Skupština Srbije usvojila Izveštaj o Kosovu

Skupština Srbije

Skupština Srbije izglasala je u utorak izveštaj o Kosovu. Od prisutna 162 poslanika "za" je glasalo njih 145. Izveštaj je u ponedeljak pred poslanicima predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a nakon njegovog obraćanja usledila je skupštinska rasprava kojoj nije prisustvovao deo opozicije koji bojkotuje rad parlamenta.

Poslanici su posle rasprave izglasali izveštaj koji ima 82 strane i u kome Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije na 17 strana iznosi podatke o dijalogu Beograda i Prištine od 2013. godine do maja 2019. godine, dok drugi duži deo je izveštaj u kome su navedeni "najznačajniji rezultati Kancerije za KiM od maja 2014 do 2019. godine".

U izveštaju se između ostalog navodi da je dijalog u svakom smislu radio za interese srpske strane koja je u periodu pregovora uspela da očuva mir na Kosovu i šire.

Ističe se i da je angažovanje Srbije u dijalogu uspelo da "delimično amortizuje beskompromisan stav podržavalaca takozvane nezavisnosti Kosova i da oni više ne smatraju da je kosovska nezavisnost naprosto završena stvar".

Od 2013. godine bilo je ukupno 188 sastanaka, od kojih je 24 na visokom političkom nivou, a sporazuma i dogovora potpisanih na političkom, tehničkom, i ekspretskom nivou bilo je ukupno 45, navodi se u izveštaju.

Navedeno je i da je Srbija odlučna da nastavi pregovore sa Prištinom čim se za to stvore uslovi i nema nameru da odustane od svog mirnog pristupa rešavanju problema na Kosovu.

U izveštaju piše da je dobit i to što je došlo "do širenja robne razmene usled čega je Beograd do uvođenja nezakonitih carinskih taksi Prištine ostvario korist merenu u više milijardi evra".

Kroz sporazume je, kako se navodi, omogućen i signal mobilne telefonije i korišćenje 2G, 3G i 4G tehnologhija na celom prostoru Kosova, a izvršena je zaštita privatne imovine Srba i SPC kroz odbijanje primene sporazuma o katastru i zaustavljena je predaja PIS u Prištini.

Tokom dva dana skupštinskog zasedanja Vučić je odgovarao na pitanja poslanika.

Odgovarajući na pitanje poslanika i lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenada Čanka da li je moguće da dođe do mirovne konferencije po ugledu na onu iz Rambujea, predsednik države je rekao:

"Skeptičan sam prema ideji `Rambujea 2` ili nekoj drugoj mirovnoj konferenciji."

Podsetimo, reč je o neuspelim pregovorima o Kosovu iz 1999. godine, koji su prethodili NATO bombardovanju tadašnje Jugoslavije.

„Plašim se da nas to dovodi u nemoguću poziciju i da će ono što nam bude ponuđeno biti veoma malo i nedovoljno. Da nećemo moći ni na koji način da kažemo da to ispunjava i najniže zahteve srpske strane“, pojasnio je Vučić.

Obraćajući se predsedniku Srbije Čanak ga je označio i kao odgovornog za krizu briselskog procesa.

“Mi imamo ozbiljan nesporazum oko pregovora koji su u ćorsokaku. Ali oni nisu u ćorsokaku od juče već dugi niz godina. Razlog je vrlo jednostavan, zato što se u sve pregovore kretalo sa iste platforme koja je nacionalistička i centralistička. Jer vi ste gospodine predsedniče nacionalista i centralista“, kazao je Čanak, jedan od predstavnika opozicije koji ne bojkotuje rad parlamenta.

Jedan od opozicionih poslanika koji je ovom prilikom prekinuo bojkot, Đorđe Vukadinović (Pokret za spas Srbije), izjavio da je današnji “upad” specijalnih snaga na sever Kosova omogućen Briselskim sporazumom koji je potpisala aktuelna vlast predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS) i Aleksadrom Vučićem.

Vučića je pitao koji su naredni koraci Srbije:

“To je to što sam došao da vas pitam. Šta je taj kompromis na koji smo spremni? Ne u smislu detalja plana. Vi kažete 'nećemo da odajemo tajnu'. Nećemo da odajemo tajne, ali možemo reći šta nam je crvena linija.”

Vučić je rekao da se oseća odgovornim za Briselski sporazum iako ga nije on potpisao, kao i da su tvdnje Vukadinovića o Briselskom sporazumu dezinformisanje javnosti:

“Srbija je prvi put Briselskim sporazumom dobila pravni osnov da tražimo da ROSU i naoružane jedinice Albanaca ne budu na 'severu'.”

U toku zasedanja u holu Skupštine Srbije dogodio se i incident kada se lider pokreta Dveri Boško Obradović, koji je među poslanicima koji ne odustaju od bojkota rada Paralamenta, verbalno sukobio pred novinarima sa poslanicima vladajućih naprednjaka Draganom Šormazom i Vladimirom Đukanovićem.

Obradović je, obraćajući se Šormazu, inače šefu delagcije Srbije pri Skupštini NATO, rekao da je on čovek koji je spreman da uvede Srbiju u NATO, iako je, kako je rekao, NATO bombardovao Srbiju zbog čega “deca danas umiru”.

“To je njihova diplomatija i njega i gospodina Vladimira Đukanovića, koji je takođe išao u sedište NATO da se bavi lobiranjem. Da ste toliki junaci, što niste pritekli u pomoć Srbima", rekao je Obradović.

Đukanović mu je uzvratio uvredama i uzvicima “Agentu, agentu”.

Deo opozicionih poslanika bojkotuje rad srpskog parlamenta i optužuju vlast da krši osnovne demokratske principe u njegovom radu. Bojkot nisu prekinuli ni povodom rasprave o Kosovu, objašnjavajući takav stav time što Vučić nije spreman da objavi naredne poteze Srbije po ovom pitanju.

Nakon vanredne sednice parlamenta na kojoj je usvojen izveštaj o Kosovu Vučić je rekao da nije pominjao vojne intervencije, "već da ćemo zaštititi naš narod".

"Nećemo da ratujemo, čuvaćemo mir gotovo po svaku cenu. A to 'gotovo po svaku cenu' je samo u slučaju ako neko misli da može da izvrši pogrom nad našim narodom. Ja nikakve intervencije nisam pominjao, rekao sam samo da ćemo zaštititi naš narod", rekao je Vučić odgovarajući na novinarska pitanja u holu Skupštine Srbije, nakon vanredne sednice parlamenta na kojoj je usvojen izveštaj o Kosovu.