„Borba protiv antifašizma danas jeste stalno podsećanje na to šta sve može da postane čovek. I danas svaki put kada je slaba demokratija i kada je kriza, jačaju autoritarni režimi“, izjavio je osnivač Demokratske stranke Dragoljub Mićunović na trigini „Antifašizam u Srbiji“ koju su u Beogradu organizovali fondacija „Fridrih Ebert“ i Centar za demokratiju u susret 9. maju (Dan pobede nad fašizmom).
„Problem nacizma je takav da je zapanjio čovečanstvo u tome koliko je posrnulo, da čovek može na takav način da ubija i čini zlodela. Ono što danas imamo na sceni je povratak i najezda autoritarnih režima. Da li će oni biti fašistički? Mislim da ne ali će evolutivno da unište svaku mogućnost građana da koliko toliko upravljaju svojom sudbinom“, kaže demokrata Dragoljub Mićunović, koji se, mada tada kao dete, takođe dobro seća rata.
Da li je antifašizam u Srbiji brižljivo čuvana istorijska tekovina ili se godinama unazad relativizuje, postaje mrtvo slovo na papiru koje se samo formalno slavi u danima sećanja na velike istorijske događaje.
„Drugi svetski rat nam je toliko blizu da imamo lična sećanja, neki od nas, ili naši roditelji, dede...I valjda je ogromnoj većini jasno, koja je bila prava strana. Ko su bili, po američkim filmovima, gud bojs a ko su bili bed bojs. Čovek bi rekao da je to jasno ali nekima, izgleda nije. Ni ovoj našoj zemlji“, smatra književnik Ivan Ivanji koji je i sam tokom Drugog svetskog rata bio zatočenik logora u Aušvicu.
Istoričar Milan Ristović ocenjuje da javnost u Srbiji svedoči izvrtanju istorijskih činjenica i to ne samo u toj zemlji već u celoj Evropi. On smatra da je velika uloga u očuvanju antifašističke borbe i na političarima.
„Ne znam možda ja imam naivna shvatanja ali posao politike je i da, da kažemo, da ima neku vrstu pedagoškog da ukazuje na neke vrednosti koje su prave vrednosti. Ja ne vidim ni znake niti volju da se govori. Ta strašna selektivnost, to okretanje svega naglavce je nešto što po meni ima veoma loše posledice i to je deo jednog opšteg polpulističkog desno populističkog trenda koji vidimo oko nas, svuda oko nas i koji se prihvata“, naveo je Ristović.
Olga Manojlović Pintar, istoričarka Instituta za noviju istoriju Srbije, primećuje da je u raspravama o ovom istorijskom razdolju teško govoriti o antifašizmu, a ne govoriti o antikomunizmu:
„Čini se da su te dve teme veoma isprepitanje i veoma je jasno koliko ta opredeljenja prema komunizmu određuju percepciju i interpretaciju fašizma i antifašizma. To se vrlo jasno vidi, ne samo u našem društvu to je manje više prisutno u svim postsocijalističkim društvima.“
Pokušaji istorijskog revizionizma u Srbiji traju decenijama, zapravo od početka rata devedesetih, navode učesnici tribine.
Na skupu je rečeno da je krupna negativna promena bilo i usvojanje izmene Zakona kojim se izjednačavaju prava pripadnika četničkog i partizanskog pokreta u Skupštini Srbije 2004. godine.