Prebijanje je, kaže Amin Džabrailov, počelo odmah pošto je izvučen iz prtljažnika vozila.
Bio je mart 2017. kada su tada 25-godišnjeg frizera, prema njegovim rečima, ljudi u maskirnim uniformama zgrabili ispred salona u kojem je radio u Groznom, prestonici Čečenije, republike na jugu Rusije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Njegovi otimači su ga doveli do sela Coci-Jurte, 40 kilometara istočno od Groznog, i zaustavili se kod mesta blizu reke Hulhulau gde su bili objekti nalik skladištima, rekao je Džabrailov. Tamo su ga, kaže, izvukli i mlatili pre nego što su ga odveli u zgradu, gde je čekalo još ljudi.
"Rekli su: 'Ah, još jedan peško'", rekao je Džabrailov za RSE. "Čekali su me. Bili su spremni i skočili su na mene i počeli da me tuku i tuku. Izvukli su plastične cevi i njima me udarali."
Džabrailov je jedan od desetina gej muškaraca koji tvrde da su ih otele i tukle vlasti u Čečeniji tokom, kako navode organizacije za ljudska prava, brutalne "čistke" protiv seksualnih manjina u ruskom regionu kojim vlada čvrstorukaš Ramzan Kadirov kojeg podržava Kremlj.
Tokom svog zatočeništva bio je, kako je naveo, mučen električnim šokovima, prebijan više puta i cev pištolja mu je bila gurnuta u usta. Detalji opisa liče na navode drugih gej muškaraca koji kažu da su pokupljeni tokom kampanje.
Akcija s početka 2017. prvi put je izašla na svetlo dana u aprilu te godine u izveštaju nezavisnog lista Novaja gazeta, i brojni gej muškarci su posle toga dali izjave za RSE i druge medije s navodima o detaljima mučenja koje su pretrpeli.
Džabrailov je, međutim, prvi etnički Čečen – i jedna od ukupno dve navodne žrtve – koji je javno izašao sa svojom pričom, koju je izneo časopisu Tajm (Time) u julu.
Homoseksualnost je veliki tabu u pretežno muslimanskoj Čečeniji i oni koji kažu da su mučeni u antigej akciji izrazili su strah od odmazde protiv njih ili njihovih rođaka ako otkriju svoja imena.
Džabrailov je rekao da veruje da će biti negativnih posledica zato što javno govori, ali da oseća da je primoran da to uradi.
"Znam da ako sada ništa ne uradim i nastavim da ćutim, onda će mlađa generacija ostati na istom", rekao je za RSE Džabrailov koji je otišao u Kanadu gde je dobio politički azil.
'Nemamo nijednog geja'
Ovog meseca će biti dve godine kako je prva navodna žrtva antigej kampanje u Čečeniji izašla sa svojom pričom u javnost.
U oktobru 2017. godine Maksim Lapunov, etnički Rus iz Sibira koji je dve godine živeo u Čečeniji, izneo je detaljan opis fizičke i psihičke torture kojoj je bio podvrgnut dok je dve nedelje bio zatočen u policijskom objektu u Groznom.
Aktivisti za ljudska prava kažu da je za Lapunova, koji je posle dobio politički azil u jednoj zemlji članici Evropske unije, bilo manje opasno da govori zbog činjenice da nije etnički Čečen.
Ruske vlasti su, međutim, odbile da pokrenu krivičnu istragu o slučaju Lapunova, iako je zaštitnica građana koju je postavio ruski predsednik Vladimir Putin – što je uglavnom simbolična funkcija – rekla da ima dovoljno dokaza za formalnu istragu.
Pre odlaska iz Čečenije, Džabrailov je radio kao frizer.
RSE je u ekskluzivnoj istrazi u junu otkrio da je Lapunov obavestio zaštitnicu građana Tatjanu Moskaljkovu da je bio držan u policijskom objektu u Groznom u isto vreme kada je drugi Rus, prema njegovim navodima, bio tamo zato što je gej.
Taj drugi čovek Andrej Kobišev nestao je Groznom otprilike u vreme kada je Lapunov kazao da je bio pritvoren i vlasti su pokrenule istragu o ubistvu koja je zaustavljena. RSE je analizom podataka s mobilnog telefona Kobiševa ustanovio da je telefon više puta uspostavio vezu s baznom stanicom blizu policijskog objekta u Groznom u isto vreme kada je Lapunov rekao da je tamo bio zatočen.
Kancelarija Moskaljkove je kasnije navela za RSE da se dotad nisu pojavili dokazi koji bi podržali tvrdnju Lapunova da su čečenske bezbednosne snage povezane s nestankom Kobiševa.
Kadirov, koji predvodi zastrašujući i žestoko lojalan bezbednosni aparat u republici, i drugi čečenski zvaničnici negirali su da je bilo neke kampanje protiv gejeva. Organizacije za ljudska prava navode da su brojni opisi navodnih žrtava kampanje izuzetno pouzdani.
"Nemamo nijednog geja", rekao je Kadirov u julu 2017. za televiziju HBO. "Ako ih ima, odvedite ih u Kanadu. Bog vam pomagao. Odvedite ih daleko, tako da ih nemamo kod kuće. Da očistimo našu krv".
'Dobar sam čovek'
Džabrailov je rekao da je osetio dužnost da podrži svoju porodicu finansijski i da je uspeo u tome relativno dobro plaćenim poslom frizera u salonu u Groznom.
"Svi su me znali. Učenici (za frizere) su dolazi u moj salon tokom ekskurzije. Bio sam uzoran model", rekao je za RSE.
On kaže da je uzalud to govorio svojim navodnim mučiteljima dok su ga zlostavljali.
"Vikao sam im u zatvoru: 'Dobar sam čovek. Prestanite da me tučete'. Ali ni tad nisu prestali", rekao je Džabrailov.
Metode mučenja, rekao je, uključivale su električne šokove iz crne kutije na kojoj je neko sa sablasnom ironijom napisao "detektor laži". Džabrailov je rekao da su žice iz mašine prikačene na njegove male prste i da je onda puštena struja.
"Goreo sam. Bilo je mnogo vruće. Preklinjao sam ih: "Za ime Boga prestanite'", prisećao se Džabrailov. Kaže da su mu rekli da će ako bude spominjao ime Boga "pojačati struju".
U jednom trenutku, rekao je Džabrailov, jedan od njegovih tamničara mu je stavio cev pištolja u usta i onda ga naterao da stane uza zid, rekavši: "Sada ću pucati" i "ovo su tvoje poslednje sekunde".
"Posle incidenta s pištoljem, nešto je umrlo u meni. Sve u meni je stalo", rekao je on.
'Spiranje sramote'
Džabrailov je rekao da je u svakom trenutku zatočeništva, koje je trajalo dve nedelje, u objektu bilo između 20 i 30 muškaraca, od kojih većina nisu bili gejevi i koji su zatvoreni zbog droge. On tvrdi da su bili nagurani u malu sobu bez grejanja, gde su dugo bili bez hrane i da im je bilo dozvoljeno da idu u toalet pre molitve, pet puta u toku dana.
On kaže da je preživeo delom zahvaljujući hrani koju je donela njegova majka, koja je posle nedelju dana uspela da sazna gde je držan. Tamničari nisu dozvolili ljudima da se operu, rekao je Džabrailov.
Bezbednosni agenti su stalno vršili pritisak na one za koje se sumnjalo da su gejevi da odaju imena drugih gej muškaraca, često prolazeći kroz njihove telefone tražeći potencijalne mete.
Druge navodne žrtve, uključujući Lapunova, opisali su iste metode čečenskih vlasti tokom svog zatočeništva.
Na kraju, rekao je Džabrailov, on i skoro 20 drugih su predati svojim rođacima.
"Tražili su od rođaka da speru sramotu. Ne znam kako neko može sprati sramotu drugog osim da se čovek ubije", rekao je Džabrailov za RSE.
Podzemni voz
On kaže da su njegova braća bila uznemirena kada su otkrila da je gej, ali da su se starali o njemu kada je doveden kući, gde im je pokazao velike modrice i ožiljke od premlaćivanja. Kada je odlučio da ode iz Čečenije, pokušali su da ga zaustave. "Rekli su da će sve biti u redu", rekao je Džabrailov.
"Ali sam znao da neće, posebno ne za mene", rekao je.
Džabrailov je na kraju pobegao u Sankt Peterburg, gde mu je ruska organizacija za ljudska prava LGBT-mreža pomogla da ode u Kanadu, čija vlada je pomogla organizovanje neke vrste "podzemnog voza" za gej Čečene koji traže utočište u inostranstvu.
Amin Džabrailov u Kanadi
Sada smešten u Torontu, prošlog meseca je govorio na skupu za prikupljanje sredstava za Dugin voz (Rainbow Railroad), kanadske nevladine organizacije koja pomaže LGBT ljudima da pobegnu iz opasnih situacija širom sveta i koja radi s kanadskom vladom da izvuče gej muškarce iz Čečenije.
"Kanada je divno mesto. Ovde imam najbolji mogući život ", rekao je on, dodajući da već dve godine pomaže spasavanju mladih ljudi kao što je on.
Upitan da li planira da podnese krivičnu tužbu protiv ruskih vlasti zbog navodne otmice i mučenja, Džabrailov je rekao: "Nisam još o tome razmišljao. Vi ste prva osoba koja mi je postavila to pitanje".