Brojni stručnjaci brane Kalemegdan od gondole

Predstavnici organizacije Evropa Nostre Srbija, Društva konzervatora Srbije i Srpskog arheološkog društva sastali su se sa ministrom kulture u Vladi Srbije Vladanom Vukosavljevićem i izneli mu svoju argumentaciju protiv građenja gondole preko reke Save, koja bi po planu gradskih vlasti, odobrenom od strane nadležnih, trebalo da povezuje beogradsku tvrđavu Kalemegdan sa Ušćem u Novom Beogradu.

Za Radio Slobodna Evropa (RSE) to je potvrdila generalna sekretarka Evropa Nostre Srbija (nevladina organizacija posvećena očuvanju kulturne baštine) Višnja Kisić. Sastanku je prisustvovala i predsednica Društva konzervatora Srbije Katarina Maksimov, te predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja.

Svemu je predhodilo objavljivanje apela grupe konzervatora u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture da se prekinu radovi na izgradnji gondole, jer je time, tvrde, ugrožen spomenik kulture, tvrđava koja je i najpoznatije istorijsko obeležje glavnog grada Srbije.

Kisić navodi da su učesnici sastanka informisali ministra Vukosavljevića o argumentima protiv gradnje gondole iznetim u pismu koje je 27. marta upućeno od strane 18 referentnih strukovnih, naučnih i obrazovnih udruženja i tela koja se bave kulturnim nasleđem.

"To su argumenti koji ukazuju na spornost, neregularnost i neadekvatnost uslova i mera zaštite koje je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture izdao za potrebe Plana detaljne regulacije za gondolu, i spornost planova i akata koji iz toga slede. Ministarstvo kulture i informisanja, kao Ministarstvo nadležno za poslove zaštite kulturnog nasleđa, saslušalo je iznete argumente i sugestije i izrazilo spremnost da u okviru svojih nadležnosti ispita validnost ovih tvrdnji i, u skladu sa tim, preduzme eventualne dalje korake", navela je Kisić u izjavi koju je RSE prosledila putem mejla.

Kisić nas je takođe informisala da je nacionalna Komisija za saradnju sa UNESKO-m, na zahtev UNESKO Centra za svetsku baštinu, prosledila upit Ministarstvu kulture i informisanja i Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture o odlukama u vezi gradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi, lokalitetu koji je na Tentativnoj listi UNESKO-a (popisu značajnih objekata svetske kulturne baštine).

Pripreme za pasarelu na Kalemegdanu

Dva mišljenja u Zavodu za zaštitu spomenika

Deo zaposlenih Zavoda za zaštitu spomenika Srbije stao je uz direktorku koja je stavila potpis i dala zeleno svetlo za izgradnju gondola, dok je drugi deo odlučio da se obrati javnosti i, kako kažu, tako pokušaju da odbrane struku.

Do direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Mirjane Andrić nismo uspeli da dođemo, ali smo dobili izjavu arhitektice Snežane Jejić koja ne smatra da je problematična dozvola iza koje je stao Zavod. Ona je potvrdila da konzervatori nisu bili konsultovani.

"Konsultovano je Odeljenje za arhitekturu i bili su prisutni predstavnici Odeljenja za istraživanje i dokumentaciju kojoj pripadaju i arheolozi i istoričari umetnosti. Onda se zaključilo da ta prostorna dispozicija generalno ne ugrožava najvrednije nasleđe i definisane su veoma rigorozne mere koje podrazumevaju maksimalno uklapanje nove strukture u padini", kaže Jejić.

Konzervatori u apelu iznose sasvim suprotne tvrdnje:

"Doći će do uništavanja (fizičkog razgrađivanja, izmeštanja) značajnog kulturnog sloja iz perioda kada se na prostoru Beogradske tvrđave nalazio Rimski vojni logor (rimski kastrum), što je bio razlog za nominaciju Beogradske tvrđave za upis na UNESKO-vu Listu Svetske baštine u okviru Granica Rimskog Carstva. Izgradnja gondole Kalemegdan – Ušće u direktnoj je suprotnosti sa Planom generalne regulacije koji je još na snazi i čije odredbe su obavezujuće, a on izričito za prostor Beogradske tvrđave zabranjuje izgradnju žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju", napisali konzervatori, a objavila Evropa nostra Srbija.

Jedna od potpisnica apela Estela Radonjić Živkov objašnjava za RSE svoje motive zašto je stavila svoj potpis na ovaj tekst:

"Moj motiv je da pokušam da na bilo koji način sprečim izgradnju gondole, ako to mogu. Sa druge strane, moj profesionalni dignitet, moj profesionalni stav je da to ne bi trebalo da se radi, a sa treće strane je zaštita integriteta Republičkog zavoda koji postoji više od 70 godina. Ne mislim da na ovaj način treba da budem umešana u, po meni, uništavanju jednog kulturnog dobra", izjavila je Živkov.

Arheolozima treba vremena

Druga adresa kojoj su se, prema važećim propisima, obratili nadležni u vezi sa gradnjom gondole je Arheološki institut u Beogradu. On treba da obavi pripremne radove, odnosno arheološka istraživanja na delu Kalemegdana na kome je predviđena gradnja stanice za gondolu.

Direktor ove institucije Miomir Korać kaže za RSE da gradnja gondole ne može početi pre nego što oni završe svoj deo posla.

"Neće biti početo sa gradnjom pre nego što se završe, prvo, geofizička istraživanja, a zatim arheološka istraživanja koja podrazumevaju konzervaciju i prezentaciju", navodi Korać.

Na pitanje koliko će radovi trajati, da li nedeljama ili mesecima, Korać je odgovorio:

"Sigurno nisu nedelje. Treba sići do određenog dubinskog nivoa gde se nalaze ostaci antičkog Singidunuma. Kad se završe iskopavanja i na osnovu onoga što će istraživanje pokazati, naravno da će iza toga uslediti i odgovarajuće (naše) mišljenje (o gondoli prim, red.)."

Na pitanje RSE da li je logično da se na takvom mestu bilo šta gradi, Korać nam je odgovorio da njih niko ništa nije pitao:

"Pa znate, arheolozi bi teško doneli jednu takvu odluku. Svakako, tim ljudi koji se bavi zaštitom Beogradske tvrđave bi možda rekao da se to ne radi na tom mestu. Mi nismo konsultovani. Mi treba da budemo uključeni od početka. Pre nego što uopšte krenu u bilo koju investiciju, ukazati im šta ih čeka na datom mestu."

Neotkriveni Kalemegdan

Nadležni su davali različite izjave o početku i završetku gradnje gondole. Izgradnja gondole počeće čim budu završeni svi pripremni radovi i ona će do kraja ove godine biti u funkciji, najavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić 3. aprila ove godine, dok je gradonačelnik Beograda Zoran Radojčić nešto ranije, 2. marta 2019. kazao da će izgradnja gondole početi u maju.

Gradnju gondole je, inače, najavio u završnici kampanje za beogradske izbore početkom 28. februara 2018. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tada je rekao da će 2020. početi gradnja metroa, da će započeti i gradnja gondole i da će do kraja 2023. sve biti završeno, uključujući i kanalizaciju za sve delove Beograda.

• Sva predizborna obećanja: Od Beograda na vodi do metroa

Ministarka građevine Zorana Mihajlović izjavila je za Radio Televiziju Srbije (RTS) pre četiri dana, da su mišljenja stručnjaka uzeta u obzir u pripremi ovog projekta, te da je na osnovu odobrenja sa tih adresa Ministarstvo izdalo dozvolu za radove.

Brojni glasovi protiv

Opozicioni poslanici Vesna Marjanović, Balša Božović i Marko Đurišić podneli su 5. aprila krivičnu prijavu protiv ministarke Mihajlović, njene pomoćnice Jovanke Atanacković i drugih "saizvršilaca u izdavanju rešenja kojim se odobrava izgradnja gondole na zaštićenom području Kalemegdana".

Pored grupe zaposlenih u Republičkom zavodu, oglasila se pre toga (10. aprila) još jedna institucija. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) koji smatra nezakonitim izgradnju gondole i seču stabala na Kalemegdanu pre procene da li taj projekat ugrožava životnu sredinu.

Gondola seče drveće u centru Beograda

Negodovali su i mnogi uglednu stručnjaci, kao i građani koji su potpisivali peticiju protiv gradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi.

Svoj glas protiv dali su i istoričarka umetnosti i predstavnica udruženja Europa nostra Srbija Irina Subotić, vanredna profesorka sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta Staša Babić, kao i poznati arhitekta Dragoljub Bakić.

Takođe, protiv buduće gondole su i pioniri građanske pobune koja je započela suprostavljanjem projektu "Beograd na vodi" koji se, praćen brojnim kontroverzama gradi na obali reke, na strani Starog grada, članovi udruženja "Ne davimo Beograd".

• Izdata dozvola za gradnju 'Kule Beograd', najviše zgrade u Srbiji

Zatražili smo reakciju na apel grupe konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu kulture, od nadležnih u gradu Beogradu, kao i od Ministarstva kulture, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.