Evropska komisija nacrtom strategije za proširenje Evropske unije predviđa da bi Srbija mogla da postane punopravna članica do 2025. godine, pošto do 2023. godine zatvori sva pregovaračka poglavlja i postigne sporazum o normalizaciji s Prištinom, prenosi Beta.
U nacrtu strategije za pristupanje Srbije i drugih balkanskih zemalja EU, koja bi trebalo da bude ustvojena u februaru, navedeni su poslovi koji stoje i pred Srbijom i pred EU, kao i vremenski rokovi u kojima oni treba da budu obavljeni da bi članstvo bilo moguće do 2025, saznaje RTS.
Prema sadašnjem nacrtu, sva pregovaračka poglavlja trebalo bi da budu otvorena i zatvorena do 2023. godine, kako bi ulazak Srbije bio moguć 2025, imajući u vidu dug proces ratifikacije pristupnog sporazuma u Evropskom parlamentu i parlamentima zemalja članica.
Navodi se i kraj 2019. godine kao rok za postizanje obavezujućeg sporazuma o normalizaciji izmedju Beograda i Prištine, što je među ključnim uslovima za članstvo u Uniji.
Strategija će biti neka vrsta mape puta do članstva, čini ga konkretnijim i opipljivijim, ali bez garancija i automatizma u prijemu zemalja kandidata, ako one ne bude spremne za članstvo u predviđenim rokovima, rekli su za RTS izvori u Briselu.
Ocenjuje se da je, imajući u vidu dosadašnji tempo pregovora, 2023. godina više nego ambiciozan rok za otvaranje i zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja, a da osim spremnosti kandidata, problem za strategiju može biti odsustvo podrške zemalja članica.
RTS navodi da će prva polovina 2018. biti veoma značajna za Srbiju i Balkan - Bugarska kao predsedavajuća EU u ovom periodu ističe integraciju Zapadnog Balkana kao svoj prioritet, a posle objavljivanja strategije u februaru uslediće i godišnji izveštaji Evropske komisije o napretku za sve zemlje regiona u aprilu.
U maju u Sofiji biće održan zajednički samit lidera Balkana i EU, a u junu u Briselu na samitu EU donosiće se zaključci i konkretne odluke o sledećim koracima u procesu proširenja.
Zagrebački Jutarnji list piše da su jasni rokovi navedeni samo za Srbiju i Crnu Goru, koje će, kako piše, moći da postanu članice do kraja 2025, dok se za ostale zemlje navodi da treba da do tada treba da napreduju u pristupnim pregovorima.
Nacrtom strategije za pristupanje balkanskih država EU, koja bi trebalo da bude usvojena u februaru, ukazano je da EU "ne želi da uveze granične sporove" između država u regionu, dodaje Jutarnji list.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister izrazio je očekivanje da će strategija ukazati na put kojim zemlje kandidati treba da idu ka članstvu u EU, ali i naglasiti šta institucije EU i zemlje članice treba da urade kao podršku partnerima i prijateljima na Zapadnom Balkanu.
Mekalister je rekao za RTS da sve zemlje Balkana imaju evropsku perspektivu, ali da je predsednik EK Žan-Klod Junker pomenuo Srbiju i Crnu Goru jer su dve vodeće zemlje u procesu i već vode pregovore.
Jutarnji list piše da je za Srbiju važna i poruka da će morati da reši odnose s Prištinom putem pravno obvezujućeg dokumenta, za koji se u ovom nacrtu kaže da je ključan za stabilnost celog regiona i evropsku perspektivu.
BiH bi do 2019. godine trebalo da dobije status kandidata, ako do tada dovrši postupak slanja odgovora iz upitnika i Komisija završi svoj deo posla.
I Albanija će, kako je navedeno, ako ispuni uslove, i Makedonija ako reši pitanje imena s Grčkom, 2019. godine imati zamah u pregovorima o članstvu, navodi se u tekstu.
