"Ostavka", "Protiv lažne inauguracije", "Sloboda medija", neke su od poruka stotinak građana koji su se u vreme prijema povodom stupanja na dužnost Aleksandra Vučića okupili na Trgu Republike u Beogradu.
Nije bilo protestne šetnje, obratilo se nekoliko govornika, a okupljanje je okončano posle oko sat vremena.
“Danas smo ovde jer smo svesni da nećemo da verujemo u laži koje nam govori. On je sada na Novom Beogradu i pokušava svetu da pokaže neku idiličnu scenu. Isto ono štpo je probao ovom narodu da uradi 31. maja. Kao što smo tada izašli na ulice, izašli smo i danas. Da pokažemo ko je on, šta je on i da njemu ovde nije mesto. Od istine ne može pobeći. Nećemo odustati, do pobede!”, poručio je okupljenima Marko Dmitrović iz pokreta pod nazivom “Protiv diktature”.
Vaš browser nepodržava HTML5
Beograd: Protest protiv 'lažne inauguracije'
Redovan učesnika prethodnih protesta Boris Berlinger sa sobom je poneo specifične rekvizite. Uvećane replike zarđalih kašika nalik onima koje Predrag Koraksić – Koraks crta u svojim karikaturama podsećajući na politiku Srpske radikalne stranke tokom ratnih devedesetih – čiji je jedan od vodećih finkcionera bio Aleksandar Vučić.
“Vlada praktično ista politika samo presvučena iz radikalskog odela u takozvano evropejsko. Sad samo slušamo citate Vebera, gledamo prekrštene rukice i fine naočare i tihi govor koji nam šalje iste poruke kao što su bile i ranije. Malo su lepše upakovane kada su namenje Briselu, a politička praksa kod nas govori nešto sasvim drugo. Ovde nema ni 'd' od demokratije”, kaže Berlinger.
Građani Srbije stigli su u nezapamćeno stanje apatije, ocenjuje za RSE Draginja Petrović penzionisani ekonomista – primećujući njihov slab odziv. Ona za to krivi javno mnjenje i medije iz kojih se stiče utisak kao da Vučić uživa ogromnu podršku. Ona je međutim uverena da je situacija posve drugačija.
“Narod je gladan i prezadužen. I sramota ga je da prizna da je to tako. Jedva sastavljaju kraj sa krajem. napravljena je takva situacija da svako brine kako će da preživi dan mesec ili godinu”, zaključuje Draginja Petrović.
Na protest su bile pozvane i opozicione političke partije i pokreti. Prisustvovali su mu aktivisti Nove stranke Zorana Živkovića, Pokreta za preokret Janka Veselinovića i Socijaldemokratske stranke Srbije bivšeg predsednika Borisa Tadića.
Pokret slobodnih građana Saše Jankovića, saopštio je da neće učestvovati u okupljanjima, ali ih, kako je naveo, podržavaju.
Inače, pre nešto manje od mesec dana, tokom ceremonije polaganja zakletve Aleksandra Vučića u parlamentu Srbije, na beogradskim ulicama događali su se incidenti u kojima su nabildovani, tetovirani i kratko ošišani muškarci fizički sprečavali nezadovoljne građane da protestuju ispred zgrade parlamenta, istovremeno onemogućavajući pojedine novinare da zabeleže te incidente situacije.
Aleksandar Vučić je nezadovoljne građane, kojima su uvrtane ruke, označio provokatorima, dok je novinarima Danasa, Insajdera, Vice-a i portala Espreso.rs kojima je prećeno dok su radili svoj posao, uputio izvinjenje. Ljude koji su ih maltretirali, što je zabeležno na nekoliko objavljenih fotografija, označio je partijskim obezbeđenjem Srpske napredne stranke - koju predvodi.
Protesti građana pod nazivom “Protiv diktature” počeli su 3. aprila - dan nakon pobede Aleksandra Vučića u prvom krugu predsedničkih izbora, u Beogradu i drugim gradovim Srbije. Do uskršnjih praznika okupljanja su bila masovna, ali se potom na protestima koji su usledili okupljao upadljivo manji broj građana.
U međuvremenu došlo je i do podele među organizatorima i učesnicima, pa su oformljene tri kolone: "Protiv diktature","Sedam zahteva" i "Kulturom protiv diktature". Do podele je došlo zbog razmimoilaženja u stavovima o zahtevima, načinu vođenja protesta i saradnji sa političkim partijama.
Inicijalni zahtevi bili su: smenjivanje "političke elite" na čelu sa premijerom i izabranim predsednikom Aleksandrom Vučićem, fer i slobodni izbori, smenjivanje članova Republičke izborne komisije i Regulatornog tela za elektronske medije, sloboda medija i razrešenje "svih korumpiranih funkcionera".
Među zahtevima su bili i zaštita radnika i poboljšanje radnih prava, kao i departizacija društva.