Generalni sekretar Ujedinjenih nacija vraća se danas u Poljsku, na svetske pregovore o klimi, da bi pozvao zemlje - učesnice da se sporazumeju o tome, dok posmatrači procenjuju da bi se sastanak mogao da se završi bez dogovora.
Šef UN Antonio Gutereš je prošle sedmice otvorio te pregovore, rekavši svetskim liderima da ozbiljno shvate opasnost od zagrevanja klime što je "najvažnije pitanje s kojim se suočavamo". Međutim, kada je dvonedeljni sastanak prešao iz tehničke u političku fazu, a ministri počeli pregovore, grupe koje vode kampanju su upozorile na rizik od neuspeha u Katovicama.
Hardžit Sing iz "Ekšneid internešnela" je rekao da glavnu reč vode SAD, Australija i Japan, dok je Evropska unija "samo posmatrač".
"Mora nastupiti neko novo rukovodstvo", rekla je Vanesa Peres-Sirera iz grupe za zaštitu prirode WWF. "Ne možemo priuštiti da izgubimo jednu od dvanaest godina koje su nam preostale" pre no što pogoršanje klime na Zemlji postane, kako se tvrdi, nepodnošljivo.
Jedan nedavni naučni izveštaj tela koje ima podršku UN ukazuje da se prosečno zagrevanje klime u svetu može zaustaviti na 1,5 stepena Celzijusa samo ako se preduzme hitna akcija, do 2030. godine, uz radikalno smanjenje upotrebe fosilnih goriva - nafte, gasa i uglja.
Podrška koju bi tom izveštaju dao panel o klimatskim promenama koji zaseda u Katovicama, postala je glavno pitanje tog skupa, dok su se Sjedinjene Države, Rusija, Saudijska Arabija i Kuvajt suprotstavili tom izveštaju.
Žan-Paskal Ipersel, bivši zamenik predsedavajućeg tog panela, rekao je da je irelevantno da li zemlje veruju u zaključke tog izveštaja ili ne, jer je nauka jasna: "Niko, čak ni takozvane supersile, ne može pregovarati sa zakonima fizike", rekao je on. Ipersel je rekao da u završnom tekstu konferencije u Katovicama treba da se potvrdi 1,5 stepen kao cilj zaustavljanja zagrevanja klime, tim pre što je taj cilj već u Pariskom sporazumu o klimi iz 2015. godine.
Siromašne zemlje žele i da u Katovicama dobiju potvrdu o finansijskoj podršci za suzbijanje klimatskih promjena. Treći cilj pregovora je da se države čvrsto obavežu na ambiciozniji rad u naredne dve godine, iako nema ničeg preciznog šta bi to bilo. U prvi plan je došao predlog Poljske da države podrže "pravičnu tranziciju" zaposlenih u industriji fosilnih goriva kojoj preti zatvaranje kojim se želi smanjenje proizvodnje štetnih gasova. Nemačka ministarka za životnu sredinu, Svenja Šulce, izjavila je novinarima da je njena zemlja odlučna da ukine korišćenje uglja, za šta tek treba da se utvrdi datum. U osvrtu na protekle proteste u Francuskoj povodom cene goriva, Šulce se usprotivila da države silom sprovode mere, jer u tom slučaju, kako je rekla, javnu podršku gube "brže nego što se može izgovoriti 'zaštita klime', a i zato što tada ljudi oblače žute prsluke".