Zamenik direktora Amnesti internešnala za Evropu i centralnu Aziju Gauri Van Gulik upozorio je danas da postoji realna bojazan da "izbeglice upadaju u klopku na balkanskoj ničijoj zemlji, bez zaštite ili podrške, dok im zemlje Evropske unije okreću leđa", što ih izlaže novim kršenjima ljudskih prava.
Amnesti internešnal je saopštio, na dan početka dvodnevnog samita zemalja Zapadnog Balkana u Beču, da je "smesta potrebno iznova osmisliti i ponovo napisati evropsku politiku u vezi sa azilantima", u svetlu sve obilnijeg priliva izbeglica i migranata na balkanske granice Evropske unije, i "tekućeg zatvaranja granica Tvrđave Evrope za one kojima je potrebna pomoć."
Gauri Van Gulik je ocenio da je "ono što se vidi na granicama Evrope simptom apsurdnosti evropskog azilantskog sistema", a da se izbeglice i migranti na putu od Grčke do Mađarske - preko teritorija Makedonije i Srbije, suočavaju sa preprekama za dobijanje azila.
"Makedonija i Srbija se sve teže bore sa rastućim brojem izbeglica koje su, u suštini, prinuđene da prelaze preko njihovih teritorija, što je rezultat azilantske politike EU, pri čemu je pomoć EU mala", naveo je Gulik.
Prema njegovim rečima, zemlja Zapadnog Balkana se "i dalje moraju pridržavati svojih međunarodnih obaveza prema tražiocima azila" uključujući omogućavanje tim ljudima da to učine "brzo i efikasno".
"Istina je da se granične zemlje Evrope suočavaju sa navalom izbeglica bez presedana, ali je isto tako tačno da je to tek deo broja izbeglica koje se nalaze na teritorijama zemalja u razvoju, u trenucima najgore izbegličke krize u svetu nakon Drugog svetskog rata", navodi se u saopštenju.