Klimatske promene će do sredine veka koštati svetsku ekonomiju 7.900 milijardi dolara kroz usporeni rast i ugroženu infrastrukturu usled učestalih suša, poplava i slabe letine, navodi se u analizi "Ekonomist intelidžens junita" (Economist intelligence unit).
Istraživanje pokazuje da će, prema sadašnjim trendovima, globalna ekonomija do 2050. zbog posledica zagrevanja biti slabija za oko tri odsto.
Analitičari smatraju da će zbog rasta temperature globalna ekonomija u 2050. dostići vrednost od 250.000 milijardi dolara, u odnosu na 258.000 milijadi koliko bi vredela kada ne bi bilo nepovoljnih klimatskih uticaja.
Kako se navodi u analizi, najveća opasnost preti Africi, čiji bi BDP do sredine veka mogao pasti za 4,7 odsto.
Bogatije zemlje su otpornije na uticaje klimatskih promjena, što znači da promene zaista prete rastu zemalja u razvoju koje pokušavaju da uhvate korak sa razvijenim zemljama, navode analitičari.
Među zemljama obuhvaćenim istraživanjem najveći gubitak bi pretrpela Angola - čak 6,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, zbog manjka kvalitetne infrastrukture, te geografske izloženosti jakoj suši, eroziji tla i rastu nivoa mora.
Po klimatskoj ugroženosti sledi Nigerija, sa procenjenim padom BDP-a za 5,9 odsto, zatim Egipat, Bangladeš, Venecuela...
