Nekažnjavanje počinilaca seksualnog nasilja u ratu je negativna poruka za sve žrtve, što je slučaj i sa Kosovom, izjavio je u ponedeljak u Prištini Denis Mukvege (Mukwege), koji je dobio Nobelovu nagradu za mir 2018. godine zbog zalaganja za okončanja upotrebe seksualnog nasilja kao oružja u ratu.
Mukvege, po profesiji ginekolog iz Konga, glavni je gost konferencije povodom obeležavanja 20. godišnjice postojanja Kosovskog centra za rehabilitaciju žrtava torture (KRCT).
„Razlog zašto sam danas ovde jeste da bi se još više podigao glas tih žena, kako bi im rekli da nije njihova krivica to što nismo uspeli da ih zaštitimo. U obavezi smo da doprinesemo oporavku onoga što je u njima uništeno, bilo na lokalnom ili na međunarodnom nivou“, kazao je Mukvege.
On je na konferenciji za novinare uoči obeležavanja godišnjice KRCT-a izjavio da se seksualno nasilje u modernim konfliktima koristi kao oružje za masivno uništavanje, a ćutanje o tome omogućava da se to nasilje ponavlja. Početak oporavka žrtava seksualnog nasilja počinje onda kada one počnu o tome da govore, dodao je.
„Gde god da smo bili, sve žene su u sličnoj situaciji, plaše se, ne smeju da se izraze, a zbog patrijahalnog društva. Ćutanje je apsolutno oružje koje omogućava da se seksualno nasilje nastavi, oružje koje brani dželata. Ukoliko ne uznemirimo dželata, onda će on nastaviti sa nasiljem, a bez da se brine o tome. Drugi faktor je faktor nekažnjivosti. Dvadeset godina od rata na Kosovu, ni u jednom slučaju nema kažnjenih. Ovo je veoma negativna poruka za žrtve seksualnog nasilja“, kazao je Mukvege.
Prema njegovim rečima ogovornost je na svima da podrže žene koje pate i da one dobiju pravdu.
„Pravda nema samo ulogu kažnjivosti, već igra i ulogu u tome da se takve stvari ne ponavljaju, a istovremeno pomaže žrtvi u oporavku. Na jedan način, šalje se poruka žrtvama da nije njihova krivica, a da su žrtve zato što društvo nije uspelo da ih zaštiti. Žrtvama treba da se da mogućnost da se vrate životu i da im se pruže mogućnosti“, dodao je on.
Mukvege je podsetio da se u njegovom mjestu seksualno nasilje koristilo kao ratno stredstvo, kao ratna strategija iz ekonomskih razloga, dok je, kako je naveo na Kosovu, u Ruandi i Bosni i Hercegovini seksualno nasilje korišćeno za etničko čišćenje.
- UN traži od BiH: Izvinjenje i odšteta za žrtve ratnog silovanja
- Kolektivno sećanje na ’90-te i politika zaborava
Dodao je da je u njegovoj bolnici tretirano više od 55 hiljada žrtava, gde su obavljene neke od najjednostavnijih do najtežih operacija i istakao da je u većini slučajeva to nasilje bilo ekstremno.
„Njihov cilj je bio da se te žene unište“, kazao je Mukvege.
On je dodao da je, kada se u Kongu suočio sa drugom generacijom žena koja doživljava seksualno nasilje, shvatio da to pitanje treba da se pokrene i na međunarodnom nivou, gde se i upoznao sa pitanjem žrtva seksualnog nasilja na Kosovu.
Mukvege je pozdravio to što su kosovske vlasti usvojile zakonske izmene na osnovu kojih su žrtve seksualnog nasilja žrtve rata, što će im omogućiti priznanje statusa i reparaciju. Dodao je da celo društvo treba da podrži žrtve seksualnog nasilja i njihove porodice.
Izrazio je uverenje da će se putem pokreta SEMA, koji okuplja žene žrtve i preživele seksualnog nasilja iz 20 država, postići međunarodna pravda i status za te žene.
„Ovo nije problem specifičan za Balkan, za Bliski istok već je globalni problem za koji treba da postoji globalno rešenje“, zaključio je on.
Direktorica KRCT-a, Feride Rušiti, kazala je kako je ovom centru i široj javnosti bilo potrebno 15 godina kako bi se institucije ubedile da je potrebna zakonska zaštita žrtvama seksualnog nasilja na Kosovu, a kojih je, kako je rekla, oko 20 hiljada.
Na Kosovu je u toku proces priznavanja statusa žrtava seksualnog nasilja, a nakon kojeg ostvaraju penziju i određene benificije.