Osmo izdanje festivala „Dani Sarajeva“ – koji u Beogradu prezentuje savremenu kulturu iz BiH, ali i podseća na razaranje Sarajeva tokom višegodišnje ratne opsade – ove godine se održava poslednji put u klasičnoj festivalskoj formi. „Dani Sarajeva“ ubuduće će biti zadužbina, u okviru koje će sarajevska kulturna produkcija biti prisutna u Beogradu tokom čitave godine.
Trodnevno, junsko izdanje festivala „Dani Sarajeva“, ove godine je posebno po tome što se poslednji put održava na ovakav način. Nakon osam godina, koliko se organizuje u Beogradu, ova manifestacija prerasta u zadužbinu, najavljuju idejni tvorci festivala okupljeni oko Inicijative mladih za ljudska prava.
Maja Mićić, direktorka Inicijative, napominje da je zadužbina zamišljena kao platforma za pomoć mladim umetnicima koji su spremni na međudržavnu saradnju:
„Nizom manjih ili većih događaja koji će se dešavati tokom cele godine kroz Zadužbinu ’Dana Sarajeva’, kroz produkciju ’Dana Sarajeva’, mi ćemo buditi javnost na temu opsade i uopšte na temu odgovornosti u ovoj političkoj situacijikoju imamo. Takođe, pružićemo infrastrukturu mladim ljudima koji preuzimaju dalje građenje odnosa. Zadužbina je sada najšire moguće shvaćena platforma. Zadužbina u nekom figurativnom smislu, ali je za nas jako važno da to bude suštinski zadužbina, a ne fizički niti pravno-formalno“, kaže Mićićeva.
Ovogodišnja dobitnica nagrade „Dani Sarajeva“, koja se dodeljuje ljudima zaslužnim za uspostavljanje regionalnih odnosa, je dramska spisateljica Biljana Srbljanović. Ona je nagrađena za celokupni umetnički i društveni angažman, ali, ističe žiri, posebno za dramu „Mali mi je ovaj grob“.
„Strašno je važno to što su ’Dani Sarajeva0’ stvorili društvenu, kulturnu i supkulturnu klimu da to postane razgranata i više institucionalizovana saradnja između dva grada koja su prirodno upućena jedan na drugi. Ova manifestacija je na neki način doprinela razumevanju onoga što se dogodilo u Sarajevu i prihvatanju našeg učešća i naše krivice u toj sramnoj istoriji tokom opsade. Važno je što više nije ni opasno ni kontrakulturno praviti ’Dane Sarajeva’ u Beogradu“, smatra Biljana Srbljanović.
Ove godine, beogradskoj publici svoje radove su predstavili vizuelni i dramski umetnici iz bosanskohercegovačke prestonice. Festival je otvoren izložbom „People of Sarajevo“, mlade fotografkinje Imrane Kapetanović, koja prvi put učestvuje na „Danima Sarajeva“. Kroz tridesetak portereta Sarajki i Sarajlija, Kapetanovićeva fotografijom priča priče takozvanih malih ljudi:
„Htjela sam da pokažem taj neki sarajevski duh“, kaže naša sagovornica.
Na naše pitanje, da li je bilo reakcija publike na otvaranju, ona kaže:
„Ima reakcija. Recimo, Kruno Hajdler, on je fotofraf, ima 83 godine. Neki od ljudi koji su došli ga poznaju, i bilo im je interesantno da pročitaju neku priču iz njegove perspektive, koju dosad nisu znali.“
Na programu festivala našla se i predstava “Helverova noć”, u režiji Dina Mustafića, a u kojoj igraju Mirjana Karanović i Ermin Bravo. Ovaj 35-godišnji sarajevski glumac kaže da su „Dani Sarajeva“ u postratnim godinama uspostavljali pokidane veze, kako među umetnicima, tako i među publikom:
„To je izuzetan festival sa plemenitom namjerom. Divno je to što su za kratko vrijeme uspostavili ozbiljne veze i suštinski uradili to što su htjeli. Ja sam tu od prve godine. Zapravo sam Beograd suštinski upoznao kroz ’Dane Sarajeva’ i kroz dolaske na festival“, kaže Ermin Bravo.
Trodnevno, junsko izdanje festivala „Dani Sarajeva“, ove godine je posebno po tome što se poslednji put održava na ovakav način. Nakon osam godina, koliko se organizuje u Beogradu, ova manifestacija prerasta u zadužbinu, najavljuju idejni tvorci festivala okupljeni oko Inicijative mladih za ljudska prava.
Maja Mićić, direktorka Inicijative, napominje da je zadužbina zamišljena kao platforma za pomoć mladim umetnicima koji su spremni na međudržavnu saradnju:
„Nizom manjih ili većih događaja koji će se dešavati tokom cele godine kroz Zadužbinu ’Dana Sarajeva’, kroz produkciju ’Dana Sarajeva’, mi ćemo buditi javnost na temu opsade i uopšte na temu odgovornosti u ovoj političkoj situacijikoju imamo. Takođe, pružićemo infrastrukturu mladim ljudima koji preuzimaju dalje građenje odnosa. Zadužbina je sada najšire moguće shvaćena platforma. Zadužbina u nekom figurativnom smislu, ali je za nas jako važno da to bude suštinski zadužbina, a ne fizički niti pravno-formalno“, kaže Mićićeva.
Ovogodišnja dobitnica nagrade „Dani Sarajeva“, koja se dodeljuje ljudima zaslužnim za uspostavljanje regionalnih odnosa, je dramska spisateljica Biljana Srbljanović. Ona je nagrađena za celokupni umetnički i društveni angažman, ali, ističe žiri, posebno za dramu „Mali mi je ovaj grob“.
Biljana Srbljanović
Srbljanovićeva kaže za naš program da su „Dani Sarajeva“ zaslužni za to što je saradnja umetnika iz Srbije i BiH postala normalnost.„Strašno je važno to što su ’Dani Sarajeva0’ stvorili društvenu, kulturnu i supkulturnu klimu da to postane razgranata i više institucionalizovana saradnja između dva grada koja su prirodno upućena jedan na drugi. Ova manifestacija je na neki način doprinela razumevanju onoga što se dogodilo u Sarajevu i prihvatanju našeg učešća i naše krivice u toj sramnoj istoriji tokom opsade. Važno je što više nije ni opasno ni kontrakulturno praviti ’Dane Sarajeva’ u Beogradu“, smatra Biljana Srbljanović.
Ove godine, beogradskoj publici svoje radove su predstavili vizuelni i dramski umetnici iz bosanskohercegovačke prestonice. Festival je otvoren izložbom „People of Sarajevo“, mlade fotografkinje Imrane Kapetanović, koja prvi put učestvuje na „Danima Sarajeva“. Kroz tridesetak portereta Sarajki i Sarajlija, Kapetanovićeva fotografijom priča priče takozvanih malih ljudi:
„Htjela sam da pokažem taj neki sarajevski duh“, kaže naša sagovornica.
Na naše pitanje, da li je bilo reakcija publike na otvaranju, ona kaže:
„Ima reakcija. Recimo, Kruno Hajdler, on je fotofraf, ima 83 godine. Neki od ljudi koji su došli ga poznaju, i bilo im je interesantno da pročitaju neku priču iz njegove perspektive, koju dosad nisu znali.“
Na programu festivala našla se i predstava “Helverova noć”, u režiji Dina Mustafića, a u kojoj igraju Mirjana Karanović i Ermin Bravo. Ovaj 35-godišnji sarajevski glumac kaže da su „Dani Sarajeva“ u postratnim godinama uspostavljali pokidane veze, kako među umetnicima, tako i među publikom:
„To je izuzetan festival sa plemenitom namjerom. Divno je to što su za kratko vrijeme uspostavili ozbiljne veze i suštinski uradili to što su htjeli. Ja sam tu od prve godine. Zapravo sam Beograd suštinski upoznao kroz ’Dane Sarajeva’ i kroz dolaske na festival“, kaže Ermin Bravo.