Dinamika Briselskog sporazuma će sigurno biti promenjena, a možda i teme i krajnji ishod, kažu sagovornici Radija Slobodna Evropa nakon što je kosovska policija privela u ponedeljak u Severnoj Mitrovici šefa kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Marka Đurića, a potom ga i udaljila sa teritorije Kosova.
„Ipak je formirana, ako govorimo o bezbednosno, političko, psihološkoj sferi, nova realnost. Već vidimo u najavi nekoliko posledica: izlazak Srba iz Vlade Kosova, a možda i iz drugih institucija, barikade kao sasvim moguću realnost na severu Kosova i seriju javno diplomatskih i drugih podrški iz Moskve, a očekujem i Ankaru da se uključi“, kaže Janjić.
Za Janjića nije iznenađujuća najava Gorana Rakića, predsednika Srpske liste, da će predstavnicima kosovskih Srba predložiti da 20. aprila, na petu godišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma, formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).
„To je neki odgovor koji je bio pripremljen, da li je bio pripremljen kao varijanta A ili kao varijanta B to je sad jako teško reći. Dakle, to je sad novi problem za sve. Naravno da će u upravljanju ZSO struktura koja sada stoji iza nje, to je u stvari struktura predsednika opština u srpskom sistemu, plus kadrova Srpske liste koji su legitimni predsednici opština u kosovskom sistemu, maksimalno poštovati Sporazum, ali mislim da će sebi preuzeti jedan deo izvršnih funkcija“, ocenjuje Janjić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Srpska lista formira Zajednicu opština
U Beogradu je u rekacijama najdalje otišao predsednik Srpske narodne partije (SNP) i ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović porukom da je došao momenat kada Srbija mora da pozove Rusiju da se aktivno uključi u proces rešavanja pitanja Kosova.
"Samo uključivanjem Rusije u dijalog možemo da osiguramo bezbednost srpskog naroda i zaštitu srpskih interesa na Kosovu. Do tada i do ispunjavanja obaveze formiranja Zajednice srpskih opština, Srbija treba da prekine dijalog sa separatistima", naveo je Popović u saopštenju poručujući da je za predsednika Srbije i za Vladu Srbije "Kosovo uvek bilo, jeste i biće srce Srbije".
U ideji za prekidom dijaloga Popović je za sada usamljen. Nasuprot njemu predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo Milovan Drecun pak, smatra da Beograd ne treba da odustane od insistiranja da se nastavi proces normalizacije odnosa sa Prištinom i da se formira Zajednica srpskih opština.
„Uprkos ovako teškim, brutalnim incidentima i nasilju, interes Srbije i srpskog naroda, apsolutno sam uveren u to, je da nastavimo komunikaciju. Ali moramo da redefinišemo naš stav prema Briselskom procesu normalizacije odnosa jer se ne ispunjava ono što je dogovoreno“, rekao je Drecun za RTS.
Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić ponovila je u Briselu da EU žali zbog dešavanja na Kosovu i poziva vlasti u Beogradu i u Prištini da probleme rešavaju u okviru dijaloga pod okriljem EU čiji je krajnji cilj normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Takođe je ponovila da EU očekuje i od Srbije, koja pregovara o pristupanju EU, i od Kosova, koje ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju da u potpunosti poštuju sporazume koje su postigli u dijalogu i naglasila da je dijalog pod okriljem EU jedini put napred.
U prvom reagovanju nakon hapšenja Đurića predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je sada besmisleno govoriti o Briselskom dijalogu, ali da je siguran da će „svi postulati i polazne osnove sada biti drugačiji“.
Posle ovoga što se desilo na severu Kosova politički prostor Vučića je jasnije omeđen, smatra Dušan Janjić.
„On sad mora da donese ključnu odluku dokle sme da ide i šta može stvarno da dobije. Zašto ovo kažem dokle sme da ide? Jer jasno je da na ovoj drugoj strani, sada druga strana i jeste međunarodno prisustvo na Kosovu i kosovska vlast, nema popusta. Teritorija je njihova. Ono što je rečeno Beogradu usmeno u posetama Berlinu, Njujorku i Vašingtonu, sad je demonstrirano na jedan najgrublji mogući način“, kaže Janjić.
On zaključuje da sada rizik dolazi od onih koji ne žele da prihvate činjenicu da je teritorija pod kontrolom nekog drugog a ne Beograda i onih koji ne žele da menjaju status kvo.
„A to je većina u srpskom javnom mnenju na Kosovu i dobar deo ljudi u Vladi Srbije i vladajućoj koaliciji. Videli ste današnji istup ministra Popovića. Sada počinje jedna unutrašnja kriza vlasti i nova iskušenja“, navodi Janjić ocenjujući da Vučić sada mora da se bavi mnogim stvarima i da očigledno neće biti spreman da se vrati u Brisel pre maja.
Tabloidi naklonjeni Vladi Srbije osvanuli su sa naslovnicama „Tači nam objavio rat!“, „Strašno šiptarsko nasilje u južnoj pokrajini - Uhapsili Đurića, preti rat na Kosovu“.
Osvrćući se na zvanične poruke politikolog Jovan Komšić kaže da za sada možemo biti zadovoljni što se ne ide u radikalizaciju konflikta. Osim jakih retoričkih pasaža, nemamo razloga za veliku dramatizaciju, navodi Komšić.
„Možda je ipak najvažnije reći da se ne uzimaju zastave u ruke i ne pripremaju ratne trube za nekakve buduće okršaje“, ocenjuje Komšić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kosovska policija sprovodi Đurića u stanicu u Prištini
Događaj od 26. marta bio je tema i među poslanicima Skupštine Srbije. Tako je poslanik Slaviša Ristić upitao čija je ideja bila da se skup održi u Severnoj Mitrovici, iako je najavljivano da će Marko Đurić biti uhapšen. On je upitao predsednika Srbije Aleksandara Vučića šta znači poruka "Niko ne sme da vas bije" i upitao da ako je Kosovo "tereoristička i kvazi država", da li onda Srpska lista treba da bude u toj vladi.
Osim što je Kosovo nazvao „terorističkom, banditskom i izmišljenom državom“, Vučić je rekao i da je Đurića uhapsila „teroristička banda“, uz direktnu podršku EULEX-a, zato što im se „ne sviđa šta misli“. Vučić hapšenje direktora Kancelarije Vlade Srbije nazvao „brutalnom provokacijom, činom bezumlja i najtežim kriminalnim aktom koji su prištinske vlasti sprovele očigledno podržane od strane nekih zemalja“.
Taj rečnik je za kolumnistu Vlatka Sekulovića veoma sličan onom koji se koristio 90-ih.
„Nikada sličnija retorika nije korišćena nego sada. U potpunosti kvalifikujući kosovske snage kao teroriste, a sa druge strane optužujući njihove zapadne nalogodavce, a istovremeno je to u kontradikciji, i to je jedan opet različiti aspekt u odnosu na ono što se dešavalo 90-ih godina, da predstavnici srpske manjine na Kosovu podržani od strane Vlade Srbije učestvuju u Vladi Kosova koja je optužena da su teroristi i banditi. Potpuno šizofrena situacija“, ocenjuje Sekulović.
On smatra da se u ovom trenutku, kada su u pitanju budući koraci u Briselskom dijalogu, ne može predvideti šta će se dešavati.
„Jedna od karakteristika politike u poslednje vreme jeste da je zasnovana na iznenađenjima. Znači, danas bi se moglo zaključiti da tog dijaloga više neće biti, ali nas u potpunosti može iznenaditi vest da će se on nastaviti već koliko prekosutra“, navodi Sekulović.
Uz konstataciju da taj dijalog nema alternativu Sekulović kaže da se odnosi između Beograda i Prištine moraju normalizovati prvenstveno kako bi se sprečavali ovakvi događaji kao što su ovi od ponedeljka.
„Ne možemo isključiti da je postojala jedna možda čak i smišljena akcija stvaranja dodatnih konflikata između Srba i Albanaca kako bi se zadržao taj status kvo. Jer smo svedoci, na osnovu nekih informacija, da je došlo do ubrzanja tog procesa, prvenstveno na osnovu, izgleda, pojačanog angažmana Sjedinjenih Američkih Dražva“, navodi Sekulović.
Hašim Tači i Aleksandar Vučić sa Federikom Mogerini u Briselu
Predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači sreli su se poslednji put u petak u Briselu u okviru političkog dijaloga. Dok Vučić nije bio optimističan izražavajući sumnju da će Priština formirati ZSO, Tači je sa sastanka izašao zadovoljan poručujući da će albanska strana formirati tim koji će raditi na izradi statuta ZSO i najavio mogućnost da ove godine bude postignut sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.