Troje nastavnika iz Srbije - Dragan Kuveljić učitelj iz Prijepolja, Tatjana Marković Topalović, nastavnica fizike iz Šapca i Katarina Veljković, nastavnica računarstva i informatike iz Kragujevca - pobednici su nacionalnog takmičenja u organizaciji udruženja "Živojin Mišić" i oni će u Dubaiju predstavljati Srbiju na takmičenju za najbolje nastavnike na svetu.
Odustao sam od tradicionalnih metoda nastave, sa đacima radim u opuštenoj atmosferi, priča o svom pristupu predavanju Dragan Kuveljić učitelj u Osnovnoj školi „Milosav Stiković“ iz Prijepolja, grada na jugozapadu Srbije.
Jedni grade zidove, drugi vetrenjače
„Učenici sede za okruglim stolovima i rade u timu na zadatu temu. Kada završe rad, na učioničkom trgu, velikom krugu na sredini učionice, razmenjuju iskustva. To bi bila neka vrsta elaborata. Bitno je da oni budu konstruktori sopstvenog znanja, jer znanje nije ono što je učenik čuo od učitelja, već šta je učenik radio, dok je to naučio“, objašnjava Kuveljić.
On smatra da deca treba da kažu svoja mišljenja i da se ona razlikuju, da im je apsolutno dozvoljeno da se suprostave i njemu kao nastavniku, uz dobru argumentaciju. Takođe je važno da bude što više interakcije i sasvim je prihvatljivo da tokom rada u učionici ne vlada tišina, već da se čuje žamor.
„Trudimo se da budemo u skladu sa vremenom, da se menjamo. Naša grupa je grupa 'Mašta' od 22 učenika, a ne odeljenje. Kad dunu vetrovi promena, jedni grade zidove a drugi vetrenjače. Mi smo vetrenjače, mi prihvatamo promene, zato što živimo u tiraniji vremena, u jednom društvu koje se menja, pa i mi se moramo menjati da ne bi ostali zatočeni u vremenu“, podvlači prijepoljski učitelj.
Sasvim je prihvatljivo da tokom rada u učionici ne vlada tišina, već da se čuje žamor: Dragan Kuveljić, učitelj
Učionice bez zidova
„Moramo menjati metode u radu, prilagođavati se promenama, na učioničkim prostorima treba intervenisati jer to zahtevaju i mlade generacije koje mi daju svakodnevnu inspiraciju“, pojašnjava Tatjana Marković Topalović, nastavnica fizike u srednjoj medicinskoj školi "Dr Andra Jovanović" u Šapcu, gradu udaljenom 80 kilometara zapadno od Beograda.
„Misija koju pokušavam da sprovedem u Srbiji je da su sva školska dvorišta zapravo laboratorije na otvorenom i da u tim proširenim laboratorijama na otvorenom, učenici mogu jako dobro i kvalitetno da prakticiraju prirodne nauke“, priča ova nastavnica, inače magistarka medicinske fizike i doktorand nastave fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Sva školska dvorišta su zapravo laboratorije na otvorenom: Tatjana Marković Topalović, nastavnica
Ona je i koautor "Parka nauke" u Šapcu 2013. i 2014. godine, prvog i jedinog te vrste u Srbiji i regionu. Park ima 27 instalacija u kojima se može savladati gradivo iz različitih predmeta na interaktivan način.
„Ne mislim da su nastavni planovi i programi loši, samo da treba menjati nastavnika i metode koje moramo prilagoditi deci koji su digitalni urođenici 21. veka,“ ističe Topalović, kandidatkinja za najboljeg nastavnika u svetu.
Virtuelna učionica
„Učenici bi trebali da budu voditelji sticanja znanja, da mi kao nastavnici ne budemo samo puki predavači već da zajedno sa učenicima budemo istraživači, da im budemo mentori i to je i moja ideja koja treba u našem obrazovanju.“
Tim rečima Katarina Veljković, profesorka informatike u Prvoj gimnaziji u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji, objašnjava šta je nju nominovalo za titulu najboljeg nastavnika na svetu. Ona je zajedno sa svojim učenicima kreirala "virtuelnu učionicu".
„To je ustvari prostor gde zajedno sa učenicima postavljam zadatke, koji nisu baš tipični, klasični. Učenici te zadatke mogu da reše na potpuno drugačiji način. Da učenici dolaze do različitih rešenja i da razumeju da jedan problem može da se reši na više načina“, kaže Veljković.
Ona dodaje da učenici imaju slobodu i da nastava informatike na njenim časovima može da se shvati i kao jedna vrsta ozbiljne igre:
„Učenici su sve vreme u toj virtuelnoj učionici na internetu, oni komuniciraju sa svojim drugarima, kad uče mogu to da podele sa drugima, da pitaju druge, da zajedno ocenjuju jedni druge.“
Informatika može da se shvati i kao jedna vrsta ozbiljne igre: Katarina Veljković, profesorka
Sa još pet učenika Prve kragujevačke gimnazije ova profesorka informatike osmislila je "pametne košnice", ramove za pčelinje košnice sa senzorima.
Ko će biti proglašen za najboljeg nastavnika na svetu, znaće se krajem godine, kada je zakazano proglašenje pobednika u Dubaiju. Pobedniku će pored prestižnog priznanja pripasti i novčana nagrada od milion dolara, koju će morati da iskoristi na unapređenje obrazovanja u svojoj sredini. Takmičenje je u okviru projekta „National Teacher Prize“ koji je deo projekta „Global Teacher Prize“, koji organizuje Varkey fondacija.
Kriterijumi koje su kandidati morali da ispune, a koje propisuje organizator „Globa Teacher Prize“ za ovu godinu, bili su – upotreba efektivnih nastavnih praksi koje utiču na kvalitet obrazovanja na globalnom nivou, upotreba inovativnog nastavnog programa koji je inspirisan metodama koje rešavaju nove izazove u budućnosti, lična postignuća, uticaj na zajednicu, razvijanje učenika kao građanina sveta, prepoznavanje njihovog rada od zajednice.