Normalizacija odnosa između Prištine i Beograda veoma je važan i neophodan posao, izjavila je Dorotea Gizelman, zamenica šefa misije u Ambasadi Nemačke u Srbiji.
„Veoma smo zabrinuti poslednjim razvojem događaja i nadamo se što skorijem povratku dijalogu. Važno je da strane budu konstruktivne i ostanu angažovane u traženju održivog i prihvatljivog rešenja za sve i u najboljem interesu građana. Sa druge strane, da se odupru uvođenju mera koje mogu zakomplikovati situaciju. Obe strane treba da poštuju dogovorene obaveze i sporazume. Cilj je bio da se pokrene dijalog o svim otvorenim pitanjima iz verovatno najvažnijeg dogovora Beograda i Prištine do sada, Briselskog sporazuma iz aprila 2013,“ rekla je Gizelman.
Ona je na panelu u Beogradu povodom pet godina od Briselskog sporazuma, u organizaciji portala European Western Balkans, rekla da je u teškim vremenima dijalog najvažniji.
Učesnica konferencije, Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev iz Severne Mitrovice, ocenila je da je primetno da se od jeseni promenio narativ o kosovskom pitanju, da se govori o finalnoj fazi razgovora i obavezujućem sporazumu, i upitala Evropsku uniju.
„Kako smo odjednom došli u fazu potpisivanja krajnjeg sporazuma, ako su razgovori prekinuti? Koji su kriterijumi definisani za ulazak u finalnu fazu dijaloga i potpisivanje obavezuućeg dokumenta, ako je sada ponašanje dve delegacije na ivici rata. I najvažnije, šta je sadržina tog sporazuma o kom se razgovara, a niko o njenu ništa ne zna? Od koga su delagacije Prištine i Beograda, uključujući i kancelariju predstavnice Evropske unije Federike Mogeini, dobile mandat da zastupaju ideje etničke podele ili razmene teritorija“, rekla je Tatjana Lazarević.
Donika Emini, iz Kosovskog centra za bezbednosne studije, rekla je da se 81 odsto građana Kosova izjasnilo protiv razmene teritorija ili podele, i ocenila da je od najveće važnosti rešiti sudbinu nestalih osoba.
„Zatvaranje ratnog poglavlja najbitnije je za normalizaciju odnosa. Međutim, Evropska unija nije insistirala na primeni briselskog dogovora. Ako nema implementacije potrebne su sankcije. Ali sada EU ima svoje probleme, nema entuzijazma, i trebalo bi pronaći nova rešenja. Razmena teritorije je nezamisliva jer bi se onda stvorio etnički čist prostor, pa se postavlja pitanje šta bi se, na primer, desilo sa kosovskim Srbima koji žive van severa Kosova,“ istakla je Emini.
Učesnici panela zaključili su da ni Priština ni Beograd ne poštuju Briselski sporazum i da je najpre potreban uticaj Evropske unije na Srbiju i Kosovo da se uspostavi vladavina prava.