Protesni pokret Žuti prsluci godinu dana posle izbijanja masovnih demonstracija, koje su potresle Francusku i omele reforme predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), značajno je oslabio, ali je ipak ostavio trag u političkoj debati nametanjem teme socijalne nejednakosti, pišu svetski mediji.
Neredi na godišnjicu
Na godišnjicu antivladinih protesta Žuti prsluci, demonstranti su opet palili automobile i sukobili se s policijom, ali je na ulicama francuskih gradova bilo daleko manje učesnika protesta nego pre godinu dana, ukazuje Rojters (Reuters).
U subotu je, prema francuskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, širom Francuske protestovalo 28.000 ljudi, od čega 4.700 u Parizu. Mada je to više nego prethodnih nedelja, to je ipak, ističe Rojters, 10 puta manje od 282.000 demonstranata koliko se procenjuje da je bilo u celoj zemlji 17. novembra 2018, prvog dana protesta.
Demonstranti obučeni u crno i prekrivenih lica su na pariskom Italijanskom trgu vandalizovali HSBC banku, palili kante za đubre, bacali kamenice i flaše na policiju i podizali barikade. Policija je uzvratila suzavcem i vodenim topovima. Takođe je intervenisala da spreči nekoliko stotina demonstranata da blokiraju obilaznicu. U drugim gradovima demonstracije su uglavnom bile mirne.
Protesti Žutih prsluka, nazvanih po fluorescentnim prslucima koje vozači moraju da nose kad izađu iz vozila na putu, nastali su u novembru prošle godine iz blokada puteva zbog povećanja cene goriva i viših cena životnih potrebština, ali su se razvili u širi pokret protiv predsednika Emanuela Makrona i njegovih ekonomskih reformi.
Kriza sa Žutim prslucima primorala je Makrona da napravi ustupke i odloži sledeću fazu reformi, uključujući posebno nepopularnu reformu penzionog sistema, ističe Rojters, ocenjujući da je protesni pokret postao jedan od najvećih izazova pred kojim se našao Makron, pre nego što je utihnuo početkom leta.
Od protesta zbog goriva do opšteg nezadovoljstva
Pokret Žuti prsluci počeo je kao protest zbog Makronove odluke da se povećaju porezi na gorivo, ali je brzo prerastao u opštije protivljenje vladi, za koju se smatralo da je naklonjena poslovnim interesima i nezainteresovana za svakodnevne brige ljudi koji žive van urbanih područja, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Demonstranti su tvrdili da će novi porezi na gorivo pogoditi stanovništvo ruralnih oblasti čiji poslovi i zarade zavise od prevoza. Vlada je odustala od poreza na gorivo, ali su predstavnici Žutih prsluka proširili zahteve, između ostalog, da se uvedu referendumi o političkim pitanjima i vrati "porez na bogatstvo".
Na vrhuncu protesta pre godinu dana, kada je na ulice izašlo skoro 300.000 ljudi, došlo je do žestokih sukoba s policijom. Među najupečatljivijim događajima je bio prodor Žutih prsluka na Jelisejska polja gde su uništavani novinski kiosci, postavljane barikade i razbijen trotoar kako bi demonstranti bacali kamenice na policiju. Demonstranti su takođe, dodaje Gardijan, pisali grafite na Trijumfalnoj kapiji.
Francuska policija i žandarmerija su optuženi da su upotrebili prekomernu silu. Zvaničnici su prijavili da je zbog upotrebe gumenih metaka i topovskih udara iz vodenih topova bilo 2.500 povreda, među kojima su 24 osobe koje su izgubile oči. Policija navodi da je 1.800 njenih pripadnika bilo povređeno, dok su mediji javili da je bilo 10.000 hapšenja širom Francuske tokom godine protesta.
U proteklih nekoliko meseci pokret Žuti prsluci je izgleda izgubio na snazi, ali je nezadovoljstvo i dalje prisutno, ocenjuje Gardijan, dodajući da je zemlja podeljena oko protesta, koji su sada najdugotrajniji niz protesta u istoriji Francuske.
Anketa Figaroa (Le Figaro) sugeriše da 68 odsto stanovništva podržava osnovne motive pokreta, dok anketa BFMTV-a sugeriše da 63 odsto ne misli da treba nastaviti proteste.
Pare, sila i dijalog
Protesni pokret koji je prošle godine izvodio desetine hiljada ljudi na ulice Pariza ograničen je na marginalne lokacije, pošto ga je izmanevrisao predsednik čiji su program osporavali Žuti prsluci, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).
Neredi u subotu su uglavnom svedeni na malu oblast u Parizu i nisu mogli sakriti relativno malu mobilizaciju demonstranta, dodaje Njujork tajms uz ocenu da je Makron savladao proteste tročlanom strategijom – novac, neobuzdano angažovanje policije i dijalog. S druge strane, prema ocenama analitičara, Žuti prsluci su podriveni iznutra, neuspehom da se okupe oko lidera, konkretnih ciljeva i dugoročne strategije.
Makron je dao oko 17 milijardi evra u fiskalnim ustupcima radnicima iz nižeg srednjeg sloja koji je dominirao protestima, uglavnom preko poreskih olakšica i direktnih subvencija, što je, prema procenama francuskih ekonomista, dodalo oko 800 evra kupovne moći budžetima francuskih porodica.
Pored toga, Makron je angažovao jake policijske snage. Veliki broj povređenih i faktor straha odvratili su ljude od demonstracija. Predsednik je takođe pokrenuo turneju po provincijama koje su bile žarište protesta, uz višesatne razgovore s gradonačelnicima i stanovnicima malih gradova, ukazuje Njujork tajms uz konstataciju da je Makronova taktika bila uspešna.
Simpatija javnosti za izlive nezadovoljstva zbog stagniranja zarada i opadanja standarda življenja bila je isprva snažna, ali je, ukazuje Njujork tajms, uveliko iščezla posle nedelja nasilja u kojem su uništavani delovi Pariza i drugih većih gradova.
Rezultati protesta
Spontana buna protiv socijalne nejednakosti prošle godine je zatekla Francusku spuštenog garda i zaprepastila posmatrače širom sveta, ističe Vašington post (The Washington Post) uz ocenu da su Žuti prsluci uspeli da nametnu temu socijalne nejednakosti u francuskoj politici.
Na godišnjicu je pokušana obnova energije pokreta s većim brojem demonstranta na ulicama u centru Pariza nego proteklih meseci, ali je provincija, nekada srce protesta, bila relativno mirna, ukazuje američki list. Ipak, debata koju su pokrenuli Žuti prsluci sada je središnji deo političke računice u zemlji – socijalna nejednakost se pojavila kao centralno pitanje unutrašnje politike predsednika Makrona.
Francuski predsednik, na kojeg je usmeren veći deo gneva demonstranta uz optužbe da je arogantan i nezainteresovana za probleme običnih ljudi, kao odgovor na proteste je ponudio razgovore i krenuo na turneju slušanja građana, gde je ponekad trpeo i višesatne lične napade. Rezultat povremeno bolnih susreta i demonstracija na ulicama je, navodi Vašington post, da je Makron delovao ponizno, makar malo, ali dovoljno da se oporave njegovi rejtinzi.
Međutim, iako su Žuti prsluci usporili Makronove planove, oni ih nisu omeli, ističe list i dodaje da francuski predsednik nastavlja da traži reformu darežljive socijalne države, insistirajući tamo gde su prethodni francuski predsednici poklekli. I to, podvlači Vašington post, obećava nove proteste i sukobe. Središnje mesto u Makronovim planovima je reforma i pojednostavljivanje penzionog sistema s podizanjem praga za odlazak u penziju, zbog čega pojedini sindikati najavljuju velike demonstracije za početak decembra.
S druge strane, Žuti prsluci su pod kritikama da zastupaju interese samo jednog segmenta francuskog društva, pošto je većinom reč o belcima iz niže srednje klase, ukazuje Vašington post, dodajući da pokret nije uspeo da dobije na snazi u imigrantskim predgrađima koja su i dalje najsiromašniji delovi zemlje. Pored toga, na protestima je povremeno dolazilo do izliva netolerancije i antisemitizma, kao prema filozofu Alanu Finkelkrotu (Alain Finkielkraut) koji je među retkim intelektualcima koji su podržali proteste.
Istaknuti član pokreta Žerom Rodriges (Jerome Rodrigues) rekao je za Juronjuz (Euronews) da je rezultat protesta "mršav" kada je reč o ispunjavanju zahteva Žutih prsluka. S njim se slaže politikolog Kristjan le Bar (Christan Le Bart) koji kaže da su Žuti prsluci dobili "male" ustupke vlade, ali da nije došlo do preokreta.
Rodriges je rekao da ne samo što su Žuti prsluci ostvarili malo toga u smislu socio-ekonomskih reformi, već da su trpeli policijsku represiju i "sakaćenja". On kaže da izgubio vid na jedno oko pošto su ga "napale" snage bezbednosti u januaru i "policijsku represiju" takođe krivi za manji broj učesnika.
Kada je reč o političkoj zastupljenosti, Žuti prsluci takođe nisu ostvarili puno toga, rekao je Le Bar za Juornjuz. Kandidati povezani sa Žutim prslucima na evropskim izborima u maju su dobili ispod jedan odsto glasova i, dodaje on, izgledi im nisu puno bolji za francuske lokalne izbore u martu sledeće godine.
S pozitivnije strane, Rodriges je rekao da je pokret odigrao značajnu ulogu u buđenju svesti građana u pogledu socijalne pravde i prevelikih poreza. Druga pozitivna stvar je, rekao je Rodriges, da je pokret omogućio građanima da se okupe i raspravljaju o rešenjima, a takođe je pomogao obnavljanje "izgubljenog bratstva".
Le Bar ističe da će rezultat Žutih prsluka možda bolje izgledati srednjoročno, pošto je pokret bacio svetlo na društvene grupe koje se obično smatraju nevidljivim, "na Francusku koja ima poteškoće na kraju meseca".