U Severnoj Makedoniji u toku je postupak ekstradicije Turskoj 15 osoba koje turske vlasti traže zbog navodne povezanosti sa pokretom Hizmet turskog imama Fetulaha Gulena, a čije je izručenje traženo prošle i ove godine, potvrdilo je Ministarstvo pravde Severne Makedonije za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"U ovom trenutku imamo 15 zahteva za ekstradiciju Turskoj, povezanih sa optužbama za terorizam. Svi ovi postupci su u toku i nadležne institucije komuniciraju o tome", rekli su nam u Ministarstvu pravde.
Institucije ne otkrivaju identitet ljudi koje Turska traži, ali potvrđuju da se zahtevi ne odnose na makedonske državljane.
Iz Ambasade Turske u Skoplju su saopštili da među ljudima koji se traže ima rukovodilaca obrazovnih institucija, predstavnika medija na turskom jeziku i nevladinih organizacija koje rade u Severnoj Makedoniji.
Pročitajte i ovo: Ankara traži od Skoplja mere protiv Gulenovih pristalicaTurski ministar odbrane Hulusi Akar, koji je prošle nedelje bio u poseti Skoplju, izjavio je da u Severnoj Makedoniji postoje "novi momenti" u vezi struktura pokreta Fetulaha Gulena, koji zvanična Ankara tretira kao teroristički i krivi ga za pokušaj državnog udara u julu 2016. godine.
Poseta turskog ministra Skoplju je otkrila i očekivanja Ankare - konkretne mere da bi se obe zemlje, kako je rekao Akar, "spasile te terorističke organizacije", jer, kao što je ocenio, "ona šteti bilateralnim odnosima, sabotira prijateljstvo i bratske odnose".
U javnosti se odmah nakon posete Akara postavilo pitanje da li Turska od velikog saveznika i prijatelja može postati prepreka na makedonskom putu ka NATO-u. Iako je gost iz Turske stalno ponavljao da dve zemlje imaju bliske odnose i da želi da Severna Makedonija u budućnosti ojača svoje veze sa NATO-om, ipak je neizvesno kada će makedonsko članstvo u Alijansi biti ratifikovano u Turskoj.
Da li bi Turska mogla da promeni svoj stav oko podrške Skoplju na putu ka NATO?
Dugogodišnji novinar Erol Rizaov kaže da ne očekuje probleme u pozicioniranju zvanične Ankare u proceduri u NATO-u, niti narušavanje bilateralnih odnosa.
"To što Turska traži od Makedonije u vezi sa Gulenom, to je posao institucija u zemlji, koje trebaju razmotriti da li će nešto od toga prihvatiti, ukoliko se to kosi sa principima i zakonima Makedonije", ocenjuje Rizaov.
Pitanje o strukturama koje se smatraju bliskim Fetulahu Gulenu otvorilo se pre tri godine, nakon neuspešnog pokušaja puča u Turskoj. Tada je turska agencija Anadolija objavila listu sedam škola, te firmi za za transport, trgovinu, zdravstvo i turizam za koje se verovalo da su bliske Gulenu, nekadašnjem bliskom saradniku, a sada protivniku predsednika Redžepa Taijpa Erdoana.
Institucije ne otkrivaju identitet ljudi koje Turska traži, ali potvrđuju da se zahtevi ne odnose na makedonske državljane.
Turski ministar odbrane Hulusi Akar prilikom njegove nedavne posete Skoplju rekao je da turske vlasti imaju i "imena nekih od važnjih ljudi" koje su predali institucijama i da je ubeđen da će u "narednim danima institucije u Severnoj Makedoniji preduzeti konkretne mere".
Bivši makedonski ministar unutrašnjih poslova Pavle Trajanov ocenjuje, međutim, kako teško da vlasti neke države, pa tako i Severne Makedonije u ovom slučaju, mogu postupati samo na osnovu nekakvog predatog spiska sa imenima.
"Naša vlada, Ministarstvo unutrašnjih poslova i sve druge institucije insistiraju na sudskoj proceduri i postupku, što znači da ako se za bilo koga u Turskoj vodi sudski postupak, postoji međunarodna poternica itd., onda su naši duži da odgovore u skladu sa međunarodnim konvencijama", navodi Trajanov.
I u avgustu 2016 godine, kada je VMRO DPMNE vodila državnu vladu, pojavile su se informacije da je Vlada donela odluku o zatvaranju turskih škola i organizacija povezanih sa Gulenom, ali to niko nije potvrdio zvanično. Deo organizacija tada su negirale bilo kakvu povezanost sa Gulenom.
- Šta se krije iza hapšenja turskih državljana na Kosovu?
- HRW zabrinut zbog hapšenja turskih državljana na Kosovu
Pre godinu dana, na Kosovu je uhapšeno i izručeno Turskoj šest turskih državljana, od kojih je jedan bio lekar, a ostali radnici "Mehmet Akif" škole koja je, veruje se, nadahnuta pokretom Hizmet.