Posle dvodnevne neizvesnosti, tenzije se spuštaju nakon iznenadne posete Beogradu šefice evropske diplomatije Federike Mogerini. Njene ocene da se ono što se desilo u Severnoj Mitrovici ne sme ponoviti i da Evropska unija očekuje očuvanje mira uz mudar i uzdržan pristup, imale su efekta.
Posle toga, domaći i strani sagovornici Radija Slobodna Evropa očekuju da će se briselski dijalog Prištine i Beograda, iako uz kašnjenje, ipak, nastaviti.
„Nema sumnje da će dijalog da se nastavi, ali još je prerano procenjivati kakve će biti pozicije pregovarača nakon svega što se desilo jer to ostavlja određenu vrstu ožiljka“, kaže za RSE politički analitičar Boško Jakšić.
„Zašto se to desilo? Kome je od koristi? Kome je od štete? Da li je to dugoročno bilo planirano ili je izbilo spontano? Sve su to neki parametri koje još uvek nemamo da bismo odgonetnuli šta sve iza toga stoji. Za sada imamo samo činjenicu da će se dijalog nastaviti, ali imamo takođe i odluku predsednika (Aleksandra) Vučića da odloži obraćanje koje je najavio za april, da će javnosti Srbije saopštiti koje je rešenje za Kosovo. Dakle, imamo još jedno odlaganje, što, bez obzira na nastavak dijaloga, ne deluje baš kao povoljna vest“, smatra Jakšić.
Još jedno odlaganje: Boško Jakšić
I britanski novinar i stručnjak za Balkan Tim Džuda za RSE kaže da očekuje nastavak briselskog dijaloga jer je alternativa tome zamrzavanje konflikta i njegovo ostavljanje unucima današnjih političara u Srbiji i na Kosovu.
„Da, siguran sam da će dijalog biti nastavljen. Može nastati izvesna pauza posle ovog dodatnog incidenta, nakon onog sa vozom. Dakle, ovaj poslednji iritantni incident neće zaustaviti dijalog jer je to jedini format koji sada postoji. Ima li uopšte drugog izbora? Nema. Srbija i Kosovo ili mogu postati slučajevi poput Jermenije i Azerbejdžana ili Kipra, južne Osetije, Gruzije i Rusije, mogu, dakle, ostati zaglavljeni u vremenu i budućim generacijama ili, pak, mogu odlučiti da pronađu neko prihvatljivo rešenje.
Izbor je, dakle: ili nastavljate dijalog, ako ne baš sutra, ono što pre, ili sve napuštate i kažete – ostavljamo građane da propadaju, neka naši unuci taj problem reše. Kao što sam rekao, to bi značilo da ste stvorili još jedan slučaj poput Nagorno-Karabaha ili Južne Osetije ili poput onoga što ćemo, pretpostavljam, sada videti i u istočnoj Ukrajini“, kaže Džuda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za srpski javni televizijski servis posle razgovora sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini i pomoćnikom američkog državnog sekretara Vesom Mičelom izjavio da je gotovo apsolutno siguran da će Beograd uspeti da sačuva mir posle događaja u Severnoj Mitrovici.
Međutim, s obzirom na buduće poteze koje su najavili čelnici Srpske liste, nameće se pitanje da li će ovo zatišje nakon bure u Severnoj Mitrovici biti kratkog daha.
Naime, čelnici Srpske liste najavili su i to saopštili i Vučiću, da će 20. aprila, na petogodišnjicu Briselskog sporazuma, početi formiranje Zajednice srpskih opština, uprkos tome što se ona ne može formirati bez saglasnosti Vlade Kosova, što stoji i u Briselskom sporazumu.
Upitan da li to može izazvati još dublju destabilizaciju odnosa između Beograda i Prištine, tim pre što je, kako prenose kosovski mediji, ministar infrastrukture Kosova Palj Ljekaj upozorio je da bi članovi Srpske liste mogli biti uhapšeni ako jednostrano budu osnovali Zajednicu srpskih opština, Boško Jakšić kaže da bi to moglo dovesti do destabilizacije zato što bi vlasti u Prištini sa mnogo zakonskih rezona mogle da kažu da je to protiv propisa Kosova.
„Da bi se to izbeglo, mislim da bi u ovom relativno kratkom roku do 20. aprila morali da se vide neki vidljivi rezultati najave (kosovskog predsednika) Hašima Tačija da se krene u formiranje Zajednice srpskih opština, dakle, da se krene zaista odlučnije jer je ta zajednica jedina stvar koju (predsednik Srbije) Aleksandar Vučić može da ’proda’ Srbima da bi sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum mogao da bude potpisan. Drugim rečima, Srbi nešto moraju da dobiju. Oni su formalno već dobili tu Zajednicu 2013. godine, ali od nje do danas nema ništa. Ako od nje nešto bude, onda time Vučić sebi otvara manevarski prostor za neke druge odluke", ocenjuje Jakšić.
Čelnici Srpske liste najavili su i saopštili i Vučiću, da će 20. aprila, na petogodišnjicu Briselskog sporazuma, početi formiranje ZSO
'Proruski' član Vlade Srbije i lider Srpske narodne partije Nenad Popović nakon događaja u Severnoj Mitrovici ocenio je u izjavi za srpski tabloid da je došao momenat kada Srbija mora da pozove Rusiju da se aktivno uključi u proces rešavanja pitanja Kosova:
„Do tada i do ispunjavanja obaveze formiranja Zajednice srpskih opština, Srbija treba da prekine svaki dijalog sa separatistima i teroristima. Srbija nema iskrenijeg i bližeg saveznika od Rusije, što je pokazao i poslednji telefonski razgovor predsednika Vučića i predsednika Putina. Samo uključivanjem Rusije u dijalog možemo da osiguramo bezbednost srpskog naroda na Kosovu“ izjavio je Popović.
Boško Jakšić ocenjuje da bi bilo opasno ukoliko bi se osnovanim pokazale optužbe desničarskih krugova, po kojima je sam Vučić režirao metež u Severnoj Mitrovici, sa ciljem da domaćim nacionalistima baci prašinu u oči da ne primete njegove ustupke koji će uslediti.
Takva logika bila bi opasna i kontraproduktivna upravo s obzirom na rastuće potpirivanje nacionalizma koje vrši Rusija u Srbiji, kako bi usporila njeno napredovanje ka Evropskoj uniji, ocenjuje Boško Jakšić:
„To nesumnjivo ima neku svoju logiku, ali mi se čini da Vučić nema tako ograničene vidike da ne bi prepoznao da u ovom trenutku igrati se sa ponovnim raspirivanjem nacionalizma u vremenima kada ga Rusi potpiruju i kada su sve glasniji oni kojise protive bilo kakvom rešenju čija je perspektiva ulazak Srbije u Evropsku uniju i kada Srpska pravoslavna crkva sve glasnije i sve provokativnije donosi svoje odluke – dakle, igrati se sa svim tim stvarima i pojačavati ih da bi sutra na neki način sebi otvorio prostor deluje mi kratkovido i ne verujem da bi to mogao da bude povod bilo kakve Vučićeve režije.
Ako bi hteo nešto da režira, on bi režirao neke druge stvari koje mu olakšavaju posao da donese te hrabre i bolne odluke, kako ih on naziva, oko Kosova, a ovo nije ambijent koji mu pogoduje. A ako mu, s druge strane, srpske nacionalističke snage izmiču kontroli, onda je to takođe loš znak“, zaključuje Jakšić.
Takođe, na ocene koje su se čule proteklih dana i od najviših predstavnika vlasti u Srbiji, nadovezao se i Sergej Železnjak, zamenik sekretara Generalnog saveta „Jedinstvene Rusije“, partije ruskog predsednika Vladimira Putina.
U izjavi datoj nakon događaja u Mitrovici jednom srpskom tabloidu on navodi da je napad na Đurića i druge građane Srbije u Severnoj Mitrovici počinjen po nalogu zapadnih obaveštajnih službi. Ovaj Putinov saradnik takođe kaže da srpski interesi na Kosovu zahtevaju status „dugoročno zamrznutog konflikta“ i nadzora od strane Saveta bezbednosti UN, gde Rusija može da obezbedi podršku za Srbiju.