Uličnim performansom i šetnjom centralnim ulicama Beograda nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Fond za humanitarno pravo (FHP) i Žene u crnom (ŽuC) obeležile su 20 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu, čija su tela skrivana u beogradskom naselju Batajnici.
Grupa aktivista je u Knez Mihailovoj ulici izvela performans „Batajnica 744: Zakopana istina“ i tom prilikom su zemljom zatrpali pano sa imenima kosovskih Albanaca iz masovne grobnice u beogradskom naselju Batajnica.
Staša Zajović, predsenica Žena u crnom, izjavila je da je tokom NATO bombardovanja 1999. godine celokupno stanovništvo bilo izloženo razaranju i nasilju, ali je, dodala je, albansko stanovništvo na Kosovu uz to bilo izloženo i etničkom čišćenju od strane režima Slobodana Miloševića.
„Jedan od zločina je bilo premeštanje leševa sa Kosova, a jedna od najvećih lokacija na kojoj su pronađeni leševi je Batajnica. Ovim simboličkim činom prekrivanja imena albanskih žrtava, poručujemo da želimo darazotkrijemo tu istinu koja je zakopana u ovoj i drugim masovnim grobnicama u Srbiji i da gradimo drugačiju kulturu sećanja“, rekla je Zajović okupljenim novinarima.
Marko Milosavljević, iz Inicijative mladih za ljudska prava, izjavio je da u Srbiji u poslednjih 20 godina postoji narativ kojim se prećutkuju masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu, jezeru Perućac i u Rudnici, te da se priznaju samo srpske žrtve
„Ovde imate više od 10 lokacija sa kojih su transportovane te žrtve, a sam broj od 744 posmrtna ostatka koji su iskopani samo desetak kilometara odavde, govore o tom zlu o kojem ne smemo da prestanemo da debatujemo. Na tome ćemo insistirati i pokušaćemo da edukujemo mlade ljude kako bi znali čitav kontekst rata na Kosovu i raspada bivše Jugoslavije“, izjavio je Milosavljević.
Nakon performansa, usledila je šetnja do platoa Narodne skupštine Srbije, a čitav događaj obezbeđivala je policija. Incidenata nije bilo.
Organizacije zahtevaju da država Srbija popiše sve žrtve rata na Kosovu, da se otkriju i saopšte podaci o nestalima tokom sukoba na Kosovu, te da se saopšte svi podaci o masovnim grobnicama u Srbiji u kojima se nalaze posmrtni ostaci osoba albanske nacionalnosti, kao i da se procesuiraju odgovorni za počinjene zločine i njihovo prikrivanje.
Takođe, zahtevi su i da Specijalni sud preduzme sve radnje u cilju procesuiranja odgovornih za zločine počinjene nad osobama albanske nacionalnosti i da počinioci zločina budu adekvatno kažnjeni.
Beograd: Sećanje na stradale albanske civile sa Kosova
Među zahtevima su i izgradnja spomenika žrtvama u Batajnici, kao i da se prestane sa slavljenjem osuđenih ratnih zločinaca i prekine sa praksom njihovog povratka u institucije.
Tri organizacije podsećaju da je albansko civilno stanovništvo na Kosovu bilo izloženo, osim NATO bombardovanja, i kampanji zločina od strane režima predsednika tadašnje Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.
„Oružane formacije (MUP Srbije, Vojska Jugoslavije i paravojne jedinice) počinile su veliki niz zločina na Kosovu, koji su kulminirali tokom NATO intervencije. Zločin takođe predstavlja i premeštanje tela ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice po Srbiji. Pre nego što su prevezena u Batajnicu, tela ubijenih Albanaca bila su zakopana u primarne masovne grobnice na Kosovu“, navodi se u saopštenju YIHR, FHP i ŽuC.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šetnjom protiv rehabilitacije za zločine na Kosovu
Od 2001. do danas, na teritoriji Republike Srbije na četiri lokacije su otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila stradalih van oružane borbe.
U batajničkim masovnim grobnicama otkriveni su posmrtni ostaci 744 kosovska Albanca stradalih na Kosovu od 24. marta do 22. maja 1999. godine.