“Država ćuti, ali mi više nećemo ćutati”, poruka je roditelja nestalih beba koji su protestovali ispred zgrade Vlade Srbije u centru Beograda. Njih nekoliko desetina je sa protesta poručilo da od države traže informacije o sudbini svoje dece, braće i sestara – za koje veruju da su lažno proglašenim mrtvim na rođenju. Takođe, oni se protive nacrtu Zakona o nestalim bebama čiji ulazak u skupštinsku proceduru se godinama odlaže. Tvrde da to rešenje neće obezbediti širu istragu o sudbini nestale dece – već samo obeštećenje za srodnike.
Milica Kostić, koja je 1980. u porodilištu u Beogradu rodila zdrave bliznakinje, kaže da od države traži pravdu.
“Tražim krštenicu ili umrlicu za ćerku. Otpuštena sam iz bolnice nakon porođaja samo sa jednom ćerkom i to bez ikakvih informacija šta se dogodilo sa mojom drugom bebom. Sumnjam da je neko uzeo – doktori, sestre. Govorili su mi da se ne sekiram da sam mlada i da ću imati još dece. Nije mi jasno zašto ne mogu da dobijem nijedan dokument o tome šta joj se desilo. Samo papir tražim a posle ću da vidim šta dalje”, rekla je za Radio Slobodna Evropa Milica Kostić.
Supruga Milana Šljukića je 1981. u porodilištu u Beogradu rodila zdravo dete koje je proglašeno mrtvim. Dvadesetak godina posle toga, kaže nam Šljukić, pojavile su se sve snažnije sumnje da mu je sin bio živ i da je otet.
“Dobio sam poziv Vojnog odseka na kućnu adresu za njegovu regrutaciju. Otišao sam u Opštinu Savski venac i tražio izvod iz matične knjige rođenih – i dobio ga. Na izvodu sam dobio i matični broj svog deteta. Potom sam odlazio u policiju sa molbom da mi pomognu da nađem dete. Rekli su mi da je zastarelo, a pošto sam bio prilično uporan, na kraju su me izbacili”, rekao je Šljukić za RSE.
Vaš browser nepodržava HTML5
Protest u Beogradu: Gde su naše bebe?
Istovremeno, Savet Evrope (SE), međunarodna organizacija čija je svrha ostvarivanje osnovnih ličnih i demokratskih prava i sloboda, već godinama traži od vlasti u Srbiji da usvoji zakon kojim bi se uspostavio mehanizam za pojedinačna obeštećenja svim roditeljima čije su bebe nestale iz porodilišta u Srbiji.
Marta ove godine, pre devet meseci, ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da očekuje da će Nacrt zakona o nestalim bebama ući u skupštinsku proceduru i da će pred poslanicima biti narednih meseci. Suština će mu biti, rekla je tada Kuburović, novčana naknada – ukoliko ne može da se utvrdi status deteta za koje se pretpostavlja da je nestalo u porodilištu.
Više od dve hiljade roditelja, okupljenih u udruženjima, traži istinu o bebama rođenim pre dve, tri i više decenija jer ni tela dece, ni prateću dokumentaciju, posebno umrlice, mnogi od njih nikada nisu dobili.
U potrazi tokom koje su prešli sve stepenice (od pogrebnih preduzeća do bolnica u kojima su deca rođena), uspeli su da pribave deo dokumenata koji svedoče o krupnim propustima i nelogičnostima u zavođenju statusa beba koje su navodno umrle posle rođenja ili su bile mrtvorođene.
Jedna od njih je Zorica Jovanović, koja je 2013. pred Evropskim sudom za ljudska prava dobila spor protiv Srbije, jer tri decenije nije dobila odgovor na pitanje šta se desilo bebi za koju joj je u ćuprijskom porodilištu rečeno da je umrla dan nakon rođenja. Majci nije dozvoljeno da vidi telo, a nije bilo ni umrlice.
U maju 2018. potvrđena je i presuda kikindskog suda Bogdanu Janjiću, koji je pravdu na sudu zatražio jer nikada nije dobio nikakve informacije o sudbini deteta koje je nestalo iz porodilišta. Dodeljena mu je odšteta od 10.000 evra – što je istovetno presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. u korist Zorice Jovanović protiv Srbije.