Sedamnaest zemalja u kojima živi četvrtina svetskog stanovništva u ekstremnom je riziku od nestašice vode, pokazala je lista Svetskog instituta za resurse (World resources institute - WRI).
Na vrhu liste od ukupno 164 zemlje, kao najugroženije potencijalnom nestašicom vode nalaze se Katar, Izrael, Liban, Iran i Jordan - za koje, prema izveštaju WRI, i najmanja suša može biti velika pretnja jer troše skoro sve dostupne rezerve vode.
U grupi od 17 zemalja koji su, prema istraživanju WRI, izložene "ekstremno visokom vodnom stresu" najviše ih je sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike. Tu su: Libija, Kuvajt, Saudijska Arabija, Eritreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Indija, Pakistan, Turkmenistan, Oman i Bocvana, kao i San Marino kao jedina evropska zemlja.
Od bivših jugoslovenskih republika u pogledu vode najbezbednija je Hrvatska koja je na 140. mestu, slede Crna Gora (121), Slovenija (117) i Srbija (109), koje su svrstane u najbrojniju grupu od ukupno 64 zemlje sa niskim stepenom rizika od nestašice vode.
Bosna i Hercegovina je 97. na listi WRI u grupi zemalja sa "srednje-niskim" rizikom, dok je Severna Makedonija na 52. mestu tabele, u grupi zemalja sa "srednje visokim vodnim stresom".
Prema izveštaju Svetskog instituta za resurse sa sedištem u Vašingtonu, trećina čovečanstva, koje živi u 44 zemlje, suočava se sa "visokim nivoom vodnog stresa".
Među njima je i veći deo južne Evrope - Kipar (19), Grčka (26), Španija (28), Albanija (33) Portugal (41), Italija (44).
Najmanje ugrožene potencijalnom nestašicom vode su Gvajana, Island, Jamajka, Liberija i Surinam koje zauzimaju poslednjih pet mesta na listi WRI.
Najmanje ugrožene potencijalnom nestašicom vode su Gvajana, Island, Jamajka, Liberija i Surinam koje zauzimaju poslednjih pet mesta na listi WRI.
“Rizik od nestašice vode je najveća kriza o kojoj niko ne govori. Njene posledice su jasno vidljive u formi nesigurnosti u snabdevanju hranom, sukobima, migracijama i finansijskoj nestabilnosti,” kaže Endrju Stir (Andrew Steer), predsednik WRI.
Istraživači predviđaju da će se nestašice vode znatno pogoršati zbog povećanja broja stanovnika i klimatskih promena. Procenjuje se da će oko 9.7 milijardi ljudi, koliko se predviđa da će živeti na planeti 2050, biti ugroženo nestašicama vode.
Ukoliko se ne poveća efikasnost poljoprivredne proizvodnje, smanji upotrebu vode, reciklira i ponovo iskoristi otpadne vode, njena nestašića biće stalni rizik u budućnosti, zaključak je u izveštaju WRI.