Zašto je Macron (za sada) protiv proširenja EU? Za Zašto? - Facebook stranicu Radija Slobodne Evrope govori Srđan Cvijić, analitičar iz Instituta Otvorenog društva za evropske politike u Briselu.

RSE: “Više sam nego skeptičan prema onima koji kažu da budućnost Evrope leži u daljem proširivanju kada ne možemo da sklopimo dogovor između 28 nacija”, rekao je francuski predsjednik Emmanuel Macron zbog teških pregovora o budućem vođstvu EU u prvoj sedmici jula. Da li su samo teški dogovori o budućem vođstvu EU razlog za Macronovo protivljenje proširenju?

Cvijić: Mislim da je takva rečenica bila rezultat frustracije pregovorima jer ako je uporedite s izjavom dva dana posle, kada je postignut sporazum o kandidatima - koja je bila skroz optimistična – znači to stavlja stvari u perspektivu…

Ali hteo bih da kažem da to nije prvi put da se predsednik Francuske oglasio na skeptičan način prema proširenju, to se već desilo 2018. godine na samitu u Sofiji kada su bili pozvani lideri Zapadnog Balkana i postavljena je ta teza od strane francuskog predsednika i zvaničnika iz Francuske da prvo ide produbljivanje Unije pa onda proširenje.

Mislim da je ta teza zapravo zamena teza, jer ako pogledate istorijat Evropske unije produbljivanje Unije se uvek odvijalo uporedo s proširenjem, tako da ne postoji nikakva prepreka za proširenje i da se proširenje i produbljivanje istovremeno odvijaju. Čak, ja bih rekao da je produbljivanje Unije neophodno, ne samo zbog proširenja nego zbog same Unije tako da ništa neće specijalno promeniti šest novih članica u odnosu na postojećih 27. Neće na značajan način zakomplikovati pregovore kada je reč o nekim budućim komisijama i njihovom formiranju itd.

Pročitajte i ovo: Lideri regiona: Čvrsto vjerujemo u zajedničku evropsku budućnost

O čemu se radi u suštini, ovde se radi o mešavini dve stvari koje motivišu francusku politiku prema proširenju na Zapadni Balkan. Prva je, već duže vreme, rekao bih godinama, od 2004. i 2007. godine među političkim elitama u Francuskoj postoji određeni zamor od proširenja. To je prisutno u Francuskoj politici već dugi niz godina. Ono što je novina je da je tema proširenja ušla u javni politički diskurs, ako ste pratili, ona je bila i predmet kampanje za izbore za Evropski parlament u maju ove godine. Ja bih rekao da su francuski političari izuzetno obazrivi kada je reč o pominjanju proširenja u pozitivnom svetlu jer misle da to samo može da im šteti politički. Pa ako uzmete kombinaciju te činjenice i prethodne činjenice da Francuska nema neki veliki geopolitički interes, onda dobijamo ovakvu politiku formulisanu u izjavama francuskog predsednika.

Možete da pogledate i statistike, Francuska nije među deset prvih investitora u većini od zapadnobalkanskih zemalja. To je na dnu tabele među prvih deset. Francuska takođe nije važan trgovinski partner za ovih šest zemalja. Nemačka, primera radi izvozi sedam puta više od Francuske; Italija 5,8 puta više; a i mala Slovenija četiri puta više. Ista je situacija i kada je reč o uvozu; Nemačka uvozi deset puta više od Francuske iz zemalja Zapadnog Balkana, Italija sedam puta više.

S druge strane francuski uvoz i izvoz u i iz zemalja Zapadnog Balkana kada se uporedi sa izvozom u ostale zemlje sveta je na nivou statističke greške. Tu treba gledati razloge za ovakvu poziciju. Balkan nije ključna regija u geopolitičkom interesu Francuske i s druge strane njihovi političari imaju percepciju da ako guraju proširenje, da to može samo da im šteti politički.

Ali ja bih rekao da istovremeno i suštinski nisu protiv proširenja i da sam predsednik shvata da šest zemalja Zapadnog Balkana kad tad će morati da uđe u EU.

RSE: Kako se gleda na oprečni stav Njemačke i Francuske u pogledu procesa proširenja?

Cvijić: Videli smo prilikom neotvaranja pregovora, još jednom sa Severnom Makedonijom i Albanijom da su postojale određene prepreke i u Nemačkoj. Osnovna razlika između Nemačke i Francuske je da u Nemačkoj odluka o proširenju, o budućim proširenjima se donosi u parlamentu i nju donosi vlada a u Francuskoj postoji obaveza da se raspiše referendum za prijem novih država članica. Referendum je doduše moguće izbeći kvalifikovanom većinom u oba doma parlamenta. U Nemačkoj, s jedne strane proširenje nije tema u javnom diskursu, dok u Francuskoj ona to postaje sve više i više i to je velika razlika.

RSE: Kako mislite da će novo vođstvo EU koje još čeka odobrenje EU parlamenta pristupiti pitanju balkanskih zemalja? Koliko je Balkan s novim EU vođsvom blizu ili daleko od ulaska u EU?

Cvijić: Hajde da sačekamo da izaberu ili ne izaberu to vođstvo. Zato što ne bih hteo da prejudiciram glasanje na Evropskom parlamentu koje za sadašnje kandidate nipočemu nije izvesno.

Ako biste me pitali da dam neko svoje mišljenje i ocenu o sadašnjim kandidatima, mogu da kažem da je kandidat za predsednika Komisije nekoliko puta posetila Zapadni Balkan i viđena je kao neko ko je potpuno otvoren prema proširenju.

Naravno, tamo gde bi trebalo da dođe do kvalitativne promene. I tu je negde predsednik Francuske u pravu kada priča o produbljivanju Unije i mehanizam odlučivanja. Promena ove nemoguće sadašnje situacije da se odluke o svakom koraku zemalja kandidata u postupku pridruživanju odlučuju jednoglasnom većinom. Tu sistem odlučivanja mora da se promeni i mora da se uvede kvalifikovana većina jer ćemo imati potpuni zastoj u odlučivanju; proširenje nije jedina tema gde to treba da se desi ali je jedna od tema. I mislim da ako tu vidimo neki pomak, bez obzira na personalna rešenja kada je reč o Komisiji, da ćemo videti boje dane za proširenje.

Tu se ne radi samo o brzini pregovora – to su dve strane medalje – s jedne strane kvalifikovana većina će omogućiti da određene zemlje ne blokiraju, recimo, otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom kao što je sada slučaj, ali će takođe omogućiti da se određene zemlje kandidati koje nazaduju demokratski, u reformama i institucijama onda će moći da se kazne i da se prema njima pregovori suspenduju. Tu konkretno mislim na Tursku, ali i na neke druge zemlje ako se situacija u njima dodatno pogorša.

RSE: Radili ste na publikaciji pod naslovom - From Enlargement to the Unification of Europe – Od proširenja do ujedinjenja Evrope – kakve su preporuke koje dajete u tom izvještaju?

Cvijić: Neke stvari sam već pomenuo kao što je kvalifikovana većina, Evropska komisije je 2018. godine u septembru i to je bio revolucionarni momenat, rekao bih, sama preporučila da se sistem odlučivanja kvalifikovanom većinom proširi na tri oblasti spoljne politike EU. Proširenje nije bilo među te tri inicijalne oblasti, ali ako vidimo neku pozitivnu promenu prema tom predlogu Komisije, ako Savet prihvati taj predlog Komisije, onda možemo da vidimo i dalje pozitivne promene da se uvede sistem odlučivanja kvalifikovanom većinom i kada je reč o proširenju. Tu naravno govorim o svim stadijumima proširenja do naravno ratifikacije sporazuma o pridruživanju koji moraju da urade nacionalni parlamenti. Poslednji korak mora svaka država članica da se složi. To je jedna stvar, druga stvar je da se pregovori sa Turskom suspenduju. Turska ne ispunjava trenutno ni osnovne kriterijume da bude kandidat za članstvo u EU. Evropski parlament je dva puta predložio da EU suspenduje pregovore sa Turskom, to se još uvek nije desilo, do toga bi trebalo da dođe i to bi bila ozbiljna poruka liderima nekih zemalja Zapadnog Balkana da to može da se desi i u njihovim državama ako i dalje budemo videli demokratsko nazadovanje.

Taj novi posao je da predlažemo da se promeni status quo i da se ukine generalni direktorat i da se on svede na šest zemalja Zapadnog Balkana i tri zemlje Istočnog partnerstva koje su potpisale i ratifikovale sporazume o asocijaciji s Evropskom unijom, to su Ukrajina, Gruzija i Moldavija.

Taj novi komesar ima posao da se bavi državama u kojima EU zaista ima i instrumente i mogućnosti da promeni sutuaciju na terenu, a ne da ta koncentracija bude rasplinuta na polovinu sveta kao što je bio slučaj do sada.

Pročitajte i ovo: Novo vođstvo EU treba potvrdu Evropskog parlamenta

Mi u izveštaju citiramo statistike koje su dva koautora izveštaja prikupili a koje se tiču interakcija komesara Hana prema zemljama kojima se bavio i tu vidimo totalno gdje su bili prioriteti. Najmanje regije, 18 miliona stanovnika, Zapadni Balkan je imala 42 posto vremena komesara Hana, što se tiče sastanaka, poseta itd. A najveća regija, to je južni Mediteran, južno susedstvo, preko 200 miliona stanovnika oko 20 posto vremena. Znači tih dvadeset posto vremena je praktično bilo izgubljeno na kvalitetnije interakcije sa Zapadnim Balkanom I još 20 posto sa svim zemljama Istočnog partnerstva gde u nekim zemljama EU ima vrlo malu mogućnost da promeni situaciju na terenu, takđe je bilo izgubljeno za efikasniji rad sa Zapadnim Balkanom. Mi prosto predlažemo da komisija bude realistična i da se fokusira na probleme koje može da reši, a ne ono što ne može.

RSE: Iz Pariza je poručeno da Francuska želi da “značajno aktivira svoje prisustvo” u Srbiji i regionu Balkana; Beograd je tu “nezaobilazna stanica” - Šta to znači za pojedinačne pozicije zemalja Zapadnog Balkana – da li se tu Srbija vidi kao lider u ovim procesima? Kakva je pozicija BiH i Crne gore, Kosova, Albanije i Sjeverne Makedonije?

Cvijić: Što se tiče bilateralnih odnosa Francuske i Srbije, pozitivno da je do ove posete došlo. Poslednji put da je francuski predsednik bio u Srbiji je 2001. godine. Pričao sam o statistikama kada je reč o spoljnoj trgovini i investicijama, Francuska može da uradi mnogo bolje u Srbiji i u svim zemljama koje ste spomenuli. Nadamo se da će do neke promene doći posle ove posete, ali rekao bih da ona sama po sebi ne znači da Francuska Srbiju vidi kao lidera u svim političkim procesima u regionu, već a je naprosto činjenica da je Srbija najveća zemlja sa kojom ima najviše spoljnotrgovinske i investicione interakcije – zbog toga je fokus na Srbiji, ali ne bih rekao da će Francuska sa manje pažnje gledati i na potrebe i interese drugih zemalja u regionu.

Pročitajte i ovo: Francuska i Srbija poslednje dve decenije

Ne znam koji će konkretni rezultat biti ove posete s obzirom da izgleda da su pozicije Nemačke, Francuske, SAD kada je reč o jednom od pitanja o kojima će se razgovarati, a to je pitanje odnosa Srbije i Kosova, još uvek u određenoj meri udaljene.

RSE: Znači li to da je ekonomija ispred politike u ovom slučaju?

Cvijić: Mislim da ako budemo gledali rezultate posete da ćemo najviše rezultata videti verovatno u oblasti vojne industrije, možda nekih infrastrukturalnih projekata. Ali opet ponavljam da bez obzira na to sve, investicije u region su dobrodošle, spoljnotrgovinska razmena, ali ostaje činjenica da Francuska nije među prvih deset spoljnotrgovinskih partnera regiona i da ova pojedinačna poseta neće promeniti mnogo šta kada je reč o ovim brojkama.