Na ponovljenom haškom procesu bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti Srbije (SDB) Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju, optuženim za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, u utorak je nastupila praznična pauza, a suđenje će se nastaviti u januaru iduće godine.
Istovremeno, tužioci su zatražili da proces Stanišiću i Simatoviću bude ubrzan dodavanjem još jednog radnog dana, prenosi Beta.
Zbog bolesti prvooptuženog Stanišića, suđenje se, od početka u junu do sada, održavalo tri dana nedeljno po tri sata.
Budući da je, po odluci suda, Stanišić na privremenoj slobodi u Srbiji od kraja juna, tužioci zahtevaju da u januaru broj radnih dana i radnih sati svakog dana bude povećan na četiri.
U podnesku raspravnom veću predsedavajućeg Bartona Hola (Burton Hall), tužioci ocenjuju da je dosadašnji raspored rada "neefikasan" i da "nepotrebno produžava proces".Tužilaštvo tvrdi i da zbog trodnevne radne sedmice "nije u stanju da svedoke izvodi na način primeren brzom suđenju".
Ukoliko drugooptuženi Simatović, koji proces prati u haškoj sudnici, smatra da bi prepreka za produžavanje radne nedelje moglo biti njegovo zdravstveno stanje, raspravno veće bi, po tužiocima, trebalo da naloži da Simatovića "pregleda nezavisni medicinski ekspert".
Sudije bi, predlaže dalje Tužilaštvo, trebalo da omoguće Simatoviću da suđenje prati iz pritvora u Sheveningenu (Scheweningen), ukoliko bi to omogućilo povećavanje broja radnih sati.
Očekuje se da će sudije odluku o zahtevu tužilaca doneti pre nastavka suđenja Stanišiću i Simatoviću, koji je nezvanično zakazan za 20. januar 2018.
Raspravno veće će, u istom roku, ponovo razmotriti i da li će prvooptuženom Stanišiću produžiti boravak na privremenoj slobodi, koji, po važećoj odluci, ističe 18.januara 2018.
Od početka ponovljenog sudjenja Stanišiću i Simatoviću, 13. juna, tužioci su pred raspravno veće, na javnim sednicama, izveli dvadesetak svedoka, većinom o zločinima u Hrvatskoj.
Većina javnih svedoka svedočila je o ulozi Stanišića i Simatovića u formiranju, naoružavanju i zapovedanju srpskim snagama u takozvanoj samoproglašenoj SAO Krajini i SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, kao i o zločinima koje su te formacije počinile nad hrvatskim civilima, 1991-92.
Po optužnici, ta zlodela počinile su formacije pod kontrolom SDB Srbije, odnosno Stanišića i Simatovića, poput Crvenih beretki i Srpske dobrovoljačke garde koju je vodio Željko Ražnatović-Arkan.
Da su te jedinice, kao i Škorpioni, bile deo SDB Srbije potvrdili su svedok Stoparić i veštak Nilsen, koji je analizirao veliki broj dokumenata same Službe.
Tokom Stoparićevog svedočenja, tužioci su u sudnici prikazali snimak streljanja šest srebreničkih Muslimana koje su, u julu 1995, kod Trnova počinili i snimili Škorpioni. Stoparić je potvrdio da je bio očevidac zločina koji je, po njegovom iskazu, naredio komandant Škorpiona Slobodan Medić zvani Boca.
Stanišića (67), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Posle prvog sudjenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009,. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice. Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrdjivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osudjen za ta zlodela.