Rusija je pozvala Huana Guaida, opozicionog vođu koga je pedesetak zemalja priznalo kao prelaznog predsednika Venecuele, da razgovara sa osporavanim predsednikom Nikolasom Madurom o nesuglasicma oko isporuke humanitarne pomoći.
"Ima predloga na stolu u okviru mehanizma Montevidea koji predlaže inkluzivan dijalog svih političkih snaga u Venecueli. Nadamo se da će šef opozicije Guaido odgovoriti na njih", rekao je šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov.
Lavrov je rekao da rezultati mogu da se postignu samo kroz dijalog i kompromis i da bi svaka primena sile samo pogoršala problem. On je izrazio nadu da će oprez prevladati.
Hiljade pristalica opozicije u Venecueli sprema se da krene na granice da bi omogućili ulaz humanitarne pomoći koju su poslali SAD i Brazil i koja je uskladištena na granicama zemlje. Vojska verna predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru je saopštila da je rešena da ih u tome spreči.
Ulazak pomoći iz SAD-a je vrlo osetljiva tema u Venecueli, iako je zemlja pogođena nestašicama zbog kojih je, prema podacima UN-a, iz nje otišlo više od dva miliona građana od 2015.
Maduro u humanitarnoj pomoći vidi uvod u američku vojnu intervencije i optužuje Vašington da je odgovoran za nestašice zbog sankcija koje je uveo.
Maduro je danas objavio da će stići 300 tona lekova kupljenih od Rusije, saveznika vlasti u Karakasu, pored 933 tona kupljenih nedavno od Kine, Rusije i Kube.
Guaido se krajem januara proglasio za privremenog predsednika.
Maduro je preuzeo dužnost 2013. nakon smrti Uge Čaveza. On je u januaru položio zakletvu za drugi mandat nakon izbora održanih u maju 2018. godine, koji su bili narušeni bojkotom opozicije i široko rasprostranjenim tvrdnjama o nameštanju glasova.
Venecuela je bila u ekonomskom slobodnom padu. Hiperinflacija, nestašice struje i osnovnih namirnica doveli su da milioni ljudi napuštaju ovu južnoameričku državu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kako je Venecuela podijelila svijet?