Brojni primeri nedovoljne zaštite novinara u Srbiji

Prema oceni Freedom House, Srbija se nalazi među devetnaest zemalja sa najvećim padom slobode medija

Brojni primeri pokazuju neku vrstu opstrukcije policije ili tužilaštva u predmetima koji se odnose na napade na novinare ili pretnje predstavnicima sedme sile, naveo je predsednik Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić na raspravi organizovanoj povodom pola godine od donošenja Sporazuma o poboljšanju bezbednosti novinara potpisanog između tužilaštva, policije i novinarskih udruženja.

Taj dokument zacrtava usaglašene korake u borbi protiv pritisaka na novinare.

„Jednostavno dolazimo do situacije da negde policija radi svoj posao, a tužilaštvo ne radi, a negde tužilaštvo radi svoj posao a policija ne radi. A to jasno pokazuje da ovoj državi ne postoji sistem, već postoji zloupotreba sistema i da se radi kako nekom odgovara“, kaže Jeremić.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić kaže da o medijskoj situaciji najbolje govori cenzura vesti o napadima na novinare tokom nedavnog polaganja zakletve novog predsednika države Aleksandra Vučića.

„Novinarima generalno nije dobro u Srbiji. Koliko im nije dobro možda najbolje svedoci činjenica da su dan nakon serije incidenata niko od maltretiranih novinara nije hteo ili smeo da stane pred kamere“, ističe Lekić.

Izneto je i da je Republičko javno tužilaštvo do marta ove godine evidentiralo svega tri krivične prijave zbog napada na novinare, dok su novinarska udruženja u prvoj polovni godine već su zabeležila četrdeset napada na medijske radnike.

Prema izvršnom direktoru fondacije Slavko Ćuruvija, Iliru Gašiju, jedna od kočnica bolje saradnje policije i tužilaštva sa jedne strane i novinara sa druge je nepoverenje.

„Situacija je posebno teška zbog toga, što i među novinarima i u samom društvu postoji jedno ogromno nepoverenje prema institucijama. To je jedno opšte nepoverenje prema sistemu koji je duboko birokratizovan, koji je spor i često nezainteresovan“, ističe Gašić.

Zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković se ne slaže sa predstavnicima esnafskih udruženja. On kaže da ima šta da se poboljša u tom mehanizmu, ali se radi na njemu.

„Republičko javno tužilaštvo je radi implementacije ovog sporazuma odredilo četiri kontakt tačke koje se nalaze u apelacionim javnim tužilaštvima koje kao takve služe za direktan kontakt sa kontakt tačkama novinarskih udruženja. Isto tako, Ministarstvo unutrašnjih poslova odredilo je dvadeset i sedam kontakt tačaka u svim policijskim upravama za hitan kontakt za novinarska udruženja“, ističe on, ipak priznaje da ima problema u saradnji.

Inače, prema oceni međunarodne organizacije Freedom House, Srbija se nalazi među devetnaest zemalja sa najvećim padom slobode medija. To je svrstava u listu delimično slobodnih zemalja po pitanju medija.

Raspravu o Sporazumu u Novom Sadu organizovali su Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Ambasada Australije u Beogradu.