Ceremonija odavanja pošte žrtvama sovjetske invazije Čehoslovačke 1968. pretvorila se danas u Pragu u demonstracije protiv premijera Češke Andreja Babiša.
Više stotina ljudi izviždalo je Babiša koji je predvodio cermoniju ispred zgrade češkog javnog radio servisa u centru glavnog grada Češke, na mestu borbe između nenaoružanih civila i trupa predvođenih Sovjetskim Savezom 1968. godine, u kojoj je 17 ljudi poginulo, navodi agencija AP.
Milijarder Babiš je kontroverzna ličnost zbog dogovora o podeli vlasti s Komunističkom partijom, a suočava se i sa optužbama za prevare, dodaje agencija.
Vojnici nekadašnjeg Varšavskog pakta, na čijem je čelu bio Sovjetski Savez, započeli su 20. avgusta 1968. godine invaziju na Čehoslovačku kako bi zaustavili takozvano "Praško proleće" - liberalne reforme koje je pokrenula reformistička struja vladajućih čehoslovačkih komunista zalažući se za “socijalizam sa ljudskim licem”.
Oko 200.000 vojnika zauzelo je sve značajne punktove u zemlji, čime je ugušen pokušaj Komunističke partije ČSSR sa Aleksandrom Dubčekom na čelu da reformiše sistem.
Ovom okupacijom ustoličen je princip "ograničenog suvereniteta" istočnoevropskih komunističkih zemalja.
Godine 1990. na centralnom gradskom trgu u Pragu 100.000 ljudi prvi put je slobodno obeležilo godišnjicu invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku.
Evrospki političari naglašavaju da ova godišnjica takođe ukazuje na važnost očuvanja slobode i demokratije na kontinentu koji se suočava sa novim talasom autoritarizma u istočnoj Evropi i sve agresivnijom Rusijom.
Vladimir Hanzel, koji je u vreme invazije imao 17 godina a kasnije bio lični sekretar prvom postkomunističkom predsedniku Vaclavu Havela, kazao je za Rojters da po prvi put od 1989. češki komunisti imaju politički uticaj.
U julu je Komunistička partija podržala Babišovu maninsku vladu da bude izabrana.
“To je danas jedan od veliki paradoksa…komunisti ponovo dobijaju na značaju a ljudi ne mare za to”, dodaje Hanzel.
Istovremeno, Babiš je rekao za Rojters krajem jula da su današnji komunisti demokratska partija i da nijedan strani partner nije postavljao pitanje zbog njihove podrške njegovoj vladi. On je dodao da proruske partije neće uticati na njega.
Ova godišnjica pada u vreme kada raste zabrinutost u Briselu i drugim zapadnim prestonicama o otpornosti demokratije u postkomunističkim zemljama. Učestale su kritike pravosudnih reformi u Poljskoj i Rumuniji te ograničenja medijskih sloboda u Mađarskoj.
Tim povodom veteran evropske politike, bivši belgijski premijer Gi Verhofstad je napisao na Tviteru: “Pre 50 godina, Crvena armija je skršila nade Čeha i Slobaka koji su težili slobodi i demokratiji. Evropljani se sada moraju ujediniti i odbaciti novi talas uticaja autoritarizma koji ponovo podriva naša društva”.
Iako većina Čeha i Slovaka gleda sa podozrenjem na jačanje uticaja Rusije, pojedini političari se zalažu za jačanje veza, u najmanju ruku ekonomskih, sa Moskvom.
Češki predsednik Miloš Zeman često kritikuje sankcije EU prema Moskvi, iako češka obaveštajna služba ukazuje na ruske špijunske aktivnosti u politici i ekonomiji.
“Rusi verovatno neće sada doći sa tenkovima, ali su prisutni u drugim oblicima. Oni misle da su velika imperija”, kazala je za Rojters Dana Kundrova, kustos izložbe fotografija od 21. avgusta 1968.