Premijer Srbije Aleksandar Vučić odlučio je večeras, posle sastanka sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, da otputuje iz Brisela, tako da sutra neće prisustvovati Međuvladinoj konferenciji EU i Srbije.
To je njegov odgovor na činjenicu da EU nije otklonila prepreke za otvaranje poglavlja 26 u pregovorima Srbije i EU, odnosno da postigne dogovor sa Hrvatskom da povuče svoju blokadu na to otvaranje.
Premijer je ranije danas izjavio, kako je prenela Prva TV, da mu je "dosta hrvatskog iživljavanja".
Ovo nije prvi put da Zagreb blokira otvaranje poglavlja, isto se dpogodilo sa poglavljima 23 i 24, iako su evropski zvaničnici, Evropska komisija, a danas izričito i kancelarka Angela Merkel, ukazali da se bilateralna pitanja rešavaju bilateralno, a ne u okviru pregovaračkog procesa o pristupanju.
Vučić je novinarima u prolazu rekao da je sastanak s Mogerini bio veoma težak, i da je on izneo svoje mišljenje o ponašanju pojedinih zemalja u regionu, pre svega Hrvatske.
Na Međuvladinoj konferenciji, na kojoj je planirano otvaranje poglavlja 5 i 25, ostaje ministarka Jadranka Joksimović.
Ranije danas potvrđeno je da je svih 28 članica dalo saglasnost na otvaranje poglavlja 5 i 25, ali se očekivalo da tokom dana, na radnim grupama EU, i poglavlje 26 dobije zeleno svetlo.
Popodne je stigla vest iz Berlina koja je signalizirala razvoj događaja: hrvatski premijer Andrej Plenković je na zajedničkoj pres konferenciji sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel rekao da Beograd treba da ispuni sve kriterijume za otvaranje poglavlja.
Kancelarka je, međutim, reagovala ocenom da, što se Srbije tiče, otvorena bilateralna pitanja treba bilateralno rešavati.
"A ako Nemačka može da pomogne, ona će to i da učini. Snažno podržavam spremnost Hrvatske na razgovor sa Srbijom", rekla je Merkelova, preneli su hrvatski mediji.
Ranije danas i austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc izjavio je za Tanjug da se nada dogovoru oko otvaranja poglavlja 26, jer je to podrška habrom reformskom kursu srpske vlade.
"Srbija je postala sidro stabilnosti u regionu i važan partner u savladavanju migrantske krize, koja još uvek pogađa naše dve zemlje. Zahvaljujući hrabrim reformskim naporima premijera Aleksandra Vučića i daljem napretku u dijalogu sa Prištinom postalo je moguće otvaranje novih poglavlja u pristupnim pregovorima", istakao je Kurc u intervjuu Tanjugu.
Šef austrijske diplomatije rekao je i da je, zajedno sa drugim partnerima u EU i komesarom Johanesom Hanom, u redovnom kontaktu sa hrvatskom stranom kako bi se eventualne prepreke na putu Srbije u Uniju uklonile.
"Generalno važi pravilo da bilateralna pitanja ne smeju da blokiraju pristupni proces zapadnobalkanskih zemalja. To je i važan element Berlinskog procesa", podsetio je Kurc.
Iako poglavlje 26, kao i 25, slovi za relativno "lako poglavlje", jer su kultura i obrazovanje primarno u nadležnosti država članica, a ne EU, Hrvatska prigovara po pitanju položaja nacionalnih manjina u obrazovnom sistemu Srbije.
Zahtevi Zagreba oko položaja i prava nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja ranije su već bili predmet razgovora i to u sklopu pregovora o zajedničkoj EU poziciji za otvaranje poglavlja 23, koje se, između ostalog, bavi pitanjima osnovih prava nacionalnih manjina.
Tada je Hrvatska više meseci blokirala otvaranje poglavlja 23 i 24 zbog insistiranja na ukidanju univerzalne jurisdikcije za ratne zločine, punoj saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu, ali i na boljem položaju hrvatske manjine u Srbiji.
Evropska komisija je, međutim, i tada, kao i sada, odbacivala ovakvu vrstu zatheva kao neosnovanu, jer se prava nacionalnih manjina rešavaju u bilateralnim kontaktima dveju država i nisu deo EU tekovina, čije se usklađivanje zahteva tokom pristupnih pregovora.
Ipak, iako je stav EK jasan, procedura je takva da sve zemlje pojedinačno, pa i Hrvatska, treba da daju saglasnost na otvaranje svakog pojedinačnog poglavlja.