Dok u selu Donje Međurovo kod Niša, oko 250 kilometara južno od Beograda, na mestu na kome je pre tri dana stradalo petoro ljudi, a tridesetoro povređeno u sudaru voza i autobusa, počinje postavljanje odgovarajuće zaštite, nagomilavaju se pitanja.
U Srbiji je zbog nedostatka novca, samo 500 od ukupno 2000 pružnih prelaza, opremljeno savremenom signalizacijom i rampama, navodi profesor beogradskog Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić.
Takođe, doda je i da se u Srbiji 2017. godine dogodile 253 železničke nesreće u kojima je poginulo 30, a povređeno 55 osoba, a u celoj Evropskoj uniji na pružnim prelazima godišnje prosečno strada oko 400 ljudi.
Da bi se u Evropi predupredile ovakve nesreće i smanjio broj stradalih, uvedeni su najsavremeniji elektronski bezbednosni sistemi, koji pre nailaska vozova automatski spuštaju rampe, a učesnike u saobraćaju zvučnim i svetlosnim signalima upozoravaju na njegov dolazak.
"U Srbiji to nije tako", podvlači Vujanić.
"Pošto su savremeni bezbednosni sistemi skupi i naša železnica za to nema sredstava, onda mora da ima bar zvučno i svetlosno obaveštavanje, jer je nedopustivo da pružni prelaz bude obeležen samo znakom Andrejin krst, što je bio slučaj i sa prelazom u Nišu. To bi bilo isto kao da napravimo most preko reke bez ikakve ograde i da samo pešacima napišemo obaveštenje da paze da ne padnu u vodu jer most nema ogradu", kaže Vujanić.
Meštani koji žive u blizini kobnom prelaza preko pruge i ranije su pisali peticije i tražili zaštitu za ovo mesto. Bezuspešno.
Pročitajte i ovo: Blokada pruge zbog nesreće u MeđurovuGrađani Niša su na nedeljnom protestu nakon nesreće tražili da se na pružni prelaz postavi rampa. Međutim kako za RSE kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, u Srbiji ni ona nije prepreka za nesavesne učesnike u saobraćaju.
"Moramo da priznamo da je rampa kao sredstvo obezbeđenja pružnog prelaza u Srbiji potpuno obesmišljena. Imate spuštene rampe koje automobili, kamioni i autobusi obilaze i prolaze, imate podignute rampe pored kojih vozovi prolaze iako to ne bi smeli. Dakle, potpuno smo obesmislili rampe i bojim se da insistiranjem na postavljanju rampi nećemo mnogo unaprediti bezbednost saobraćaja", kaže Okanović i dodaje da je neophodno mnogo više raditi na podizanju svesti učesnika u saobraćaju o potrebi strogog poštovanja propisa i strožijem kažnjavanju onih koji krše pravila.
Tragedija kod Niša, kao i lančani sudari koji su se nedavno dogodili na auto putu Beograd - Niš kod Jagodine sa velikim brojem nastradalih i povređenih nametnuli su i pitanje ima li država odgovarajuće resurse i protokole za reagovanje u takvim situacijama.
Damir Okanović tvrdi da nema i da se u takvim situacijama povređeni samo mogu nadati da uz mnogo sreće na vreme stignu do najbliže bolnice.
"Nemamo helikopterski transport, nemamo razrađen sistem reagovanja u masovnim nesrećama i ukoliko se ovakva tragedija dogodi u nekom udaljenijem mestu pitanje je koliko će biti stradalih", kaže Okanović.
Okanović: Sreća u nesreći je što se dogodila na 10 minuta vožnje od Niša, grada koji ima Klinički centar i Zavod za hitnu medicinsku pomoć.
Po njegovim rečima, udes kod Niša je klasičan primer masovne saobraćajne nesreće sa velikim brojem povređenih.
"Sreća u nesreći je što se dogodila na 10 minuta vožnje od Niša, grada koji ima Klinički centar i Zavod za hitnu medicinsku pomoć sa relativno velikim brojem ekipa, ali zamislite šta bi bilo se dogodila, recimo, na teritoriji Kučeva ili na teritoriji Nove Varoši gde ili nema ekipa Hitne pomoći ili ih ima ili ih ima veoma malo, gde je najbliža bolnica prilično daleko, a da ne govorimo o udaljenosti Kliničkog centra", kaže naš sagovornik.
Šefa sekcije za saobraćajne poslove Železnica Srbije u Nišu Miša Marić, izjavio je novinarki RSE Dragani Cvetković da je, po železničkim propisima, odmah nakon nesreće u petak na tom prelazu uvedeno dežurstvo.
"Na žalost i ova tragedija je pokazala da nikakvi dežurni železničari i nikakva signalna obeležja ne mogu da sačuvaju ljudske živote ukoliko se u saobraćaju ne postupa po propisima i ne poštuje železnička i drumska signalizacija", kazao je Marić.
Profesor Vujanić smatra da su pored zastarele infrastrukture i signalizacije, zastarela i pravila koja se primenjuju u železničkom saobraćaju.
"Slažem se da je to po železničkim propisima, ali ne mogu da se složim da su ta pravila dobra. Ona su doneta možda i pre 50 godina. Pravila bezbednosti saobraćaja u srpskim železnicama nisu inovirana, a mislim da nisu u potpunosti ni ispoštovana", kaže Vujanić i dodaje da bi Železnica Srbije trebala hitno da ograniči brzinu vozova na ovakvim prelazima na 20 kilometara na sat.
Aleksandar Ždrale, predsednik niške Opštine Palilula, potvrđuje da su građani strahovali od neobezbeđenog prelaza i pisali zehteve za njegovu modernizaciju, ali da su apeli ostali bez odgovora nadležnih državnih organa.
"Građani su nam se više puta obraćali i te zahteve smo prosleđivali nadležnim institucijama i čekali rešenje od njih jer opština nema ovlašćenje da postavlja barijere", kaže Ždrale.
Nakon nesreće Zorana Mihailović, ministarka građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja u Vladi Srbije izjavila je da očekuje da nadležni organi utvrde sve okolnosti udesa i istakla da je neophodan stalni rad na podizanju svesti vozača i poštovanju saobraćajnih pravila i propisa.