Status Kosova je za Srbiju najvažnije nacionalno pitanje, čijem rešavanju bi moglo doprineti formiranje nacionalne ili državne komisije, rečeno je u Beogradu na drugom po redu okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Prema rečima zvaničnika koji prate diskusiju, na njoj su se mogla čuti potpuno suprotstavljena mišljenja.
Predstavnici institutа društvenih i humаnističkih nаukа ocenili su da "unutrašnji dijalog" ne bi trebalo da bude oročen na kratak period, a da predložena rešenje treba da budu zadovoljavajuća i za srpsku, i za albansku stranu.
Jedan od učesnika okruglog stola za kojim je oko 50 naučnika sa 22 instituta, Momčilo Pavlović sa Instituta za savremenu istoriju, rekao je da ne postoji jedno ili brzo rešenje.
„Dakle jedan dinamičan odnos, jedan aktivan odnos prema problemu KiM, osnaživanje srpske zajednice, insistiranje na imovinskim i ličnim pravima i snaženje Srbije pre svega na ekonomskom planu, a onda i institucionalno, može relaksirati probleme na KiM“, naveo je Momčilo Pavlović.
Miša Đurković iz Instituta za evropske studije je tokom rasprave odbacio ideje o razgraničenju ili podeli Kosova, dok je Vojislav Pavlović iz Balkanološkog institut Srpske akademije nauka i umetnosti rekao da se „pored brige o teritoriji, mora voditi i briga o ljudima“.
Učesnici skupa su izneli različite stavove i o istorijskim zbivanjima na Kosovu, i o sadašnjim odnosima. To je i zaključak zvaničnika koji prisustvuju sastanku - šefa radne grupe za podršku unutrašnjem dijalogu Marka Đurića, ministra prosvete Mladena Šarčevića i generalnog sekretara predsednika Srbije, Nikole Selakovića.
Đurić i Selaković su naveli da su se čula „dijametralno suprotna gledišta“.
„To je i kvalitet ove diskusije i mislim da smo iz ove diskusije mogli mnogo da naučimo. Sa zanimanjem i velikom pažnjom ćemo nastaviti da pratimo i dalje. Sintetisaćemo i popisati sve ono što je rečeno i dostaviti predsedniku republike“, ocenio je Đurić.
„Mogli ste danas, među predstavnicima naučno-istraživačke zajednice u Srbiji da čujete mnogo više i zdrave nacionalne i potpuno realne političke priče nego što možete od ljudi koji se bave politikom“, izjavio je Selaković.
Ministar Šarčević je naveo da je ideja i bila da naučnici iznesu rezultate svojih istraživanja koji se odnose na različite aspekte problema Kosova, te da su se i očekivali „kreativni predlozi“.
„Kako sa istorijskog, tako sa arheološkog, etnografskog, društvenog, demografskog, sociološkog, politikološkog, filozofskog i drugih aspekata, da se uključe u dijalog i da slobodno izražavajući svoje mišljenje, stavove i ideje pomognu u cilju razrešavanja ovog našeg velikog društvenog zadatka“, kaže Šarčević koji dodaje da predlozi treba da „pomognu u formulisanju političke platforme i izgradnju širokog nacionalnog konsenzusa po pitanjima od prioritetnog nacionalnog i državnog značaja“.
Ovo je drugi po redu okrugli sto u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Prvi je održan 31. oktobra, kada je o toj temi diskutovalo 40 profesora pravnih fakulteta.
Prethodno je, 16. oktobra, vlada formirala Radnu grupu čiji je cilj pružanje podrške unutrašnjem dijalogu o Kosovu.
Učešće su do sada prihvatili i Srpska pravoslavna crkva, Srpska akademija nauka i umetnosti, nevladine organizacije i deo opozicije.
Inicijativa mladih za ljudska prava prva je nevladina organizacija koja je javno iskazala spremnost da se uključi u dijalog, navodeći da bi fundamentalni princip predstojećih razgovora moralo da bude priznanje odgovornosti Srbije za ratne zločine na Kosovu.
Stav dela opozicije je bio da je dijalog poželjan, ali uz ocene da će on biti teško ostvariv, s obzirom na to da, kako su navodili, "Vučić ne otkriva šta je njegova strategija za Kosovo", ali i da je u trenutnim uslovima razgovor nemoguć jer "vlast ponižava opoziciju".
Rešenje koje bi trebalo da bude rezultat unutrašnjeg dijaloga bi, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, trebalo da bude formulisano do marta 2018. godine.