Država koristi poresku upravu da se obračuna sa nepoćudnim medijima, kažu Predrag Blagojević i Vitomitr Ognjanović, glavni urednik i direktor „Južnih vesti“, nezavisnog niškog portala, koji poreski inspektori češljaju već peti put u proteklih pet godina, iako nikada nisu pronašli ni najmanju nepravilnost.
Poslednja kontrola još je u toku i traje više od pet meseci. Pri ovim kontrolama inspektori koriste i metode zastrašivanja partnerskih firmi i dobavljača niškog portala, predstavljajući njegove poslenike kao saradnike stranih obaveštajnih službi.
Tako nad „Južnim vestima“ visi realna opasnost da ih partneri zbog zastrašivanja kojem su izloženi napuste, što bi „Južne vesti“ moglo dovesti do gašenja. Ne bi to bio prvi slučaj, dogodilo se to, po istom scenariju, i „Vranjskim novinama“, pre nekoliko meseci. A onda je premijerka Srbije lakonski rekla da se „Vranjske“ nisu snašle u tržišnoj utakmici.
Jedva smo uspeli da dogovorimo intervju u Nišu sa gospodinom Predragom Blagojevićem i Vitomirom Ognjanovićem, glavnim i odgovornim urednikom, odnosno, direktorom, „Južnih vesti“. Zašto smo to jedva uspeli? Zato što njih dvojica poslednjih pet meseci najviše vremena provode sa poreskom upravom.
RSE: Poreski inspektori od vas traže brdo dokumentacije, „češlja“ tu dokumentaciju već pet meseci, a period kontrole produžen je do 15. maja. Šta se sad dešava? Oni vas kontrolišu već pet godina, koliko se zna. Od kraja 2013. godine do sada nikada nije pronađena nijedna nepravilnost. Zašto ste onda stalno na meti poreske uprave?
Predrag Blagojević: Ja samo mogu da kažem da imam utisak da su inspektori ovde u redakciji češće nego novinari. Novinari su često preko dana na terenu, mislim da su inspektori ovde češće, pa mislim da bismo bez problema neke od njih mogli da angažujemo da rade za "Južne vesti" kao saradnici.
Imam utisak da su inspektori ovde u redakciji češće nego novinari: Predrag Blagojević
RSE: Dakle, vi ste upoznali gotovo celu poresku upravu Niša. Koliko poreskih inspektora sad radi na vama?
Vitomir Ognjanović: Pa, konkretno na nama i našim partnerima, ukupno devet entiteta ima, pretpostavljamo da radi 14-15 poreskih inspektora, ali sumnjam da 15 inspektora u ovako malim firmama može da bude bilo kakav javni interes. Zbog njihovog ponašanja, pre svega u ovoj poslednjoj kontroli, mislim da je pozadina svega toga neki politički obračun kroz legalne kanale. Država koristi poresku upravu da se obračuna sa neistomišljenicima.
I u tom kontekstu, naših osam partnera deo su neke objedinjene šire poreske kontrole, češljaju se njihovi papiri, paralelno se češljaju i naši, to traje od 1. novembra - nekih pet i više meseci.
RSE: Da li je Poreska uprava vama saopštila šta je povod za ovu kontrolu koja ovako dugo traje?
Vitomir Ognjanović: Na svakom nalogu za kontrolu imate taksativno navedeno šta je poreski inspektor dužan da kontroliše po tom nalogu, ali on ima ovlašćenja da, ukoliko pretpostavi, odnosno, posumnja u neke druge nepravilnosti, može da proširi obim te kontrole.
Jedan poreski inspektor među njima vrlo je problematičan, on je taj na kraju i pokrenuo svih ovih osam naloga ka našim partnerima, o čemu smo mi, naravno saznali jer su nam partneri javili, zapravo nije ni kontrolisao ono što što mu je pisalo u nalogu. Uz to, prilično se nepristojno ponašao, prema našem knjigovođi, pre svega. Njegovo ponašanje i tendencija da nađe nešto čime bi upotpunio neku svoju zamisao po kojoj je došao samo govore o tome da se ne radi o kontroli nego o načinu da ugasite jedan medij.
RSE: Da li možete da nam to ilustrujute? Kada kažete da se taj problematični inspektor nepristojno ponašao, vikao na vašeg knjigovođu ili na vašeg poslovnog partnera, bilo da je to dobavljač ili oglašivač, možete li to da nam opišete? Recimo, traži on račune i drugu dokumentaciju, i knjigovođa mu to sve dostavi. Šta se onda dešava?
Vitomir Ognjanović: Najpre da kažem da mi nemamo nikakvih problema sa poreskom ili bilo kakvom kontrolom. Tu smo da, ako ispitujemo rad javnih institucija i borimo se za javni interes, budemo prvi koji bi trebalo da imaju čiste papire. Ali, granica u ponašanju inspektora, ovlaštenog lica, svakako mora da postoji.
Predrag Blagojević: Definisana je zakonom.
Znači, sama činjenica da je on obilazio neke naše partnere, bez otvorenog naloga, preteći im otvaranjem naloga ako ne priznaju, a ljudi ne znaju šta da priznaju. Tražio im je dopunske papire koje je, kada su mu oni donosili bacao, odbijao, drao se na njih i ponovo insistirao na tome da on to ništa ne priznaje, da je bolje da oni priznaju ili će da otvori naloge prema njima.
RSE: Šta to znači? Dobio je na uvid račune, drugu dokumentaciju i onda pregleda to i kaže šta?
Predrag Blagojević: Dobio je to što je tražio.
Vitomir Ognjanović: Od nas je dobio sve što je tražio, ali onda je on, recimo, iznosio sumnju da usluge koje su učinjene nisu učinjene.
RSE: Na osnovu čega je imao tu sumnju?
Vitomir Ognjanović: To i ja želim da pitam. On nikada nije došao kod nas da se raspita šta mi to uopšte radimo, što znači da nije znao šta kontroliše. On je pogledao u APR-u, gde je video da je naša osnovna šifra delatnosti računarsko programiranje. Međutim, nije došao da vidi da li imamo studio, da li imamo video produkciju, da li novinari tu rade ili ne rade. Tek kad je treći put došao kod mene u kancelariju, tražio je da dam izjavu čime se sve firma bavi. Od tada je prošlo tri meseca.
Kada je ušao, iznenadio se jer je mislio da su u ovoj zgradi sve privatni stanovi, a da se firma sastoji od nas četvorice koji smo na jednom spratu. Znači, on je došao sa predubeđenjem da se tu zapravo ništa ne dešava, da novac od donacija ne znam gde ide i šta se sa tim radi. Tek kada je došao poslednji put, nakon čega je smenjen, uzeo je izjavu sa informacijama o tome koje su to sve delatnosti kojima se firma bavi.
RSE: Peđa, ti si se pre nekoliko dana sreo i sa prvim čovekom OEBS-a, (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) za slobodu medija. Prezentovao si ovaj slučaj, rekao mu da ste pod neprestanom poreskom kontrolom, da ne možete normalno da radite, da nema ni jednog jedinog razloga da budete stalna meta poreskih inspekcija, s obzirom da za pet godina nije nađena ni jedna nepravilnost. Šta je bio rezultat tog sastanka?
Predrag Blagojević: Ne znam šta je bio rezultat jer nisam bio u prilici da nakon toga razgovaram ni sa Harlemom Desirom, predstavnikom OEBS-a za slobodu medija, ni sa predstavnicima OEBS-a u Srbiji, da bih znao šta je ishod tih sastanaka.
RSE: Ali se Harlem Desir sreo sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i sa premijerkom Anom Brnabić.
Predrag Blagojević: Da, Desir se sreo sa Vučićem i premijerkom Brnabić. Prema informacijama koje sam ja dobio, ali to su nezvanične informacije, nije mi to potvrđeno, on je zaista njih pitao i o slučaju naprestane poreske kontrole "Južnih vesti". Vrlo brzo nakon tog razgovora gospodina Harlema Desira sa premijerkom, Ana Brnabić je saopštila da je zvala direktorku Poreske uprave Srbije i intervenisala, da je uputila zahtev da se prekine sa kontrolom "Južnih vesti", ako za time nema potrebe. To je meni maksimalno sporno. Da se razumemo, mi nismo tražili od bilo koga da prekine kontrolu, a nuđeno nam je.
Harlem Desir, predstavnik OEBS-a za slobodu medija
Vitomir Ognjanović: Da, bilo je ponuda tipa - hoćete li da pozovemo i skinemo inspektore?
RSE: Šta to znači?
Predrag Blagojević: Da je neko mogao da okrene neki telefon ili šta god.
RSE: Ko je to nudio?
Predrag Blagojević: Ljudi sa kojima smo razgovarali i sa kojima smo pokušali da se konsultujemo, da vidimo šta da radimo. Očigledno je da ti inspektori nisu došli ovde samo da proveravaju da li je sve regularno, nego su došli da traže određene stvari i sa određenim ciljem.
RSE: Došli su sa kojim ciljem? Poreska odlazi u firme, kontroliše mnoge stvari, kao i naplatu poreza, što je legalno i legitimno.
Predrag Blagojević: Tako je, to je legalno i legitimno, plaćamo ih da rade to.
RSE: U vašem slučaju, međutim, već pet godina svake godine vas kontrolišu po više meseci, iako nema ni jedne jedine nepravilnosti. Šta im je to onda cilj - da stave katanac na "Južne vesti" zato što ne igraju kako vlast svira? To u pravnoj državi ne da nije opis posla poreske uprave nego je krivično delo.
Predrag Blagojević: Poreska uprava je institucija, deo Ministarstva finansija, deo Vlade Srbije. Cilj te poreske uprave je da, upravo u javnom interesu, proverava da neka firma ili neki pojedinac ne utaje porez. To je javni interes. Mi kao građani ih plaćamo da to rade. Dakle, poreska uprava bi trebalo da bude institucija koja ima zadatak da brani javni interes.
U ovom slučaju, moj utisak je, nakon ne samo onoga što smo videli u "Južnim vestima", nego i na osnovu onoga što smo videli u "Vranjskim" ili "Kikindskim novinama", da poreska uprava više nije organ koji treba da kontroliše da li se plaća porez, već postaje oružje vlasti u obračunu sa medijima, na čiju uređivačku politiku vlast ne može da utiče.
RSE: Ko vama šalje poresku inspekciju? Lokalna vlast u Nišu?
Vitomir Ognjanović: Prema nekim informacijama koje imamo, to su anonimne prijave i nalozi su iz Beograda.
RSE: Dokle mislite da vode ti nalozi, do koga naviše sežu?
Predrag Blagojević: Naši izvori kažu da to ide iz Beograda. Kada se kaže iz Beograda, to obično dolazi iz centrale Poreske, negde iz kabineta direktora ili nekog s vrha.
RSE: Znači, centrali Poreske uprave neko da nalog.
Predrag Blagojević: Tako je. Ranijih godina, kada su stizale ovde kontrole, Niš nije New York, znate, manje-više svi se ovde znamo, znali smo da nam poreska inspekcija dolazi pre nego što dođe, znali smo i ko ih je poslao iako je po "anonimnoj" dojavi. Nikada do sada nije bilo da neko pošalje mail anonimno ili pozove telefonom i menja glas, nego ode neko od političara, okrene telefon nekoga iz Poreske uprave i izdiktira šta treba. To se onda vodi kao anonimna dojava. Godine 2014, kada smo dobili izveštaj da posle višemesečne kontrole nisu utvrđene nepravilnosti, tada je zamisao bila da ih pošaljemo anonimno gradonačelniku, pošto znamo odakle je stigla.
Znali smo da nam poreska inspekcija dolazi pre nego što dođe, znali smo i ko ih je poslao iako je po "anonimnoj" dojavi: Ognjanović i Blagojević
RSE: Da li ste vi pitali Poresku upravu kontroliše li ovako sve medije - i one koje su bliski vlasti? Zašto se TV Pink, bliskoj vlasti, praštaju milioni evra poreskih dugova, pa im se onda reprogramiraju, umesto da im se automatski pleni imovina?
Predrag Blagojević: Mi smo od njih tražili zapisnike o kontrolama svih medija na terotoriji Niša u poslednjih pet godina. Zahtev smo zasnivali na Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Odbili su da nam dostave te podatke, navevši da bi njihovo dostavljanje bilo protivzakonito jer Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u tom nekom članu 7, kaže da nije dozvoljeno neovlašćeno davanje podataka o predmetu poreske kontrole.
Mi smo se žalili povereniku za informacije od javnog značaja. Poverenik je sproveo kontrolu i konstatovao da zakon ne kaže da je zabranjeno da se daju podaci, nego da neovlašćeno davanje podataka znači da niko ne može tek tako da dođe i da te podatke da nekome, ali da je Poreska uprava upravo ovlašćena da nam te informacije da jer ih tražimo po zakonu. Dao im je nalog da hitno, a najkasnije u roku od pet radnih dana, dostave "Južnim vestima" tražene podatke. Od tada je prošlo više od 10 dana, ali podatke nismo dobili.
Mi smo upravo želeli da vidimo da li je moguće da samo nas proveravaju ili se, pak, proveravaju i ostali mediji u Nišu, da vidimo da li su isti aršini i koliko traju kontrole. Ako od decembra 2013, dakle, za gotovo pet godina, mi imamo pet višemesečnih kontrola, kada bi smo sve to vreme sabrali, došli bismo do toga da smo pod kontrolom Poreske inspekcije dve godine. Nikada do sada nije pronađena ni jedna jedina nepravilnost.
RSE: To zvuči kao mobing državnih institucija nad privrednim subjektom, u ovom slučaju nad medijem?
Vitomir Ognjanović: Kao što smo rekli, nemamo ništa protiv da oni kontrolišu, ali ako te kontrole traju mesecima, za firmu od 15-20 zaposlenih, koliko onda traje kontrola neke firme od dve-tri hiljade zaposlenih?
RSE: Da li se sećate da je Poreska inspekcija provela toliko meseci u nekakvoj firmi koja pripada, recimo, građevinskoj mafiji ili narkomafiji?
Predrag Blagojević (smeh): Ne poznajem nikoga iz građevinske mafije. Nije nam poznat takav slučaj.
RSE: Nismo nikada čuli za tako temeljne kontrole onih koji ne plaćaju porez koji se meri milionima.
Predrag Blagojević: Pa, ne mogu da stignu, kontrolišu nas, ovde radi 14 inspektora. Kod nas je kontrola još u toku, nisu uspeli za pet meseci ništa da nađu, pa su onda krenuli da zastrašuju naše saradnike. To su i naši klijenti i naši dobavljači.
RSE: Negde sam naišla na podatak da su tražili od vas ugovore o raznim projektima koje imate sa Evropskom unijom, Savetom Evrope, OEBS-om i drugim evropskim institucijama i organizacijama. Šta su radili sa tim ugovorima?
Vitomir Ognjanović: Te ugovore su pokazivali našim partnerima i govorili: Pogledajte za koga vi u stvari radite.
RSE: Ugovore su pokazivali i vašim partnerskim firmama, predstavljajući vas kao?
Predrag Blagojević: Firmu koja radi za strane obaveštajne službe.Ulazimo, dakle, na velika vrata u "Balkanskog špijuna".
Vitomir Ognjanović: Na kraju će ti Đuro oprostiti što te je tukao.
RSE: To znači da zastrašivanjem firmi koje sa vama sarađuju i kod vas se reklamiraju hoće ekonomski da vas unište?
Predrag Blagojević: Pa, evo, pogledajte: od čega mediji žive? Svi mi nezavisni mediji zavisimo od nečega, svi treba da primimo platu jer nešto radimo. Taj novac dolazi od reklama. Ako neko krene da zastrašuje naše klijente, odnosno, firme koje se reklamiraju kod nas, mi gubimo novac i gubimo ljude sa kojima radimo, one koji nam pomažu u tom radu - da li su to eksperti koji rade određene analize za nas, da li su to ljudi koji rade video produkciju...
Vitomir Ognjanović: Recimo, dobili ste donaciju. Imate određene projektne aktivnosti, proizvodnju 20 medijskih sadržaja ili treba neke dokumentarce napraviti. Kada napišete projekat, dogovorite se, imate partnere sa kojima radite par godina unazad. Poreska inspekcija onda zastraši te partnere i vi ste automatski prinuđeni da tražite nove partnere, da organizujete njihovu edukaciju, pri čemu je pitanje da li će to biti iste cene ili ne i kakav će biti kvalitet. Niste, dakle, u mogućnosti da isporučite ono što ste ugovorom potpisali.
Nije problem samo u oglašivačima i u našim klijentima, nego je problem i u partnerima. Oni su videli da do nekih naših klijenata ne mogu da dođu jer su već velike marketinške agencije, što verovatno izlazi iz nekog lokalnog okvira koji oni mogu da kontrolišu, pa su onda rekli: da vidimo partnere koji njima pomažu da to proizvedu i budu pozicionirani tu gde jesu, hajde da ih malo zastrašimo. To su male porodične firme.
RSE: Te vaše partnere, porodične firme, oni zastrašuju tako što vas predstavljaju kao kriminalce, strane špijune?
Vitomir Ognjanović: Da, ali ne samo to. Oni ih odvraćaju od nas i time što stalno iznova otvaraju kontrole. Zašto bi u takvoj situaciji neko radio sa nama?
RSE: Kada biste tužili Poresku upravu za to zastrašivanje, došli biste u kakvu situaciju?
Predrag Blagojević: I sud mora da presudi na osnovu nekih dokaza i svedoka. Koja je šansa da će vlasnik frizerskog salona ili neke firme gde su vlasnici on i supruga, da stane pred sud i svedoči protiv Poreske uprave? Šanse su ravne nuli. Mnogo je realnija šansa da će taj neko da kaže - neću više da radim sa vama jer imam samo probleme zbog toga.
RSE: Da li ste zadovoljni ili nezadovoljni reakcijom Evropske unije na situaciju u kojoj ste se našli?
Predrag Blagojević: Koja je reakcija Evropske unije? Imamo Johanesa Hana (komesar EU za proširenje i susedsku politiku) kao jednog od najviših funkcionera Evropske unije, koji dođe u Srbiju i na pres-konferenciji, kada ga novinari pitaju o pritiscima na medije, kaže: Dajte mi dokaze. Koje dokaze? Besmislenije od toga jedino bi bilo da kaže: Dajte mi dokaze za auto cenzuru. Neposredno nakon toga on se okreće i kaže: Moj prijatelj Aleksandar Vučić.
Diplomate iz EU kažu da moraju da budu neutralni. Rekao si da hoćeš dokaz, a istog momenta se okreneš prema Predsedniku i kažeš "moj prijatelj". Ti više nisi neutralan. Razumem da tu možda postoje neki viši interesi Evropske unije zbog nekog mira i stabilnosti u regionu, ali mislim da i oni treba da postanu svesni toga da mir i stabilnost zavise od vladavine prava - to je najveći garant mira, bilo gde. Ako se krše ljudska prava, ako se vladavina prava uništava, onda više niste garant mira i stabilnosti, nego ste diktator, nego ste gazda.
Gde su tu evropske vrednosti? Ovo nije kritike EU, ovo je kritika na račun pojedinih lidera koji trenutno vode Evropsku uniju. Nama su se obratile neke ambasade, interesujući se šta se dešava i verujem da oni šalju neke izveštaje. Mislim da nije u pitanju namera Evropske unije da štiti vlast, nego su u pitanju neke procedure i tu se mnogo vodi računa o tome kako će da izgleda.
Pogledajte izveštaj o napretku Srbije. Nigde nećete naći kritiku. Onda izađe premijer i kaže - pogledajte, od trideset i pet tačaka, 34 su pozitivne. To nije tačno. Samo se dođe do dela gde se kaže - ipak treba unaprediti ovo, treba još uraditi ono. To je taj diplomatski rečnik, kojim se služi ne samo Evropa nego mnogi, a koji građani ne mogu da razumeju. Građani kažu – pogledajte, nahvalili su vlast. Nisu je nahvalili, u izveštaju lepo piše šta još sve treba da se uradi.
Ugašene "Vranjske novine"
RSE: Koliko je teže biti objektivan medij na lokalu nego recimo da sedite u Beogradu? Vi ste u sredini gde se ljudi znaju. Uzmimo "Vranjske novine". Njih su uništili na isti način, istom metodologijom.
Vitomir Ognjanović: Mi ovde lokalne oglašivače skoro da nemamo, ne neminovno zato što oni podržavaju vlast. U pitanju je, prema informacijama koje imam iz razgovora sa tim ljudima koji bi potencijalno trebalo da budu naši oglašivači, to što oni ne žele da budu stavljeni u isti kontekst sa nama jer bi moglo da im naškodi. To možda u ovom trenutku neće da im naškodi, ali sutra im sigurno neće doneti ništa dobro. Kada na lokalu imate takvo mišljenje firmi koje imaju kapaciteta da se oglašavaju, onda vam je sve jasno. Mi moramo da radimo samo nacionalne kampanje i da nađemo neke druge modele kroz koje možemo da obezbedimo finansiranje svoga rada.
RSE: Obzirom na to kako su prošle "Vranjske novine", koje su uništene istim ovim metodama, kako će se ova situacija završiti po vas - ekonomski, politički, profesionalno?
Vitomir Ognjanović: Sve zavisi od nekog krajnjeg ishoda.
Predrag Blagojević: Mi smo sigurni da oni ne mogu ništa da nađu kod nas. Pet godina nas već kontrolišu i nisu uspeli ništa da nađu, ni jednu jedinu sitnicu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zloupotreba Poreske uprave za pritisak na medije
RSE: Ali ako vas ostave izložene ovim metodama zastrašivanja vaših partnera, oglašivača, ostaćete bez reklama...
Predrag Blagojević: To je to tiho ubijanje. Onda će moći premijerka, kao u slučaju "Vranjskih", da kaže: Nismo mi ništa krivi, oni nisu uspeli da prežive na tržištu. Oni su tome bili i skloni, skloni padu. Ne radi se o tome da li ti možeš da preživiš na tržištu kada tebi državne inspekcije, država, državni aparat, seče sve gde može da saseče prihode. I onda kažu – preživi!
A s druge strane, ako pogledate prihode gomile drugih provladinih medija, i ne samo prihode – koliko, dakle, dobijaju novca iz javnih budžeta, nego i koliko duguju poreza, pogledajte izveštaj Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. Savet je objavio izveštaj u kojem su pobrojani poreski dugovi medija u Srbiji. Imate televiziju Pink, koja je u tom trenutku imala dug od više od petsto miliona dinara. Ogroman broj medija je bio pod lupom Saveta, ali samo četiri nisu dugovala porez: Mondo, portal čije je osnivač Telekom, E-novine, koje su u međuvremenu ugašene, ne mogu da se setim ko je bio treći i "Južne vesti".
Mi ne dugujemo porez i verovatno zbog svih tih kontrola moramo da budemo potpuno čisti. Mi se ne plašimo da će oni da nađu išta nelegalno jer nemamo nelegalne stvari, ali ovo je iscrpljivanje nas. Poslednjih nekoliko nedelja ne radim svoj posao urednika kako treba jer se non-stop jurim sa poreskim inspektorima.
RSE: Kako prolazite na konkursima lokalnih samouprava za sufinansiranje medijskih projekata?
Predrag Blagojević: Na nameštenim konkursima? Fantastično.
Vitomir Ognjanović: Na nameštenim konkursima su se prve dve godine vodili metodom – hajde da im damo nešto para, možda i malo u pitanju, pa kada su videli da to nije model, nije uspeo...
Predrag Blagojević: Mi smo sa Batom (Bratislav) Gašićem - sadašnji direktor BIA-e je tada još bio ministar obrane - išli na razgovor, kao sa predstavnikom Srpske napredne stranke jer smo dogovarali izveštavanje u izbornoj noći. Niko iz Niša nije smeo da nam kaže ko će biti osoba zadužena za izjave u Nišu, nego smo morali kod potpredsednika partije, dakle, Bate Gašića da dođemo. Tačnije, on je došao u Niš. Sastanak je bio u televiziji Zona, čiji je vlasnik, formalno, njegov sin. Uglavnom, on je tada komentarisao zašto smo ih kritikovali u prethodnoj izbornoj kampanji iako su nam platili.
Ja kažem: Kakve veze ima to što ste platili reklamu sa tim da li ćemo mi da vas kritikujemo? Naprosto, vi reklamu plaćate i dobili ste reklamu. I to nema veze sa uređivačkom politikom. Mi vas nismo kritikovali nego smo izveštavali o zloupotrebama. A on na to kaže: A sve ove pare što ste dobili po opštinama? Ja na to: Pa jeste nam to dali vi ili poreski obveznici iz tih opština i gradova? A on: Je l’ tako? E pa videćete. I tako je i bilo. Od tada, naredne dve godine, nismo dobili nigde ništa.
RSE: Bio je i zahtev od gradonačelnika opštine Pirot, od koje ste dobili 120.000 na konkursu, da prenosite njihove informacije o radu gradske uprave.
Predrag Blagojević: Da, da prenosimo kada god opština Pirot, tad su još bili opština, još nisu bili grad, proceni da za to postoji potreba, da prenosimo njihove tekstove.
RSE: Da oni pišu tekstove, a vi samo objavljujete?
Predrag Blagojević: Tako je. Mislim da je to bio dovoljan pokazatelj koliko oni ne razumeju šta je bila zamisao projektnog sufinansiranja medijskih projekata, dakle, toga da država, lokalna samouprava, više ne finansira medij, nego sufinansira projekte od javnog značaja. Oni raspišu konkurs, mi se prijavimo i kažemo da ćemo napisati deset tekstova o partijskom zapošljavanju na primer. Konkursna komisija kaže to je dobra ideja, dobar je budžet i pišite.
Sada mi treba da potpišemo ugovor kojim je definisano da treba da isporučimo to. Oni nama daju sto dvadeset ili sto pedeset hiljada dinara, a mi im isporučimo deset tekstova o partijskom zapošljavanju. Onda nama opština Pirot ubaci u ugovor i član koji kaže da pored toga mi treba da objavljujemo tekstove na zahtev Opštine Pirot, kada za tim postoji potreba.
Mi to vratimo i kažemo da to nema veze sa konkursom i tražimo da to izbace. Oni kažu da su svi ostali mediji to potpisali. Šta mene briga što su svi ostali mediji potpisali, ja neću. Mi smo, dakle, taj novac odbili jer ne želimo novac pod takvim uslovima.