Ekstremno desničarski predsednik Brazila Žair Bolsonaro je nagovestio da su nevladine organizacije možda izazvale požare koji trenutno besne Amazonijom da bi "skrenule pažnju" na ukidanje subvencija za očuvanje "pluća Planete".
"To mogu biti, da, može biti, iako to ne tvrdim, kriminalne akcije tih 'NVO-ovaca' da bi okrenuli pažnju protiv mene, protiv brazilske vlade. To sa čime smo mi suočeni je rat", rekao je Bolsonaro novinarima.
Broj šumskih požara u Brazilu je od početka godine porastao za 83 odsto u odnosu na čitavu 2018, saopšteno je juče. Taj rast je bio posebno alarmantan u saveznim državama koje su potpuno ili delimično u amazonskoj prašumi, kao što je na primer država Mato Groso, sa 13.682 požara. To je porast od 87 odsto u odnosu na celu prošlu godinu.
Nije moguće proceniti ukupnu veličinu prostranstva zahvaćenog šumskim poažrima u Amazoniji, ali snimci koji se šire društvenim mrežama pokazuju čitava područja prašume prekrivena dimom i vatrom.
Vaš browser nepodržava HTML5
Amazonska prašuma u Brazilu gori, gradovi u dimu
Bolsonaro nije pružio nikakve dokaze za svoje insinuacije na račun nevladinih organizacija ali je objasnio da one "osećaju nedostatak novca" posle suspenzije sredstava za očuvanje prašume.
"Nevladinim organizacijama je povučeno finansiranje. One su dobijale 40 odsto subvencija iz inostranstva. To više ne dobijaju. Ukinute su i državne subvencije. Bolsonaru je čudno i to što su požari izbili na "strateškim lokacijama".
"Čak ni vi ne biste mogli da snimate na svim mestima na kojima gori i šaljete snimke u inostranstvo. Sve navodi na pomisao da su oni otišli tako da bi snimali požare. Osećam da je tako", rekao je on novinarima.
Požare u Amazoniji obično izazivaju tehnike krčenja šume kojima se zemljište pretvara u poljoprivredno ili stočarsko ili se raščišćavaju zone na kojima je drveće već nestalo, i to obično tokom sezone suše koja se završava za oko dva meseca.
Bolsonaro je na meti mnogobrojnih kritika naučnika, konzervacionističkih nevladinih organizacija i urođeničkog stanovništva zbog podrške koju pruža razvoju ekonomskih aktivnosti u zaštićenim zonama, pre svega poljoprivredi i rudarstvu.
Dva glavna donatora Fondova za Amazon, Norveška i Nemačka, nedavno su suspendovale subvencije tim fondovima zbog Bolsonarove politike u oblasti zaštite životne sredine.
Ne propustite da pročitate:
- Četvrtina svijeta u opasnosti da ostane bez vode
- Naučnici saglasni o uticaju čovjeka na klimatske promjene
- Etiopija posadila u jednom danu više od 200 miliona stabala
Vaš browser nepodržava HTML5
Greenland: Svakog dana se otope milijarde tona leda
Vaš browser nepodržava HTML5
Zašto je vrijeme 'klimatske krize'?