Dvadeset šesta godišnjica otmice putnika iz voza u Štrpcima obeležava se u Prijepolju u organizaciji opštine Prijepolje, Islamske zajednice u Srbiji i Bošnjačke kulturne zajednice.
Članove devet porodica ubijenih iz Prijepolja primio je predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović sa saradnicima rekavši da lokalna samouprava nema ingerencije da rešava ovakav slučaj. „Zato upućujem snažan apel svim nadležnim institucijama u BiH i Srbiji da se u potpunosti rasvetli i istraži zločin u Štrpcima, da se počinioci privedu pravdi i svi oni koji su zaslužili neka ih stigne kazna“, rekao je Zindović.
Žene u crnom na obeležavanju zločina u Štrpcima
Komemorativna akademija „Štrpci bez mezara“, u organizaciji Bošnjačke kulturne zajednice (BKZ)i Medžlisa islamske zajednice u Prijepolju, održana je u Domu kulture.
Nakon održanog skupa organizovan je mimohod ćutnje kroz grad do spomeničkog kompleksa „Štrpci“ u Šarampovu. Na belom mermernom kamenu u obliku tradicionalnog muslimanskog nadgrobnog spomenika nišana ispisana je poruka „Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 1993. godinu i stanicu Štrpci odustao je od budućnosti“. Cveće i vence na spomenički kompleks pored porodica žrtava položila je i delegacija opštine Prijepolja, Novog Pazara, BKZ, Žena u crnom i Fonda za humanitarno pravo.
"Razočaran sam. Za zločin za koji se od prvog dana znalo ko je kriv ništa nije urađeno", kaže Nail Kajević, čijeg su brata Niazima zajedno sa još dvadesetoro putnika oteli srpski paramilitarci "Osvetnici", a potom ih mučili i poubijali, na današnji dan pre 26 godina.
Pred spomenikom u Štrpcima
Žrtve su otete iz voza u mestu Štrpci, na jugozapadu Srbije na granici sa Bosnom i Hercegovinom 1993. godine.
Činjenica da 26 godina nije potpuno rasvetljen ovaj ratni zločin za našeg sagovornika je potvrda nespremnosti države da počinioce kazni, te dokaz da se oni koji su danas na vlasti u Srbiji, a bili su u političkom vrhu i kada je zločin počinjen 1993. godine, nisu promenili.
"Više ne mogu verovati da je bilo šta dosada urađeno u dobroj nameri. Uglavnom su to bili neki pritisci ili politička trgovina. Sve je rađeno pred izbore, kad su trebali glasovi političarima. Uvek se nešto vagalo. Potom se pravda zaustavi i tu onda mnogo više uticaja ima politika. I ako je to interes političara onda pravda odradi svoj deo posla, ako nije onda se ovako dugo čeka", priča Nail Kajević.
Pripadnici paravojne formacije "Osvetnici", predvođeni Milanom Lukićem i Nebojšom Ranisavljevićem, iz voza 671 na pruzi Beograd – Bar u mestu Štrpci, oteli su dvadeset putnika nesrpske nacionalnosti, građana tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, koje su potom ubili kod Višegradske Banje, na teritoriji Bosne i Hercegovine (BiH).
Ubijeni su bili su iz Prijepolja, Bjelog Polja, Beograda i Podgorice. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina.
Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, oko 70 kilometara severno od mesta otmice, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru godinu dana kasnije (2010.), dok se za ostalim žrtvama i dalje traga.
Milan Lukić pravosnažno je osuđen za ratne zločine u Višegradu u BiH na doživotnu zatvorsku kaznu pred Tribunalom za ratne zločine u Hagu, 2012. godine.
Za ovaj zločin do sada su pravosnažno osuđeni Nebojša Ranisavljević i Mićo Jovičić. Nebojša Ranisavljević je pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) 2003. godine na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.
Mićo Jovičić, protiv koga je vođen postupak pred Sudom BiH, priznao je krivicu i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.
Za zločin u Štrpcima pred Sudom BiH u toku je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) i Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi.
Nakon tri godine čekanja u oktobru prošle godine Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je optužnicu protiv petorice pripadnika Višegradske brigade VRS (Gojka Lukića, Ljubiše Vasiljevića, Duška Vasiljevića, Jovana Lipovca i Dragane Đekić) za zločin koji je počinjen u Štrpcima.
Ivana Žanić, direktorka Pravnog programa nevladinog Fonda za humanitarno pravo, podseća da je početak glavnog pretresa bio zakazan za januar ove godine, ali da je odložen zbog bolesti jednog od optuženih.
"Sledeći glavni pretres je zakazan za 4. mart. To će biti prvo suđenje u Srbiji za zločin koji je počinjen u Štrpcima", kaže Žanić.
Ono što se nije promenilo je da članovi porodica žrtava zločina u Štrpcima, zbog zakonskog okvira u Srbiji, još uvek nemaju status civilnih žrtva rata.
"Oni nisu oteti na teritoriji Srbije, a takođe država Srbija Vojsku Republike Srpske ne percipira kao neprijateljsku vojsku. Zbog toga porodice žrtava ne mogu da ostvare status civilnih žrtva rata. Ono što je naročito zabrinjavajuće je da je trenutno u izradi Nacrt zakona o boračko invalidskoj zaštiti, koji je po zamisli trebalo da unapredi i prava civilnih žrtava rata. Međutim, sadašnji nacrt zakona to nije učinio, već su zadržane sve odredbe iz starog zakona, tako da porodice otetih u Štrpcima, kao ni porodice ubijenih Sjeverinaca (oktobra 1992. godine iz autobusa je oteto i ubijeno 16 Bošnjaka, prim. aut.) neće moći da ostvare status civilnih žrtva rata", naglašava Žanić i dodaje da je Fond za humanitarno pravo uputio predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, o čemu se još čeka odluka.