Mnoštvo rumunskih vodećih glumaca, direktora opere i muzejskih kustosa protestuje zbog budžetskih rezova za koje kažu da će dovesti do otpuštanja zaposlenih i otkazivanja vrhunskih predstava, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Na prvom javnom protestu umetnika posle mnogo godina, poznati glumci - među kojima su Viktor Rebenđiuk (Vicgtor Rebengiuc) i upravnik Nacionalnog pozorišta u Bukureštu Jon Karamitru (Ion Caramitru) - prisustvovali su demonstracijama nekoliko stotina ljudi ispred zgrade vlade na Trgu pobede 30. juna.
Karamitru - koji je vozio tenk na ulici tokom krvave antikomunističke pobune 1989. i kasnije održao televizijski govor protiv komunističkog vođe Nikolaja Čaušeska (Nicolae Ceausescu) - pozvao je vladu da odustane od budžetskih rezova najavljenih u maju, koji će uticati na produkcije u njegovom prestižnom pozorištu koje je prošle godine imalo više od 700 predstava i koje za stalno zapošljava 80 glumaca.
Ministar kulture Daniel Breaz je umesto toga najavio da će u Nacionalnom pozorištu biti sprovedena revizija kako bi se videlo na šta se troši novac. On je rekao da je to pozorište imalo budžet od 53 miliona leja (11,21 miliona evra) u 2018. godini, što je povećano na 57 miliona leja (12,06 miliona evra) ove godine.
Karamitru je uzvratio da je budžet pozorišta za robe i usluge smanjen za dva miliona leja (420.000 evra), što znači da ta institucija ne može pokriti plate za svoja 54 tehničara. Isplate radnicima po ugovoru i frilenserima, kao i za popravke i račune moraju doći iz tog budžeta.
Otkazivanje predstava
Rezovi u poslednjem trenutku dovešće do otkazivanja predstave po delu Džordža Orvela (George Orwell) "1984." baš "kada slavimo 30 godina od pada komunizma", rekao je Karamitru za RSE. Sudbina drugih predstava je takođe neizvesna.
Nastupi na otvorenom tokom letnje sezone su takođe otkazani.
Breaz je pozvao pozorišta, opere i muzeje u zemlji da smanje potrošnju i da sami stvaraju svoj prihod.
Karamitru je, međutim, rekao da podizanje cena ulaznica, na primer, nije opcija pošto to pozorište već ima najskuplje karte u zemlji.
Nacionalno pozorište u Bukureštu ima jednu od najprepoznatljivijih zgrada u gradu i nedavno je završena četvorogodišnja rekonstrukcija vredna 73,45 miliona evra.
Fasada pozorišne zgrade, prvobitno prekrivena prozorima s lukovima, sada ima sasvim moderan, upečatljivo korbizijeovski izged, s velikim, glatkim zaobljenim oblicima.
Premijerka Viorika Dančila (Viorica Dancila) i Braez sastali su se 2. jula s direktorima pozorišta i muzeja da razgovaraju o krizi.
Protest je takođe postavio teška pitanja o državnom finansiranju za umetnost.
Rumunski glumci na protestu u Bukureštu 30. juna.
Vlada predvođena socijaldemokratama, koja kulturu ubraja među svoje političke prioritete, trenutno pokušava da smanji potrošnju kako bi budžetski deficit držala ispod nivoa od tri odsto što Evropska unija zahteva od svojih članica.
Operski kritičar Aleksandru Pastrašku (Alexandru Pastrașcu) rekao je da se vlada loše postupala u toj situaciji. "Ne rešavate finansijsku krizu (rezovima u) operskim predstavama", rekao je on, mada je dodao da misli da bi operske kuće same trebalo da stvaraju svoje prihode.
Bečka opera sama finansira 45 odsto svog budžeta, dok milanska Skala generiše 65 odsto svojih finansija, rekao je Pastrašku.
Rumunske opere, međutim, pokrivaju jedva pet odsto svojih troškova, dodao je on.
Direktorka Iasi opere Beatriče Rančea (Beatrice Rancea) rekla je: "Ne možete koristiti manje baletskih igrača ili muzičara samo zato što je ministarstvo srezalo sredstva".
Jednočasovni štrajk muzeja
Drugi sektori u kulturnom domenu takođe osećaju stezanje. Zaposleni u muzejima širom zemlje učestvovali su u jednočastovnom štrajku 3. jula sa zahtevom da vlada preispita rezove.
Direktor Nacionalne mreža muzeja u Rumuniji Čiprijan Stefan Anghel (Ciprian Stefan Anghel) rekao je za RSE 5. jula da žele dijalog s vladom, "ali i konkretne mere".
"Ako investirate u kulturu, vi investirate u ekonomiju... stvarate radna mesta i imamo ulogu u obrazovanju", dodao je on.
Anghel je rekao da čeka na odgovor vlade pre odluke o održavanju novih protesta.
Ernest Oberlander-Tarnoveanu, generalni menadžer rumunskog Nacionalnog istorijskog muzeja, rekao je da se taj muzej suočava s budžetskim rezovima od 30 odsto.
"Imamo premalo osoblja i oslanjamo se na frilensere. Ovo će ozbiljno uticati na nas", rekao je on za RSE.
Mihai Konstantinesku (Mihai Constantinescu), direktor prestižnog festivala klasične muzike Enesku, koji poziva strane orkestre u Bukurešt, rekao je da se organizatori muče da pronađu sredstva da pokriju troškove.
Poznati glumac Viktor Rebenđiuk učestvuje u protestima.
Zbog budžetskih rezova kulturnim organizacijama uključio se predsednik zemlje.
Klaus Johanis (Iohannis), centristički rival vlade, izrazio je podršku umetnicima i naveo na Fejsbuku (Facebook) da je "katastrofu u kulturnom sektoru izazvala nesposobna vlada".
"Podržavam umetnike koji protestuju zbog drastičnih rezova u budžetima kulturnih institucija. Umesto da uživamo u neprocenjivim resursima, mi pozivamo na odbranu rumunske kulture od bankrota", napisao je on.
"Kulutra je stavljena na dno liste, kao i mnogi drugi glavni rumunski ciljevi. Umetnicima i kulturnim institucijama je potrebna naša solidarnost. Oni poslužuju i predstavljaju naše kulturno nasleđe", zaključio je Johanis.
Rumunija ima dugu tradiciju talentovanih glumaca i veoma kvalitetnih pozorišnih produkcija.
U vreme komunizma, pozorišta su bila retka mesta drugačijeg mišljenja. Karte su često bile rasprodate i gledaoci su nalazili utočište u predstavama i delima koja su kritikovala komunizam preko metafora, dvosmislica i drugih suptilnih sredstava koja su izmicala svepristunim cenzorima.
Danas je, međutim, visoka kultura manje popularna u Rumuniji, što važi i za druge evropske zemlje koje se suočavaju s poteškoćama u finansiranju kulturne sfere.
Nacionalni institut za kulturna istraživanja je saopštio da tri četvrtine Rumuna ne učestvuje u kulturnim događajima, što je iznad evropskog proseka od 62 odsto.
Poznati glumac Mihai Kalin (Calin) rekao je da će rezovi uticati na sve kulturne institucije koje finansira država.
On je rekao da bez tehničara, pozorišta neće moći da održavaju predstave.
"To je kao kada vi novinari radite intervju i nemate kolege da to snime. Ne možemo poslati našu poruku", rekao je za newz.ro.