Subotica, grad na severu Srbije, koji se nalazi migrantskoj ruti, područje je sa povećanim rizikom od trgovine ljudima. Najugroženiji su žene i deca - samohrane majke, osobe koje dolaze iz depriviranih porodica, kao i one koje primaju različite vrste socijalne pomoći.
Zato je Subotica formirala poseban tim za borbu protiv trgovine ljudima, a partner će joj u naredne dve godine biti beogradsko udruženje „Atina“, koje se 15 godina bavi ovim problemom, uz podršku nevladinog Međunarodnog komiteta spasa i američkog Stejt departmenta. Tim je formiran po nalogu Ministarstava unutrašnjih poslova i državne uprave i lokalne samouprave jer nova nacionalna strategija za suzbijanje ove vrste kriminala zahteva reorganizovanje i intenziviranje rada Radnih grupa.
U stvaranje akcionog plana tima uključeni su policija, sud i tužilaštvo, kao i civilni sektor i sve gradske institucije iz oblasti socijalne brige o građanima, kaže Ilija Đukanović, član grdaskog veća zadužen za socijalna pitanja.
Jelena Hrnjak iz Udruženja „Atina“ podvlači da su objekti trgovine ljudima uvek iz istih socijalnih kategorija.
„Predominantno, to su i dalje žene i deca. Posebno ima puno dece koja se nalaze u ovoj situaciji. Takođe, u opasnosti od trafikinga su i samohrane majke, osobe koje dolaze iz različitih depriviranih porodica, kao i one koje primaju različite vrste socijalne pomoći”, kaže ona.
Prošle godine zabeleženo je 50 slučajeva trafikinga, što je izvesno smanjenje zbog veće aktivnosti policije povodom pojave krijumčarenja migranata. Ali, kako navodi Jelena Hrnjak, ovaj problem ne treba posmatrati kroz brojeve.
„Kada uđete u priču samo jedne osobe, videćete koliko su se građani ogrešili o tu osobu, koliko se sistem ogrešio o nju. Iz tog jednog slučaja videćete koliko je ta situacija ozbiljna i zabrinjavajuća, i koliko treba da se radi da bi se pomoglo samo jednoj osobi“, podvlači Hrnjak.
Među trgovcima ljudima, prema njenim rečima, ima roditelja koji prodaju svoju decu, članova porodice, a takođe i osoba koje su bile poznate žrtvi, i imale odnos poverenja sa njom.
“Među trgovcima ima i poslodavaca koji su radno eksploatisali žrtve trafikinga. A što je najgore, kada čitam sudske izveštaje o presudama, vidim, to je moj lični utisak, da se te osobe uglavnom ne kaju zbog onog što su učinile“, rekla je Jelena Hrnjak.
Iako je svaki slučaj trafikinga priča za sebe, iza ovog društvenog problema stoji, kako se čini, zajednički uzrok.
„Na primer, jedna žena je postala žrtva trgovine ljudima zbog računa za struju koji nije imala da plati, i zatim je otišla u inostranstvo i dospela u situaciju da
postane žrtva trafikinga. Međutim, videćete i to da iza toga u stvari stoji jedno veliko siromaštvo koje je već ukorenjeno u našem društvu i koje dovodi do ovoga. Videćete jednu isključenost ljudi iz obrazovnog i zdravstvenog sistema i to su sve predispozicije koje ih dovode u situaciju da postanu žrtve“, navodi Jelena Hrnjak.