Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u zvaničnoj dvodnevnoj poseti Zagrebu. U glavnom gradu Hrvatske pojačane su mere bezbednosti, a duž trase kojom će prolaziti Vučić u ponedeljak ujutru postavljene su zastave Srbije.
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je u predsedničkoj rezidenciji na Pantovčaku Vučiću priredila svečani doček uz intoniranje državnih himni a potom je počeo sastanak dvoje predsednika u četiri oka.
Nakon susreta sa predsednicom Hrvatske Vučić je rekao da će Srbija i Hrvatska morati da imaju bolje odnose u budućnosti. "Za budućnost naših naroda uradili smo dobar posao, kad je reč o budućnosti nemamo suprotstavljene interese ni u jednom polju. Treba da budemo odgovorniji i ozbiljniji", poručio je Vučić.
Posle razgovora sa predsednicom predviđen je sastanak s hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem. Vučić i Plenković prvo će u zgradi hrvatske Vlade razgovarati u četiri oka, a potom će razgovor biti nastavljen sa članovima delegacija uz radni ručak.
Zbog dolaska predsednika Srbije u Zagrebu se, u ponedeljak prepodne, u znak protesta, na Trgu Bana Jelačića okupilo stotinak ljudi. Protest je bio najavljen za 10 časova ispred sedišta Vlade i Sabora na Markovom trgu, ali je održavanje zabranjeno iz bezbednosnih razloga pa su se učesnici okupili na Trgu bana Jelačića.
Protest je organizovao deo udruženja ratnih veterana i udovica.
Među zastavama Hrvatske vidi se i jedna crna zastava sa natpisom "KOS" i "Za dom spremni". Učesnici protesta nosili su transparente na kojima piše "Reći ću vam još jednu stvar - zapamtite Vukovar" i "Srbija mora odgovarati za genocid u Hrvatskoj i platiti ratnu odštetu".
Teme razgovora
Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj na poziv predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović trebalo bi da da bude prilika da se smanje dramatično podignute tenzije između dveju država, ali sagovornici RSE nisu sigurni da će ona zaista voditi smirivanju napetosti i početku politike iskrenog dijaloga Beograda i Zagreba i rešavanja otvorenih pitanja u pozitivnoj atmosferi.
Iako su pominjani prethodnih dana na hrvatskoj političkoj sceni, ratna odšteta i izvinjenje nisu na dnevnom redu Vučićeve posete Hrvatskoj, navode hrvatski mediji, pozivajući se na saznanja u kabinetu predsednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović.
Prema usaglašenom dnevnom redu, Grabar-Kitarović i Vučić razgovaraće o otkrivanju sudbine nestalih osoba, vraćanju opljačkanog kulturnog blaga Hrvatskoj, saradnji u progonu osumnjičenih za ratni zločin, položaju manjina i nerešenoj granici.
Sve nadležne institucije u Hrvatskoj, od trenutka kada je predsednica Kolinda Grabar Kitarović najavila posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, rade svoj posao na bezbednosti i javnost može biti mirna, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović.
A šta hrvatski politički analitičari očekuju od ove posete?
“Teško je predvidjeti što će se dogoditi, ali u svakom slučaju može se reći da razgovori na toj razini mogu pridonjeti smanjivanju tenzija i mogu biti pokušaj da se počnu rješavati problem koji postoje između dvije države”, kaže za RSE Branko Caratan, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović pozvala je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da poseti Zagreb u februaru, u jeku zaoštrenih odnosa dveju zemalja zbog međusobnog optuživanja povodom izložbe o Jasenovcu organizovane u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, koju je otvorila Srbija.
Najviše problema se nalazi u unutarnjoj politici Srbije i Hrvatske: Branko Caratan
U Zagrebu je srpskom ambasadoru upućena protestna nota zbog izjava srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića, koji je, kako je tvrdila hrvatska strana “indirektno optužio Hrvatsku za rehabilitaciju ustaštva”. Ocenjeno je da su njegove optužbe neistinite i uvrediljive i da se može postaviti pitanje da li je Srbija zaista zainteresovana za izgradnju dobrosusedskih odnosa.
Hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Marija Pejčinović Burić tada je odgovorila da Srbija nema kredibilitet da govori o Jasenovcu dok istovremeno rehabilituje svoje zločince iz Drugog svetskog rata.
“Mi i Hrvati imamo čudan odnos, u kojem se prepiremo oko prošlosti, iako nemamo otvorenih pitanja kada je reč o budućnosti", rekao je šef srpske države Aleksandar Vučić pre nedelju dana, naglasiviši da ga ne interesuju komentari, ni u Zagrebu ni u Beogradu, od strane onih koji bi da "nastavljaju ratove drugim sredstvima, pošto im puške niko ne daje u ruke".
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je u isto vreme da je odlučila da zaustavi eskalaciju verbalnog rata koji je počeo pošto je obavestila javnost o pozivu upućenom predsedniku Srbije, iako zna da bi najlakše bilo odložiti posetu i sakupiti poene.
“Velika većina hrvatskog i srpskog naroda umorna je od sporova i želi da krene u budućnost”, rekla je ona.
“Kad-tad moramo pričati o otvorenim pitanjima i što se tenzije prije smire to će biti lakše razgovarati. Niz je tema, a za mene je pitanje svih pitanja potraga za nestalima”, izjavila je Grabar Kitarović.
'Intermeco između dva zakuvavanja srpsko-hrvatskih odnosa'
S obzirom na atmosferu koja prati celu ovu posetu, ne treba imati prevelika očekivanja, tim pre što smo već ranije imali ovakve susrete od kojih su očekivanja bila toliko preterana da su čak najavljivani kao istorijski, kaže Aleksandar Popov, čelnik novosadskog Centra za regionalizam, aludirajući na susret Vučića i Grabar Kitarović u junu 2016. godine, na mostu između Erduta i Bogojeva. Tada su u Subotici potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja, ali je atmosfera ubrzo posle toga ponovo zatrovana razmenom nota povodom obeležavanja akcije “Oluja”.
Susret Vučića i Grabar Kitarović prvobitno je bio planiran za novembar 2017. Tada je odložen zbog zaoštravanja odnosa, izazvanog raspravom o Zakonu o braniteljima, donetog u septrembru, u kojem se Srbija opisuje kao agresor.
Tenzije su dodatno povišene krajem septembra prošle godine podizanjem spomenika majoru Milanu Tepiću u Beogradu, koga hrvatska strana vidi kao zločinca. Onda su usledile teške reči i protestne note, da bi se dve strane posle toga saglasile da je za posetu potrebna drugačija atmosfera.
“Ako je u oktobru prošle godine rečeno da novembar zbog loših međudržavnih odnosa nije dobar za posetu Vučića Zagrebu, pa je ta poseta tada odložena, ja se pitam po čemu je sada bolja situacija, ako su u međuvremenu ti odnosi dalje eskalirali u lošem smeru; mislim da su oni najgori otkako je počeo proces normalizacije odnosa”, ocenjuje Popov i dodaje da ima utisak da je ovo sa strane iznuđen poziv.
“Ako je izgledalo da je Andrej Plenković, kao premijer, maltene iz novina saznao za Vučićevu posetu, pa je onda došlo do unutrašnjih prepucavanja između njegovog i kabineta Predsednice, a videli smo i kakve su poruke stizale iz Zagreba, kako od pojedinih ministara, tako i od samoga Premijera, onda vidimo da atmosfera za posetu nije dobra.
Pokušajte da zamislite našeg ministra vojnog Aleksandra Vulina da šest meseci ne spomene Hrvatsku. Ja to ne mogu da zamislim: Aleksandar Popov
Meni se čini da će to, nažalost, biti još jedna protokolarna poseta, jedan kratak intermeco između dva zakuvavanja međusobnih odnosa. Svaki susret je, inače, dobar i mogao bi da bude iskorišćen kao prekretnica u međusobnim odnosima, da se stane na loptu lošeg sleda događaja, kako bi konačno počelo da se rešava ono što je esencija problema, a to su posebno pitanja koja nam je sad u zadatak stavila Evropska unija u svojoj Strategiji proširenja. Međutim, ambijent, jednostavno, nije dobar i nemam razloga za takav optimizam”, smatra Aleksandar Popov.
Kako razumeti zamerke iz Vlade Hrvatske na adresu predsednice države povodom poziva Kolinde Grabar Kitarović Vučiću da poseti Zagreb?
“Zamjerke koje dolaze iz Vlade znak su stanovite napetosti koja je uzrokovana činjenicom da je Predsjednica krenula u ranu izbornu kampanju, a u toj kampanji je uvijek ono što donosi pozitivne poene stanovita Kritika Vladine politike, a reakcija na takvu kampanju su ove izjave koje dolaze iz Vlade. Naime, po hrvatskom Ustavu Predsjednica i Vlada zajednički vode vanjsku politiku, s tim da je direktno rečeno da je Predsjednica jedan od faktora u državi koji utječe na formuliranje vanjskopolitičke strategije”, pojašnjava Caratan.
Koji su najozbiljniji problem između Srbije i Hrvatske i hoće li oni ubrzano biti stavljani ad acta ili će se njihovo rešavanje odlagati kao i do sada? Naš sagovornik iz Hrvatske u odgovoru na ovo pitanje nema dilemu:
“Najviše problema se nalazi u unutarnjoj politici Srbije, ali i u unutarnjoj politici Hrvatske. Naime, na unutarnjepolitičkom planu najlakše je pobrati političke poene da se najbliža susjedna država, odnosno, njena politika napadne. To je postizanje lakih dostignuća na planu unutarnje politike i takva politika se onda zapravo samo preljeva na vanjskopolitičke odnose. Prema tome, mi ovde danas ne raspravljao toliko o vanjskoj politici koliko o unutarnjoj politici Srbije i Hrvatske, ocenjuje Caratan.
Aleksandar Popov ne veruje da će biti prihvaćen Vučićev predlog o šestomesečnom moratorijumu od zapaljivih izjava o prošlosti.
“To lepo zvuči, ali je neizvodljivo, čim se on vrati, nastaviće se prepucavanje drugog ešalona. Pokušajte da zamislite našeg ministra vojnog (Aleksandar Vulin prim. aut) da šest meseci ne spomene Hrvatsku. Ja to ne mogu da zamislim – ne šest meseci, nego ni šest dana. A slična je situacija i u Hrvatskoj”, kaže Popov.
I zaista, Vulin ni posle Vučićevog predloga o moratorijumu od zapaljive retorike nije izdržao, pa je govorio o "ustašama koje će Vučića dočekati na trgovima".
Premijerka Srbije Ana Brnabić posle toga je iz Mađarske, gde je bila u poseti, poručila da ne voli zapaljive izjave, da treba spustiti loptu i dati šansu saradnji.