Ruska državna korporacija za atomsku energiju Rosatom, poznata po izgradnji nuklearnih elektrana, koja je 3. septembra na konferenciji u Privrednoj komori Srbije u Beogradu predstavila plan nastupa na tržištu Srbije, ne otkriva mnogo detalja o mogućoj saradnji sa preduzećima u Srbiji.
Mađarskoj je bilo potrebno više godina da za izgradnju nuklearne elektrane Pakš u saradnji sa Rosatom-om dobije dozvolu Evropske unije, dok Bugarska za obnovu nuklearne elektrane Belene i dalje čeka saglasnost Brisela.
Dolazak delegacije Rosatom-a u Srbiju, nepuna četiri meseca nakon što su u maju 2018. u Sočiju u Rusiji ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i generalni direktor ruske državne korporacije Rosatom Aleksej Lihačov, u okviru sajma Atomexpo, potpisali dokument o principima rusko-srpske saradnje u oblasti nuklearne energije u mirnodopske svrhe, samo je prvi korak u toj saradnji, navodi Popović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Popović i Arsejev o nastupu Rosatoma u Srbiji
"Siguran sam da će ova saradnja sa Rosatom-om u budućnosti doneti mnogo novih šansi i mnogo novih radnih mesta za srpsku privredu samo treba što više raditi što više se povezivati, jer ogromne su godišnje investicije Rosatom-a", izjavio je ministar Popović i dodao da su mašinogradnja, elektrotehnika, IT industrija, medicina i poljoprivreda među ključnim oblastima za saradnju.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) koliki obim investicija očekuje, Popović ne daje konkretan odgovor:
„Posle desetina godina kada nije bilo kontakata između Rosatom-a i preduzeća iz Srbije, naučno-istraživačkih institucija, rano je još govoriti o investicijama. Važno je da je uspostavljen prvi kontakt.“
Detalje buduće saradnje ne otkriva ni zamenik direktora Odeljenja za razvoj i međunarodno preduzetništvo Rosatom-a Boris Arsejev, osim da je Rosatom spreman da Srbiji ponudi “više od energetike”.
“U prvom redu reč je o razvoju naučnog i inovativnog potencijala Srbije i rešenjima u oblasti nuklearne medicine. Mi razvijamo i alternativne pravce energetike, obnovljive izvore energije”, kaže Arsejev.
Pre nego u primeni nuklearne energije u medicini i poljoprivredi, ruski Rosatom poznat je po izgradnji nuklearnih elektrana.
U junu 2018. bugarski parlament odobrio je plan obnove nuklearne elektrane Belene, pet godina nakon što je projekat obustavljen
Upravo na takvim projektima Rosatom radi u Bugarskoj i Mađarskoj. Zbog pravila Evropske unije, međutim, realizacija ovih projekata nije privedena kraju iako su temelji saradnje sa bugarskim i mađarskim vlastima postavljeni pre više godina.
U junu 2018. bugarski parlament odobrio je plan obnove nuklearne elektrane Belene, pet godina nakon što je projekat obustavljen 2012. godine zbog finansijskih problema i zabrinutosti Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da će se kroz taj projekat povećati energetska zavisnost Bugarske od Rusije.
“Projekat veka”, kako je premijer Mađarske Viktor Orban nazvao plan proširenja nuklearne elektrane Pakš u Mađarskoj u saradnji sa ruskom korporacijom Rosatom dogovoren je 2014. godine tokom posete Orbana Rusiji. Putin i Orban su u januaru 2014. potpisali sporazum o izgradnji dva nova bloka nuklearne elektrane Pakš, a ruska strana ponudila je tada da pokrije 10 od 12,5 milijardi evra, kolika je ukupna vrednost projekta i to kroz kredit iz Rusije.
Putin i Orban su u januaru 2014. potpisali sporazum o izgradnji dva nova bloka nuklearne elektrane Pakš
Zeleno svetlo Evropske unije za proširenje nuklearne elektrane Pakš u Mađarskoj, u saradnji sa ruskom korporacijom Rosatom, stiglo je tek u martu 2017.
Arsejev u Beogradu nije želeo da komentariše ova dva projekta.
Rosatom je konkurisao i za projekat izgradnje dva reaktora nuklearne elektrane “Dukovani” na jugoistoku Češke Republike, vredan najmanje 10-12 milijardi američkih dolara.
Rosatom je, kako stoji na zvaničnom sajtu, prisutan u 44 države širom sveta, od toga u 16 država u Evropi, dok je ukupna vrednost projekata u 2016. godini iznosila 133 milijarde američkih dolara.
Prema pisanju lista The Economist iz avgusta 2018. godine, Rusija se kao lider u izgradnji i izvozu nuklearnih elektrana nametnula prepoznavši potencijal da uđe na tržišta koja je Zapad takoreći „zapostavio“. To su, pre svega, zemlje koje nisu u savezu ni sa Ruskom Federacijom, ni sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Kako za The Economist objašnjava Stefan Solženjicin, energetika je oduvek bila stub ruske spoljne politike, a što se energenata tiče, to su do sada bili nafta i gas. "Izvoz nuklearnih elektrana je možda osetljiviji, ali i mnogo unosniji posao“, zaključuje Solženjicin.
U aprilu 2018. Rosatom je započeo izgradnju prve nuklearne elektrane u Turskoj, vredne 20 milijardi američkih dolara, čiji će prvi reaktor biti završen 2023. godine. Desetine drugih su takođe u fazi izgradnje, uključujući nuklearne elektrane u Bangladešu, Indiji i Egiptu.