakutsk, najgušći na ruskom Dalekom istoku, drastično je usporen. A kasno u proleće ili početkom zime uopšte nema kamionskog saobraćaja preko reke, oko 150 dana u godini.
Predsednik Vladimir Putin sada je dao zeleno svetlo za plan vredan 83 milijarde rubalja (1,3 milijarde dolara) da se konačno izgradi most na Leni. Prema pisanju poslovnog lista Komersant, most bi trebalo da bude završen 2025. godine.
"Nesumnjivo će to sve olakšati", rekao je za RSE Šadrin koji se penzionisao prošle godine. "Ne samo za kamiondžije. Život će biti lakši svima u Jakutsku. Grad se već mnogo promenio, ali će ovo biti nešto sasvim novo".
Ako se Jakutsk nada da će novi most promeniti grad, Kremlj se nada će niz sličnih ambicioznih planova koji su označeni kao Nacionalni projekti jednom za svagda privredu zavisnu od resursa i pokretanu ugljovodonicima transformisati u privredu zasnovanu na tehnologiji i vođenu ogromnim i slabo iskorišćenim naučnim i akademskim potencijalima zemlje.
Otvoreno je pitanje da li se to može dogoditi.
Šestogodišnji plan Nacionalnih projekata u vrednosti od 400 milijarde dolara – koji uključuju obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, nauku, puteve i infrastrukturu – dolazi u vreme dok sve više ekonomista i istraživača iznosi upozorenja da je ruska privreda u opasnosti da sklizne u stagnaciju. Neki kažu da način na koji se sprovode Nacionalni projekti može samo pogoršati problem.
Prelaženje reke Lene kod Jakutska je problem za teretni saobraćaj.
"Mnogo se priča kako su Nacionalni projekti potrebni za pomaganje rasta", rekla je Laura Solanko, ekspertkinja za rusku privredu u Institutu za privrede u tranziciji pri centralnoj banci Finske. Ona, međutim, sugeriše da je glavni problem što privatne kompanije ne investiraju zato što malo mogu da dobiju.
"[Prepreka] rastu nije manjak javne potrošnje", rekla je Solanko. "Pravi ograničavajući činilac je sveukupna poslovna klima u Rusiji".
"Kome treba da pomognu? Šta treba da postignu", rekao je povodom Nacionalnih projekata Jakub Kluge, viši istraživač u nemačkom Institutu za međunarodnu i bezbednosnu politiku u Berlinu. "Pokušavaju da motivišu birokratiju, da postave neke jasne ciljeve, ali to neće mnogo pomoći".
"Opšti trend u osnovi ruskog privrednog razvoja ukazuje na privrednu stagnaciju, sa značajnim rizicima u gorem slučaju", rekao je on.
Ekonomski paradoks
Jedan od paradoksa ruske privredne situacije, kažu analitičari, jeste da je fiskalno vlada jedna od najsnažnijih u svetu: budžetski višak, velike rezerve, konzervativni budžetski ciljevi.
U 2019. godini Rusija je prvi put uspela da javni dug bude potpuno pokriven javnom štednjom – nešto što nijednoj privredi u razvoju nije pošlo za rukom.
Na sastanku 12. novembra u Brazilu, Putin je hvalio ekonomsku politiku svoje vlade, ističući, kako je rekao, "odgovoran pristup javnim finansijama, održavanje stabilnosti bankarskih i kreditnih tržišta, i težnju da se pomogne jačanje ključnih privrednih sektora".
"Naravno, ne verujemo da je sadašnji nivo rasta BDP-a dovoljan, tako da pokušavamo da stvorimo uslove koji bi najbolje podržali nove investicije", rekao je on.
Ipak, privreda nastavlja da ide ispodprosečnom stopom i prosečni Rusi su sve više oni koji pate.
Raspoloživi dohodak pada. Kada se prilagodi inflaciji, prosečna količina novca koji Rusi donose kući je manja nego 2014. godine, što je godina u kojoj su zapadne zemlje kaznile Moskvu sankcijama zbog zauzimanja ukrajinskog Krimskog poluostrva.
U prvoj polovini 2019, ustanovila je Svetska banka, realni raspoloživi dohodak pao je za 1,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Ispitivanja javnog mnjenja nezavisne agencije Levada centar pokazuju da oko 65 odsto ruskih domaćinstava nema nikakvu ušteđevinu.
Bankrotstva su u porastu, s povećanjem od 50 odsto u broju Rusa koji ulažu zahtev za stečaj između 2016. i 2018, pokazuje vladina statistika. I na putu su da ih u 2019. bude još više.
Državna statistika takođe pokazuje da se ukupno siromaštvo povećalo od početka 2018. godine, na 14,3 odsto ili oko 20,3 miliona ljudi.
Posle rasta od 2,3 odsto u 2018. godini, privreda će izgleda imati rast od jedan odsto u 2019, predviđa Svetska banka, što je ispod cilja koji su postavili Kremlj i vladini zvaničnici.
Tome treba dodati činjenicu da su penzije praktično smanjenje za predstojeće godine, pošto je vlada povećale starosnu granicu kada Rusi mogu početi da primaju penziju, što je bio veoma kontroverzan korak koji je naišao na raširene proteste. A porezi su povećani, s dvoprocentnim povećanjem poreza na dodatu vrednost (PDV) za šta zvaničnici predviđaju da će doneti prihod – 600 milijardi rubalja (9,4 milijarde dolara) – da se plate Nacionalni projekti.
Nacionalni projekti su najavljeni 2018. i pokrenuti 2019. Posle godinu dana, podaci Revizorske komore pokazuju da je do kraja juna bilo iskorišćeno manje od trećine sredstava dodeljenih za njih u 2019. godini.
To je zbunilo analitičare i frustriralo vladine planere, rekao je Ivan Tkačev, urednik za ekonomiju u ruskom poslovnom dnevniku RBK.
"Vlada se... suočava s takvim hroničnim problemima kao što su loše upravljanje, tona papirologije i birokratije i dodatni nivo višestrukih provera i odobravanja kada novac iz federalnog budžeta dodeljujete regionima", rekao je Tkačev za RSE.
"Ali radi objektivnosti, pozitivan aspekt je da umesto 'bacanja novca iz helikoptera' kako smo radili, Ministarstvo finansija shvata to veoma ozbiljno i sada oslobađa novac samo kada je 100 odsto sigurno da će efikasno biti potrošen".
Ipak, korupcija ostaje ukorenjena i dodatno se pogorašava, prema nekim anketama, a analitičari upozoravaju da su ogromni infrastrukturni projekti pogodni da ugovarači uzimaju za sebe deo budžetskih fondova. Vostočni kosmodrom, postrojenje za svemirska lansiranje čija je izgradnja ometena velikim prekoračenjima troškova, dugim odlaganjima i raširenim proneverama, predstavlja glavni dokaz za borce protiv korupcije poput opozicionog kritičara Alekseja Navaljnog.
"Propali projekt koji se gradi godinama posle isticanja roka, s udvostručenim budžetom, ukradenim milijardama – naravno da bi trebalo da bude nazvan po Vladimiru Putinu", rekao je Navaljni u podrugljivom video snimku objavljenom 21. novembra. Izvedeno je nekoliko lansiranja, ali je postrojenje i dalje u izgradnji, sa već astronomskom cenom od 7,65 milijardi dolara koja i dalje raste.
'Traženje rasta na pogrešnom mestu'?
Kremlj je raspravljao o predlozima ambicioznih projekata koji bi mogli transformisati privredu još od ranih godina Putinovog predsednikovanja 2000-ih godina. Ali su tek u 2018. Nacionalni projekti konačno dobili svoj oblik.
Ministarstvo ekonomskog razvoja je procenilo da će investicije povezane s Nacionalnim projektima dovesti do povećanja od 85 odsto u stopi rasta u narednih šest godina.
Međutim, problem sa sporim startom potrošnje jeste opasnost da bi projekti mogli biti teret za privredu umesto korist, navodi se u analizi koju je Okfsord ekonomiks (Oxford Economics) objavio u oktobru.
"Nacionalni projekti ne donose prodor ruskom modelu rasta, sve dok institucije nastavljaju da ograničavaju produktivnost a radno stanovništvo opada. Rusija traži rast na pogrešnim mestima", napisala je Jevgenija Slepcova, koja je predvodila istraživanje.
Taj zaključak je delom odrazila i banka VTB u državnom vlasništvu u izveštaju objavljenom 20. novembra, u kojem je ustanovljeno da većina Nacionalnih projekata nije na putu da ispuni svoje ciljeve.
Ambicije
Deo problema je pitanje ambicije, rekla je Solanko: Kremlj stremi da stavi Rusiju na isti ekonomski nivo sa Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkom, Francuskom i drugim članicama Grupe sedam industrijalizovanih država. To zahteva najmanje tri odsto godišnjeg rasta.
"Rusije želi da bude zemlja s visokim dohocima, tako da stagnacija uopšte ne može biti opcija", rekla je ona. "U tom smislu, stagnacija je razočarenje. Bila bi razočarenje bilo gde, ali svakako za zemlju koja stremi da bude zemlja s visokim dohocima".
Ruski politikolog i kritičar Kremlja Georgi Bovt tvrdi da su vladini napori za povećanje BDP-a ogromnim programima potrošnje poput Nacionalnih projekata pogrešno usmereni. Ceo sistem treba reformisati, rekao je on.
"To treba početi pravosudnom reformom s ciljem istinskog ostvarivanja jednakosti svih pred zakonom, odbacivanjem principa 'za moje prijatelje sve; za neprijatelje zakon'", napisao je u komentaru. "Govorimo o celom nizu političkih reformi".
"Zasad, svakodnevnu život u Rusiji više podseća na 'tvrđavu pod opsadom', od čijih stanovnika se stalno traži da prave nove rupe u kaiševima, da bi ih bolje stegli", napisao je on.
To predstavlja novi problem za planere u Kremlju: izbori 2021. za donji dom parlamenta koji trenutno kontroliše Kremlju bliska Jedinstvena Rusija, čija je popularnost izuzetno niska. Izbori za Državnu dumu postaviće političku pozornicu za 2024. godinu kada je Putinu – koji je na vlasti kao predsednik ili premijer od 1999. godine – po ustavu onemogućeno da se kandiduje za treći uzastopni mandat.
Neki predviđaju da će rezerve za potrošnju na Nacionalne projekte omogućiti eksploziju aktivnost u prvoj polovini 2020, kako planeri žure da potroše opredeljena sredstva.
To bi moglo dati podsticaj privredi. Za političke planere koji pokušavaju da stvore simpatije kod birača, međutim, problem je što Nacionalni projekti nisu najbolji instrumenti za to. Velika potrošnja na mostove i puteve, na primer, koristiće železarama, asfaltnim kompanijama i proizvođačima teške mašinerije više nego glasačima.
Kremlj će se suočiti s izazovom da krene u populističku potrošnju da pomogne posrnulu izbornu kampanju što bi moglo da iscedi Nacionalne projekte.
"Ako želite da dobijete političku podršku, povećavate plate radnicima u državnom sektoru", rekao je Kluge.
Most na Leni nije formalno deo planova Nacionalnih projekata. Vladini planeri su pričali o njegovoj izgradnji od početka 80-ih godina, rekao je vozač kamion Šadrin.
Ranije u ovoj deceniji, projekat je izgleda konačno dobio odobrenje. Ali prema novinskim izveštajima, taj most je izgubio prioritet posle aneksije Kima 2014. i insistiranja Kremlja da se izgradi most nad Kerčkim moreuzom, za povezivanja tog poluostrva s Rusijom.
Sada, predloženi most s rasponom od 3.000 metara preko Lene, jedne od najdužih ruskih reka, konačno će povezati Jakutsk, grad s 300.000 stanovnika, s nacionalnim sistemom puteve. Iako nije formalno deo Nacionalnih projekata, spada u jednu od 12 kategorija tog plana – puteve i saobraćaj.
Ako bude sagrađen, rekao je Šadrin.
"Biće zaista teško" napraviti most, rekao je on. "Obale reke, led - ovde imamo mraz od ispod minus 40 (stepeni Celzijusa)".
"A onda ko zna da li će neko pokušati i krasti" sredstva, dodao je on smejući se.