Pinjera: Čile je u ratu

Vaš browser nepodržava HTML5

Sukobi demonstranata i policije u Čileu

Predsednik Čilea Sebastijan Pinjera izjavio je da je ta zemlja "u ratu", nakon trodnevnih nereda i pljački u kojima je sedam ljudi izgubilo život, što je najveća socijalna buna u više decenija.

"Mi smo u ratu protiv moćnog i nemilosrdnog neprijatelja, neprijatelja koji ne poštuje nikoga i ništa i koji je spreman da koristi nasilje i zločine bez ikakvih ograničenja", rekao je Pinjera juče novinarima.

U Santjagu je juče drugu noć zaredom na snazi bio policijski čas od 19 do 6 sati po lokalnom vremenu. Vanredno stanje je pored prestonice proglašeno i u više regiona, kao i u drugim najvećim gradovima.

General Havijer Iturijaga, kog je Pinjera u petak zadužio da povrati red, pozvao je gradjane da ostanu "mirni" i da ne napuštaju domove.

Sukob policije i demonstranata u Santjagu

Vatrogasci su naveli da je pet osoba nastradalo kada je tokom pljačke fabrike za proizvodnju odeće izbio požar, dok je još dvoje poginulo u noći izmedju petka i subote u poaru u supermarketu.

Dve osobe su pogođene mecima i hospitalizovane su u "teškom" stanju, nakon incidenta s policijom.

Na ulicama glavnog grada Čilea nalazi se skoro 10.000 policajaca i vojnika. Vojne patrole se Santjagom kreću prvi put od pada diktature generala Augusta Pinočea (1973-1990).

Prema navodima vlasti, uhapšeno je ukupno 1.462 osobe, 644 u Santjagu i 848 u ostatku zemlje. Nakon tri dana nasilja, centar Santjaga, kao i centri drugih velikih gradova poput Valparaisa i Konsepsiona, izgleda opustošeno.

Santjago, Čile

Usled policijskog časa je otkazano više stotina letova s aerodroma u Santjagu pa je na hiljade putnika tokom noći ostalo blokirano na terminalima.

Protesti su počeli u petak zbog povećanja cene karata za metro u Santjagu. Reč je o najrazvijenijoj mreži podzemne železnice u Južnoj Americi koja dnevno preveze oko tri miliona putnika.

Pinjera je u subotu suspendovao odluku o poskupljenju, ali su se protesti nastavili, potpaljeni besom naroda zbog socijalno-ekonomskih uslova i nejednakosti u zemlji hvaljenoj zbog političke i ekonomske stabilnosti ali u kojoj su zdravstvo i obrazovanje gotovo potpuno u rukama privatnog sektora.